недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Свечано обележено 320 година Карловачког мира

субота, 26.01.2019. у 15:53
(Фото Танјуг/Јарослав Пап)

Сремски Карловци - У згради Магистрата у Сремским Карловцима је, поводом 320 година од потписивања Карловачког мира, одржана свечана академија. Обележавање годишњице тог значајног догађаја почело је у подне, када је у присуству председнице Народне Скупштине Републике Србије Маја Гојковић и бројних других званичника, код Капеле мира пуштено 320 голубова, симбола мира.

„Данас обележавамо 320 година од потисивања Уговора који је у многоме одредио историју нашег континента. Овде где путеви повезују средњу Европу са истоком и данас се поставља питањеколико нам ти догађаји могу помоћи у сагледавању не само прошлости, већ и околности који обликује актуелни историјски тренутак овог дела нашег конинента”, рекла је Маја Гојковић.

„Преговори и тражење решења којим ни једна страна неће бити потпуно задоволна, али ни једна потпуно понижена, најбољи су пут да се зауставе страдања и конфликти. То је уједно и подсећања на важност принципа једнакости, равноправности и дијалога”, изјавила је она и напоменула да су управо ова начела први пут примењена тада у Среским Карловцима.

„Ми који смо се, не једном суочили са чињеницом да сукобе некада не можемо да спречимо знамо да је важно да учинимо све је у нашј моћи да их избегнемо. Пут мира и просперитета је једини пут за нас. Европа се и данас суочава са многобројним политичким и економским интересима и разликама”, рекла је Гојковићева и нагласила да се Србија „опет налази на ветрометини између Запада и Истока, али да сама бира свој пут полазећи од националних интереса”.

„Сремски Карловци нису случајно одабрани за тачку мировне мисије. Овде се не истичу разлике, него се негује посебност. Ово је духовни и културни центар Србије. Развоју наше државе Карловци доприносе до данашњих дана”, рекао је председник карловачке општине Ненад Миленковић.

Карловачки мир, којим је стављена тачка на 16-годишњи Велики бечки рат, потписан је 26. јануара 1699. године у Сремским Карловцима између Аустрије, Пољске, Венеције и Русије - чланица Свете лиге, с једне стране, и Турске, с друге стране, а уз посредовање Енглеске и Холандије, преноси Танјуг.


Коментари5
ccbbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Један од најзаслужнијих за пораз Османлија код Сенте 1697. године што је управо приморало Османлије на мир био је оберкапетан Арада и заповедник моришке милиције Јован Текелија. Он је војску Јевгенија Савојског ноћу према зпровео кроз ритове до Сенте где су у одлучној битци потукли Османлије. Иначе Срби су чинили половину аустријске војске у то доба.
islam hajrudin
Srbi kao narod apsolutno moraju bolje iscitavati "povijesne silnice". Ovo je rat koji je imao za posljedicu premestanje Pecke Patrijarsije izvan historijskih granica Srbije ,zbog pogresnog izbora tadasnje srpske elite a pogotovo SPC,jer su ostavili narod u Srbiji a oni presli Savu i dobili ne male povlastice od Habzburga. Od tada pocinje i sistematsko albansko naseljavanje Kosova koje je tada postalo prakticki napustena zemlja. Tako da posteno govoreci,sa Srpske strane bi ovo trebalo da se procenjuje isto kao i Oluja 1995.
Vladislav MARJANOVIC
Sta je ovo, evo neko doba, pa se svaki istorijski dogadjaj u politicko slavlje pretvara? Godisnjica sledi godisnjicu cak i onda kada Srbija kao drzava vec bezmalo 250 godina nije postojala! Nema spora da je Karlovacki mir ima veliki znacaj u istoriji diplomatije i medjunarodnih politickih odnosa, ali zar ne bi trebalo ostaviti istoricarima da taj dogadjaj kriticki analiziraju potkrepljujci ih novim saznanjima umesto da ih dnevna politika iskoriscava u propagandisticke svrhe? Uostalom, sva ta svecarenja i poigravanja istorijom vise kostaju nego sto donose korist bilo razvoju drustva, bilo saznanju o proslosti. Zar ne bi bilo bolje da se sredstva ulozena za proslave istorijskih datuma preusmere u obzazovanje novih naucnih kadrova, podsticanje njihove kreativnosti i u njihovo stalno zaposljavanje u struci? Narodima ne trebaju mitovi vec sposobnost kritickog suocavanja sa prosloscu u interesu izgradnje jednog boljeg, humanijeg i pravednijeg drustva, a to moze da im pruzi samo istorija.
Raca Milosavljevic
... eto jos jednog podsecanja kako borba za opstanak Srba nikada nije bila laka,nikada nije prestajala ... i danas smo zivi svedoci toga i placamo taj danak borbe za slobodu ...
Sotir Gardačić
Mi smo u tom ratu bili kao narod skoro istrebljeni. Austrija nas je u tom ratu izdala. Inače, ovaj rat je bio velika prekretnica i početak inferiornosti Osmanskog carstva. Austrija i Turska ratovaće celi 18. vek za Srbiju! A, nakon Francuske revolucije Habzburzi više neće ratovati protiv Turske. Sveta liga konačno se raspala nakon Krimskog rata ali zato formiraće se Centralne sile koje će ratovati u Prvom i Drugom svetskom ratu, a nakon Hladnog rata formiraće EU!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља