субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Четири одсто годишњих прихода казна за дискриминацију потрошача

Европа решила да строгим прописима стане на пут мултинационалним компанијама које на источном тржишту нуде шкарт робу
Аутор: И. Албуновић, Ј. Антељсубота, 26.01.2019. у 22:30
Мера за равноправан третман купаца (Фото А. Васиљевић)

Одбор за унутрашње тржиште и заштиту потрошача Европског парламента усвојио је закон који забрањује продају наизглед истих производа различитог квалитета у Европској унији. Измењена је директива о непоштеним пословним праксама која експлицитно забрањује различит квалитет производа и дискриминацију потрошача. Они који буду кршили прописе биће кажњени са четири одсто годишњег промета.

Паралелно са законодавним процесом у току је и велико европско истраживање квалитета производа за које је обезбеђено 800.000 евра из буџета Европске уније. Како је најављено , биће испитано око 60-70 производа у 19 земаља ЕУ, а први резултати очекују се за неколико месеци. Објављивање резултата требало би да повуче и прве санкције за произвођаче који су имали двоструке аршине за купце на источном и западном тржишту.

Ово је свакако заслуга Вишеградске групе чији су премијери још крајем 2017. године са самита у Братислави упозорили произвођаче да не деле европске потрошаче на оне вишег и нижег реда и да не продају исте производе различитог квалитета. Словачки премијер Роберт Фицо тада је рекао да тај проблем, и то не само када је реч о намирницама, него и другој роби широке потрошње, датира још од деведесетих година. У међувремену је објављено више независних анализа које потврђују да мултинационалне компаније драстично снижавају квалитет својих производа за источно и западно тржиште.

Како је „Политика” већ писала, осим новца за финансирање пројекта контроле хране и непрехрамбених производа, ЕУ се обавезала да ће радити на развоју методологије за истраживање квалитета. Државе чланице су упоредо радиле своја независна истраживања, па је у Хрватској, рецимо, више од 80 одсто испитаника изјавило да их мултинационалне корпорације третирају као грађане другог реда. Анализе су показале да се тамо продавала дечја храна ХИПП лошијег квалитета од оне на западном тржишту, после чега је овај познати произвођач повукао те производе и изједначио квалитет дечије хране. У овој суседној земљи грађани су се највише жалили на храну, али и на квалитет аутомобила, технике па чак и на пољопривредне препарате. Ово истраживање је, иначе, било прво у ЕУ које је обухватило и непрехрамбене производе. Највеће разлике пронађене су код детерџента „аријел” који, како се испоставило, има знатно слабији квалитет на хрватском тржишту. Прво истраживање о квалитету хране објавила је Словачка, још 2011, али Чешка је највише заслужна, јер њихова влада највише гура ово питање на већу, као и Мађарска, која је урадила истраживање квалитета намирница на њиховом тржишту.

Ова тема је свакако занимљива и за потрошаче у Србији, међутим, да бисмо се нашли у истој равни са потрошачима у ЕУ и добили квалитет какав се нуди купцима на Западу, било би неопходно да се уради слично истраживање и утврде чињенице на терену. Познато је да се на нашем тржишту продају производи слабијег квалитета, па чак и када је реч о оним које производе велике мултинационалне компаније. За истраживање, међутим, нема новца, а ни потрошачке организације немају толику снагу да га обезбеде, па чак и уз помоћ државе.


Коментари6
a51e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

EU
U prvoj rečenici se kaže da se to odnosi na članice EU. Srbija to nije
Ivo Mušić
Zahvalite Biljani Borzan hrvatskoj zastupnici u EUROPSKOM PARLAMENTU
Миллорад
Да у Европској унији............
Marina
Evropska komisija ce odvojiti 800 hiljada evra za istrazivanje u cak 19 zemalja i to 60-70 proizvoda, a mi nemamo para za istrazivanje u nasoj maloj Srbiji!? Kad ne postoji volja da se nesto uradi, vadimo se na nedostatak novca. Ostanimo i dalje ljudi drugog reda. Tako nas tretiraju zato sto mi sami sebe stavljamo u taj red. Dzabe predsednikove price da nas niko nece ponizavati, ako dozvoljavamo da ponize nase bebe losijim kvalitetom hrane ili sve nas, jer nismo zasluzili da idemo cisti isto kao i zapadni svet, pa deterdzenti mogu da budu loseg kvaliteta.
драган лучић
Ово је стварни однос запада према истоку. На западу је потрошач прилично заштићен и све више. Непрехрамбену робу можете да вратите у року од две недеље, месец дана, па и дуже, без икаквог образложења и продавац је дужан да вам врати новац. А у Србији се не штити потрошач, ни домаћи произвођач кад је о увозу и царинама реч, него се штити неколико увозника трговаца и њихове енормне марже. У Србији су неки трошкови нижи и требало би да исти производ буде јефтинији него у ЕУ. А скупљи је. Знам јер сам стално тамо и вамо па могу да упоредим. Катастрофално лошија нес кафа је скупља, чак и на пијаци.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља