четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Поуздане вести или клик бејтови?

уторак, 22.01.2019. у 17:04
(Фото Бета/АП)

ДАВОС Без слободе изражавања нема демократских и слободних друштава, али ни успешног пословања, сагласили су се учесници панела „Медијске слободе у условима кризе” на Светском економском форуму у Давосу, преноси Танјуг.

У разговору са модератором панела, директором Ројтерса Стивеном Адлером, истакнуто је и да је један од највећих изазова за савремено новинарство чињеница да друштвене мреже све више преузимају улогу традиционалних медија, иако не гарантују истинитост и објективност информација које објављују.

Руска новинарка „Match TV” Тина Канделаки каже за учеснике панела новинаре, да су сви старог кова, да желе да буду објективни и провере информације, али да живе у модерно време, у новој реалности - реалности кликбејтова.

„Клик бејтови су оно што прави паре, то је златна кока, али не знамо ко се крије иза тога. Већини читалаца нису потребни новинари, већина добија вести са великог броја лажних налога”, указала је она.

Према њеним речима, владе морају да воде рачуна о томе у новој реалности медија.

„Немамо могућност да контролишемо клик бејтове, у старом новинарству процес настанка вести је спор процес у којем уредник проверава и контролише све, али кликбејтови - то је главна претња са којом се суочавамо данас”, сматра Канделаки.

Она каже и да ће провокативна информација на социјалним мрежама увек изазвати више реакције од чињеница.

„Те емоције и реакције су највреднија монета на интернету”, рекла је она, упозоривши да када чита „Washington Post” зна ко је аутор, док то није случај са блоговима.

Извршни уредник Вашингтон поста Мартин Барон рекао је да нема демократије без слободних и независних медија, чија је улога да владу држе одговорном за потезе које преузима.

Барон је рекао и да је потребна економска слобода да би се достигла политичка слобода, али и обрнуто, а да је у центру политичке слободе - слобода изражавања.

Он је говорио и о убиству саудијског новинара Џамала Кашогија, истичући да су новинари ужаснути убиством једног од својих колега, али и чињеницом да ни САД, ни друге државе нису извршиле довољно притиска на саудијску владу.

Представник Амнести интернешнела Куми Наидо позвао је генералног секретара УН Антонија Гутереша да покрене независну истрагу УН о убиству новинара Џамала Кашогија.

„Та трагедија није само ствар Саудијске Арабије, ако пустимо да то прође, онда свака држава може да одлучи да склони неког другог и да не буде кажњена”, рекао је Наиду и позвао Гутереша да стане уз новинаре и да их брани.

Метју Галиција, син убијене новинарке Дафне Каруане Галиције, која је повела истрагу „Панама папира” и открила корупцију на Малти, такође је говорио на панелу.

Новинар „Mundus journalism” рекао је да би новинари требало да истражују корупцију само у најекстремнијим случајевима, јер би заправо државе требало тиме да се баве.

„Да су институције радиле свој посао, моја мајка не би то морала да ради и не би била убијена. То је знак колапса институција”, истакао је Галиција.

На питање Адлера о томе може ли се водити озбиљан бизнис без слободе штампе, при чему је као пример навео Кину, Барон каже да постоје друштва где постоји здрава конкуренција међу компанијама што води ка већем броју иновација него у контролисаним економијама.

На питање да ли има логике у томе да неке мултинационалне компаније пристају на цензуру у неким друштвима надајући се да ће помоћи да се нешто промени, Галиција каже да то звучи као нешто чему се надамо, али није реално.

„То не гарантује само наставак цензуре, већ чини ситуацију опаснијом за људе који се труде да нешто промене. Не само да ти новинари немају подршку влада, већ ни мултинационалних компанија које би требало да буду либералне”, каже Галиција.

На питање о томе које су то земље опредељене да заштите новинаре, Метју Галиција каже да је тешко сетити се таквог примера.

„Можда Канада. Али, у тим речима - ко штити новинаре - крије се главни проблем - владавина права. Није поента да новинари по цео дан буду под полицијском пратњом, не желимо такав суживот са политичарима који раде шта хоће.„

На питање о медијима који примају државну помоћ, Мартин Барон указује да је великој већини медија проблем да опстану, али неки су и успели и нашли добар пословни модел, те да медији морају да буду одговорни и независни од власти.


Коментари0
5e63c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља