Парови који су изложени различитим врстама стреса – од оног који изазива савремени живот, преко преиспитивања личне сексуалности, притиска сопствене жеље и очекивања околине, до бриге због откуцавања биолошког сата – теже долазе до потомства
Пораст стерилитета, као једна од карактеристика савременог света, узроковао је и нова истраживања о утицају стреса на неплодност људи, јер за 10 одсто случајева стерилитета медицина још нема егзактно објашњење његовог узрока.
„Испоставља се да је стрес један од јако важних фактора који утичу на стерилитет, нарочито у развијеним индустријским земљама, где начин живота и стални притисак да морамо више да радимо, да зарађујемо, оставља последице”, каже проф. др Слободан Р. Радуловић, један од наших највећих стручњака у области репродуктивне медицине.
Због чињенице да се у 10 одсто случајева стерилитета не може дати егзактно објашњење његовог узрока, одговор се такође тражи у домену психологије. Верује се да је у многим случајевима неплодности у питању такозвани психогени стерилитет, без обзира да ли се ради о немогућности зачећа природним путем или о случајевима у којима не долази до трудноће у процесу вантелесне оплодње.
Парови који желе да се остваре као родитељи изложени су различитим врстама стреса – од оног који изазивају савремени живот и животне околности, преко преиспитивања личне сексуалности, притиска сопствене жеље и очекивања околине, до бриге због откуцавања биолошког сата или вођења рачуна о плодним данима.
Додатни стрес изазива и сам поступак вантелесне оплодње који подразумева убрзан ток физиолошких реакција.
„То је апсолутно изазов за контролни механизам сваке жене”, каже др Радуловић и истиче да се показало да је емоционално стање жене од изузетног значаја и за сам исход вантелесне оплодње.
„За нас који се бавимо репродуктивном медицином кључно питање је било зашто често не долази до трудноће, чак и у ситуацији у којој делује да су у поступку вантелесне оплодње остварени сви предуслови, као што су одлични ембриони и добар ендометријум”, истиче др Драгана Бојовић Јовић, супспецијалиста фертилитета и стерилитета.
Трагајући за одговором, тим стручњака предвођен др Бојовић Јовић, обавио је опсежну студију која је указала на везе између психолошког стања жена и исхода вантелесне оплодње.
„У току наше студије апсолутно смо потврдили повезаност између имунолошких промена на нивоу јајника и саме материце са тим како се жена осећа. Ради се о дубинским негативним осећањима, која се тичу депресије, анксиозности и стреса”, објашњава др Бојовић Јовић.
Резултати показују да ниво стреса у свим фазама има утицаја на исход вантелесне оплодње, али да се тај степен разликује у односу на то о којој се фази ради. Утврђено је да у фази стимулације јајника, која је посебно изазовна за биолошку спремност организма код жене, повећање анксиозности за једну мерну јединицу умањује за 33 одсто шансу да жена затрудни. У фази вађења јајних ћелија, стрес преузима значајну дијагностичку улогу, те уколико ниво стреса порасте за једну мерну јединицу шанса да жена затрудни је 17 одсто мања.
„Јако је важно да се пацијенткиње суоче са својим емоционалним плаштом, јер је уз разговор са лекаром и психологом од изузетног значаја активна улога саме жене”, каже др Бојовић Јовић.
