уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51

Национална матура замениће пријемни испит за факултет

Нови пројекат о полагању државног испита на крају средње школе који ће за две године бити директна улазница на студије званично је представљен у Министарству просвете
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 22.01.2019. у 23:30
Само ове и следеће године свршени средњошколци полагаће пријемни на факултетима (Фото Р. Крстинић)

Ђаци који тренутно похађају други разред средње школе биће прва генерација матураната која ће на крају 2020/2021. школске године полагати државну матуру, а она ће им бити директна улазница на факултете. Како би ова новост без проблема била спроведена у српским школама, Министарство просвете је направило пројекат припреме образовног система за увођење новог концепта завршних испита у средње образовање. Његова реализација званично је почела презентацијом на састанку у Министарству просвете. Министар Младен Шарчевић нагласио је да, сем тога што је пројекат значајан за унапређивање квалитета средњег образовања, он ће допринети и „доступности високог образовања свим ученицима”.

Како је министар за наш лист раније најавио, сви ђаци ће истовремено полагати државну матуру, а факултети ће је признавати као тест на основу кога ће ученике уписивати без пријемног испита.

Друга специфичност националне матуре је то што ће увести идентичне тестове у целој земљи, одређене на републичком нивоу, док је досад матурски испит одређиван на нивоу школе. Државна матура, наглашава Радивоје Стојковић, председник Националног просветног савета и Заједнице гимназија Србије, омогућиће да ђак истовремено конкурише на више факултета.

Факултетима ће бити остављено на вољу да одлуче да ли ће задржати пријемне испите, али поента увођења националне матуре, како објашњава Стојковић, јесте да они буду укинути на већини високошколских установа.

– Могуће је да пријемни испити, односно нека врста додатног тестирања, остану на уметничким факултетима, па и оним за које влада велико интересовање, као што су Електротехнички, Правни и Архитектонски факултет – истакао је раније за „Политику” Стојковић и додао да ће ђаци који заврше трогодишње средње школе имати завршни испит на националном нивоу, али он неће представљати државну матуру и улазницу на факултет.

Испит из матерњег језика биће обавезни део националне матуре за све ђаке, док ће задатке из математике полагати сви који су тај предмет слушали дуже од две године. Трећи део државне матуре у гимназијама биће по избору са такозване листе предмета за које постоје стандарди за крај општег средњег образовања, а то су хемија, физика, биологија, историја, географија, страни језици, математика за оне који су је учили краће од три године. У уметничким школама то ће бити тест из уметничких предмета, а у средњим стручним школама из кључних стручних предмета.

– Матуранти који желе, поред српског и математике, могу полагати тестове не из једног обавезног, већ из два, па и три изборна предмета. Ова могућност уведена је за случај да неки факултети, као Медицински, на пример, за пријем затраже положен национални испит из два изборна предмета – истиче Стојковић, који је и директор чувене новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај”, у којој је и уведена прва велика државна матура у Срба 1868. године.

Циљ ових дана започетог спровођења пројекта припреме за националну матуру је и да пружи подршку Министарству просвете у пилотирању и увођењу нових завршних испита у средње образовање. У ту сврху припремљени су и објављени Правилник о општој и уметничкој матури и Правилник о стручној матури и завршном испиту на крају трогодишњег средњег стручног образовања. У рад на пројекту биће укључени наставници средњих школа и универзитетски професори и заједно ће припремати испитне тестове засноване на прецизно утврђеним стандардима. Формираће и комисије које ће састављати приручнике за наставнике и материјале за ученике, а у школама и на факултетима биће организоване обуке како би се квалитетно припремили за спровођење завршних испита.

Пројекат се финансира средствима из такозваних претприступних фондова за 2015. годину, а планирано време његовог трајања је три године. На основу конкурса, који је спроводила Делегација Европске уније у Србији, овај пројекат реализоваће компанија „Хјуман дајнамикс” из Аустрије у сарадњи са Министарством просвете и Делегацијом ЕУ у Србији.

Директор Математичке гимназије: Хитно припремати ђаке

На неопходност припреме ђака за државну матуру указивао је пре пола године Срђан Огњановић, директор чувене Математичке гимназије у Београду, наглашавајући да је друштво слабо информисано о њој и да Министарство просвете мора хитно да направи сајт на који ће стављати информације за родитеље и ученике.

– Огромна већина родитеља није ни чула да ће њихова деца полагати државну матуру, а она нас очекује за нешто више од две године. Ђаци се морају спремати за веома озбиљан испит. Гимназијалци посебно, то не личи на садашњи матурски испит, који је формалност. Могуће је да су неки ђаци већ желели да почну са читањем литературе која им је неопходна за тај завршни испит, можда деца нису сачувала драгоцене белешке које би им за то значиле. Схватам да је то много посла, а мало је запослених у министарству, али од озбиљности припреме за државну матуру зависи будућност хиљада матураната – нагласио је Огњановић.


Коментари11
9bffe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa
Imali smo najbolje skolstvo u svetu ugledajuci se na zapad sve smo unistili pa tako i ovo nacionalna matura muvanje na sve strane.stari upis na fakultete ne prevazidjen.
vasović slobodan
Smatram da prijemni za fakultet treba da ostane.Šta sa decom koja osvajaju nagrade u srednjoj školi,??Šta ako je učenik bio odločan četiri godine i iz nekog razloga ne osvoji maksimalan broj poena,ta ocena mu ostaje trajno.!!!! Završni ispit treba da bude dokaz o završenoj srednjoj školi.Pitanje za g.ministra .Zašto dete dok je đak osnovne škole nesme da ulazi i izlazi iz škole na vrata iznad kojih stiji naziv škole.Veći deo škola sprovodi to pravilo, a glavni zadatak obezbedjenja ke da čuva vrata da deca neprolaze kroz njih .Da ironija bude veća roditelji plaćaju to obezbedjenje?!!.
mikim
Nisu jos uspeli da potpuno zabrane upotrebu mobilnih telefona u obrazovnim institucijama zbog cega profesori jedva drze casove
resavska škola
Opet neuspelo prepisujemo nečije formule. Kako može opšta matura da zameni poseban prijemni ispit na fakultetima? Opet neka muljavina sa EU. Ovaj ministar je nemoguć.
Alisa
Uzas ! u Grckoj sad pokusavaju da napuste taj sistem nacionalne mature i uvedu prijemni na fakultetima. U praksi taj nacionalni sistem izgleda ovako: u 16-toj godini deca prestaju da izlaze, druze se i bave sportom i krecu na dopunske casove (do 4 casa dnevno) radi spremanja nacionalne mature, koje naravno debelo placaju roditelji. Tako da dve godine sede u klupama od ujutru do kasno uvece, a uce vikendom. Gradivo na tom ispitu nije isto sto uce u skoli, svi su mobilisani, roditelji daju silne pare. Dopunske casove uzimaju svi od najboljih do najgorih ucenika jer se plase za svoju buducnost da ako to ne plate i ne odrade, nabubaju itd.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља