петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58
СВЕТСКИ ЕКОНОМСКИ ФОРУМ У ДАВОСУ

Усамљеност и роботи – изазови за младе генерације

Око 65 одсто младих који се данас уписују у основне школе радиће у будућности послове који још увек не постоје на списку запослења
Аутор: Тања Вујићпетак, 25.01.2019. у 21:00
Многи млади сматрају да живе у „неправедном поретку који треба да се мења” (Фото Бета/АП)

Милиони младих људи живе данас усамљени и несрећни, осећајући тескобу због будућности, алармантна је порука низа дебата Светског економског форума (СЕФ) јуче, претпоследњег дана рада овогодишњег престижног скупа у Давосу. Више од 40 одсто млађих од 25 година, у истраживању на које се позива СЕФ, оценило је да живи усамљено, без визије шта би са собом и без осећаја радне перспективе.

„Даноноћно повезани на интернет и друштвене мреже, млади су данас уклизали у виртуелне облаке, који подстичу симулацију живот уместо директне међуљудске интеракције”, оценио је један од учесника панела „Усамљеност као епидемија” у Давосу.

Уз све отуђенију младеж, неизвесна будућност чека и још млађе нараштаје. Наиме, 65 одсто младих који се данас уписују у основне школе радиће у будућности послове који још увек не постоје на списку запослења. Уз њих, радна будућност припада и роботима, који ће према процени СЕФ-а, већ 2022. године преузети 58 одсто радних сати на пословима које данас раде људи.

Како да прихвате своје место у новонастајућем међународном поретку ако данас плата главног шефа фирме може да буде (на пример у Америци) и 312 пута већа од зараде обичног радника? Наследницима данашњег света истовремено је на располагању и податак да би само 0,5 одсто већи порез на приходе најбогатијих могао да обезбеди новац за школовање 262 милиона деце која данас нигде не похађају наставу и здравствену заштиту за најмање 3,3 милиона људи.

Како избећи глобалну епидемију усамљености, безвољности и гнева, која, према проценама са Харварда, масовно прети младима већ 2030. године? Истовремено, шта урадити да се млади прихвате наслеђа презадуженог и све свадљивијег света, где више од 70 одсто учесника Елдерманове анкете за потребе СЕФ-а (33.000 људи у 27 држава) сматра да живи у „неправедном поретку који треба да се мења”.

Ове, иначе крајње неуобичајене теме за дневни ред форума у Давосу доминирале су дебатама претпоследњег дана престижног скупа у луксузном скијалишту у швајцарским Алпима.

За почетак, Клаус Шваб, оснивач СЕФ-а, признао је да „свет данас нема визију” будућег поретка. Шваб је још једном поновио да је улога СЕФ-а у дебатама о преобликовању глобалног поретка да „подстакне дискусије које треба да доведу до решења”. Када и где се појављују решења, остаје загонетка.

У међувремену, Кристин Лагард, извршни директор Међународног монетарног фонда, упозорила је јуче да се глобално тржиште рада суочава са гротескним парадоксима.

За 60.000 радних места у „Железницима Индије” недавно се пријавило 20 милиона кандидата, споменула је Лагардова, указујући на „фантастичан резервоар талената” којим свет данас располаже. Капитализам није неморалан, већ је аморалан, приметио је музичар Боно током дебате „о радним местима из будућности”.

Како обезбедити послове у будућности за људе, поред робота и алгоритама који неумољиво надиру? Та дилема јуче је у Давосу остала без јасног одговора, при чему су представници СЕФ-а инсистирали да „мора доћи до сеизмичког померања у начину на који ће се организовати суживот људи радника, робота и алгоритама”.

Да ли је елита окупљена у Давосу уопште у стању да осмисли промену текућег поретка који би користила свим људима, а не само најпривилегованијима, једна је од дилема које се ово године више него икада раније у историји СЕФ-а чују и међу учесницима и међу посматрачима.

„Дошла сам у Давос возом, након 32 сата путовања из Стокхолма, и овде спавам у шатору. Желела сам да овде кажем како се свет одраслих поиграва с климом. Ово је врло чудно место. На све стране само видим црне лимузине и људе у оделима. То је једина врста људи овде у Давосу. О чему они уопште разговарају?”, питала се јуче 16-годишња Грета Тунберг, већ позната климатска активисткиња.

Како се снаћи у метежу узрујаног поретка, младима је јуче пружио одговор једино Џек Ма, оснивач кинеске интернет компаније „Алибаба”.

„Цео свет брине. То значи да постоје шансе. Пођите од тога да машине имају чипове, а људи имају срце. Гледајте да будете што креативнији, образованији и паметнији од система. Не смете се плашити ризика ако желите у било чему да успете”, наредним нараштајима поручио је Џек Ма.


Коментари2
108bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Ако се овако настави вратићемо се у доба кад смо били ратари а неки други се углавном бавили ратом за отимање хране. Нема памети код "елита" нигде и зато ће млади морати да ставе тачку на ово путовање у ћорсокак једног дана.
Zoran
Nisu to izazovi, nego nagativne posledice EVOLUCIJE.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља