среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:13

За злочине у акцији „Масленица” нико не одговара 26 година

среда, 23.01.2019. у 15:24
Aгим Чеку са страним официрима у време док је био командант косовског заштитног корпуса (Фотодокументација Политике)

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је Хрватска на јучерашњи дан, пре 26 година, у војно-полицијској акцији „Масленица”, извршила агресију на Равне котаре и починила стравичне злочине над српским цивилима и заробљеницима. „За агресију на српску територију био је највише крив Унпрофор, који је требао да буде гарант мира и коме су крајишки Срби веровали да ће их заштитити од проусташког режима Фрање Туђмана”, саопштио је Линта.

Навео је да је акција „Масленица”, као и друге хрватске војно-полицијске акције, била злочиначка, јер је главни циљ био протеривање српског народа са вековних подручја и остварење пројекта етнички чисте „велике Хрватске”. Да би оствариле наведени циљ, саопштио је Линта, хрватске паравојне, војне и полицијске снаге су извршиле стравичне злочине над српским цивилима и заробљеницима и систематски уништавале, пљачкале и отимале српску имовину. „Хрватски званичници ће и ове године понављати безочну лаж о српској агресији”, рекао је Линта. Позвао је српско Тужилаштво за ратне злочине да коначно процесуира одговорне за злочине против Срба који су се десили у акцији „Масленица”, а међу њима и онај на Малом Алану, где су на зверски начин убијена 22 припадника војске РСК.

Подсећа да је Тужилаштво за ратне злочине предмет са бројним доказима о злочину на Малом Алану предало хрватском тужилаштву још 2013. године. „Прошло је шест година и хрватско тужилаштво није предузело кривично гоњење наредбодаваца и починилаца злочина на Малом Алану. Ово је један у низу доказа да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и да за бројне злочине против Срба у акцији ’Масленица’ нико неће бити оптужен а камоли осуђен”, навео је Линта.

Да је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника Унпрофора, подсетио је јуче центар „Веритас”, наводећи да до сада ни пред међународним ни пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији, у којој је погинуло или нестало 348 људи. Према евиденцији „Веритаса” међу настрадалима и несталим је 55 цивила, просечне старости 60 година. Међу жртвама су биле и 34 жене просечне старости 57 година и троје деце до 12 година. Страдало је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са Србима са тих простора бране њихова вековна огњишта. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима су три жене.

Командовали Готовина и Чеку

Агресија у акцији „Масленица” извршена је у току реализације „Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН (Унпрофор), што је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН. „Веритас” наводи да су операцију „Масленица” планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег председника државе и врховног команданта оружаних снага РХ, који су већ тада били или су накнадно унапређени у чинове генерала.

У време агресије начелник артиљерије сектора „Велебит” био је Албанац са Косова и Метохије, до 1991. официр ЈНА, Агим Чеку (од 1999. на Косову је био командант ОВК, а потом и Косовског заштитног корпуса, председник владе и министар безбедносних снага), од чијих граната је услед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац највише и страдало цивила.


Коментари25
a170a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pero Nadoveza
O čemu vi to? Što je to RSK?
Miloš
Ovakve stvari je rešavala udba, po kratkom postupku.
slavko
Šta traži hrvatska vojska usred Hrvatske?
Miloš
Nijedna vojska osim vojske RSK, nema šta da traži u teritoriji koja je zaštićena zona.
Препоручујем 4
Бранко Срб Козаковић
Slavko, Није сасвим спорно "шта тражи", већ шта и над ким чини.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Marko N.
"Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da je Hrvatska na jučerašnji dan, pre 26 godina, u vojno-policijskoj akciji „Maslenica”, izvršila agresiju na Ravne kotare(...)" > Za informaciju, do ove operacije Hrvatska je bila fizički odsječena na dva dijela - cijela Dalmacija bila je praktički fizički odsječena. Da ste htjeli iz Zagreba kopnenim putem stići u Split trebalo vam je 20-ak sati i putovali ste preko Paga. Točno ste čuli - preko Paga. Ovako je put izgledao: Zagreb - Senj (ili Karlobag, nisam siguran više, zaboravio sam) s time da ste dobar dio puta putovali na vlastitu odgovornost jer je karlovački i lički dio bio u ratnoj zoni. Onda biste u Senju hvatali trajket, dobro ste čuli - trajekt za otok Pag (tu biste čekali nekoliko sati) i onda biste se vozili po cijelom Pagu do njegove južne točke koja je mostom spojena s obalnom okolicom Zadra. Ako biste imali sreće, do Splita biste mogli doći za 20-ak sati. Eto, tako je bilo 2 godine do operacije Maslenice.
Драган П.
Да додам још и то да је то међународно признање почетком 1992. на које се Марко Н. позива, Хрватска добила управо захваљујући томе што је потписала Сарајевско примирје првих дана јануара 1992. Управо то примирје било је услов да свет призна Хрватску, која га је после, по свом нахођењу, пуно пута кршила, а једно од тих кршења била је и операција о којој се говори у овом чланку. Кад ставиш потпис на нешто, значи да си се обавезао. Кад то прекршиш, значи да си погазио своју реч и да ти није веровати. Хрвати су то пуно пута урадили, не само у протеклом рату.
Препоручујем 1
Драган П.
Marko N: Овде се уопште не ради о РСК, коју није признала чак ни СРЈ, већ о зони под заштитом УН коју је Хрватска напала, иако се претходно, потписивањем Сарајевског примирја, обавезала да то неће радити. Не само да је напала, већ је и побила и протерала цивилно становништво. Верујем да добро разумете шта сам вам у неколико постова детаљно објаснио, али због тврдоглавости не желите да признате да је ваша страна извршила противправни оружани напад - агресију.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
радисав
Србија питање УНПРОФОР-а и гаранција које је он требао да штити, а није, треба да реафирмише пред УН.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља