четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Седам деценија немачке савремене уметности

У Музеју савремене уметности од вечерас међу 350 дела биће и радови Јозефа Бојса, Зигмара Полкеа, Герхарда Рихтера
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 24.01.2019. у 09:44
Зигмар Полке, „Без назива”, 1987. (Фото Friedrich Rosenstiel, The Estate of Sigmar Polke / VG Bild-Kunst, Bonn)

У обрнутом хронолошком распореду – од најновијих па до најстаријих дела у распону од седамдесет година – публику у Музеју савремене уметности Београд од вечерас у 19 сати очекује опсежан избор немачке уметничке продукције настајале од друге половине 20. века до данас. На трећем, четвртом и петом нивоу здања на Ушћу простире се 350 радова од чак око 23.000 који чине богату збирку Института за међународне односе у култури (ИФА), који ради под патронатом Министарства иностраних послова Немачке. Јер, у овој земљи „култура се више не посматра као трећи стуб спољне политике, уз дипломатију, политику безбедности и пословање, већ представља њен камен темељац”, објашњавају у ИФА.

Пре Београда ова поставка, насловљена „На путу око света. Уметност из Немачке”, гостовала је у Јужној Кореји, Русији, Израелу, Бразилу и Мексику. Селекцију дела 94 аутора сачинили су кустоси Матијас Винцен и Матијас Флигел који ће на самом отварању уприличити и стручно вођење, што је добра прилика коју не би требало пропустити јер је њихов савремени приступ обликовао саму суштину ове збирке на веома посебан начин: индивидуално мишљење је дошло у контакт са широм перспективом која је данас много очигледнија.

Матијас Винцен: Везе између уметника две Немачке биле су много интензивније и јаче него политичке Зигмар Полке, „Без назива”, 1987.

Занимљиво је то што су богату збирку састављали и бројни директори овог Института и бројни његови кустоси, па су пред посматрачем и различити правци: од реализма и апстракције, преко поп арта и „Флуксуса” до социјалне фотографије… Биће виђено стваралаштво препознатљивих Јозефа Бојса, Зигмара Полкеа, Герхарда Рихтера, Клауса Ринкеа, Катарине Зивердинг и других, широј јавности мање познатих уметника, као и различити медији – сликарство, цртеж, графика, фотографија и скулптура – који се посматрају заједно као интегрална целина, али и у разнородним дијалошким односима, понегде у контрастним. Између осталог и у форми уметничког сучељавања аутора некадашње Источне и Западне Немачке – чиме изложба пружа и нову могућност да се сагледа четири деценије дуг паралелни развој уметности у поменуте две земље, будући да збирка Института укључује и део уметничких дела Источнонемачког центра за уметничке изложбе (две институције су се спојиле 1991). Један пример дао је Винцен на конференцији за медије:

– Фотографије Арна Фишера из Источне Немачке и Шаржесхајмера из Западне Немачке имају сличне теме и приступе, а и на једним и на другим тематски доминира Хладни рат. Историја уметности не прати увек политичку историју, везе између уметника две Немачке биле су много интензивније и јаче него политичке.

Зоран Ерић, кустос МСУБ, подсетио је да је од његовог оснивања у њему одржано више од 20 изложби немачке уметности. Неке од најважнијих биле су поставке „Плавог јахача” и Емила Нолда, репрезентативна изложба Баухауса, а потом и ремек-дела немачког експресионизма, стваралаштво Макса Бекмана и Георга Базелица, видео-радови већ поменутог Јозефа Бојса... Кустоскиња изложбе из МСУБ Жаклина Ратковић најавила је и пратеће програме који укључују гостовања троје уметника – Марка Ламерта, Катарине Хинзберг и Олафа Мецела.

Изложбу ће вечерас отворити в.д. директора Музеја савремене уметности Слободан Накарада, амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији Томас Шиб и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, а свечаном отварању присуствоваће и председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.


Коментари0
3594e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља