недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:30
ПОЛИТИКИН ВРЕМЕПЛОВ

Скадарлија – најлепши сокак старе боемије

Од старе београдске четврти, на коју се подсећамо овим фотографијама, мало тога је остало: трошне куће, ханови, кафане и њени легендарни становници преселили су се у успомене
Аутор: Мирослав Стефановићсубота, 26.01.2019. у 22:15
Зетска улица у Београду пре 85 година (Фотографије из „Политикине” фотодокументације)

Џомбаста, турска калдрма и кућице облепљене блатом, са крововима од ћерамиде. Понека је имала и доксате. Дворишта ограђена тарабама иза којих су се назирале уређене баште и чесме. Такву слику Скадарлије од пре 85 година не морате да замишљате. У фотодокументацији „Политике” постоје аутентичне фотографије о изгледу Скадарске и Зетске улице из 1933. године кад су многе кућице упорно одолевале зубу времена, а друге су рушене да би уступиле место модерним зградама.

Наша престоница је 1900. године имала око 90.000 становника и чак 14 скадарлијских кафана. У њима се живело скромно и најчешће су биле уточиште сиромашних. Деца су се безбрижно играла у калдрмисаном сокаку, с јесени су туда пролазили надничари да би, секиром и ручном тестером, становницима целог краја спремили дрва за дуге и ледене зимске ноћи, домаћице су ишле на Бајлонијеву пијацу, а оне друге су се поврћем и воћем снабдевале из својих башти.

Кафане су опстале

Што се кафана тиче, највећи број је порушен, неке су опстале, па трају и данас, али је зато улаз у Скадарлију потпуно промењен. Фотографи су забележили да је тих година већ постојала зграда садашњег Дома Војске, као и она на почетку актуелног Булевара деспота Стефана.

О прошлости Скадарлије исписане су многе странице, али само фотографије могу да дочарају како је изгледала пре скоро девет деценија. Турци и Срби је насељавају 1835. године, подижући прве куће са баштама, тако да је заузимала простор између Стамбол капије и Видин капије. Кроз центар тадашње Скадарске улице пролазио је зид, а изнад њега водовод, повезујући Теразије и чесме у скадарлијској махали. У подножју зида брзо су почели да се граде ханови, претече кафана.

Некада су се деца играла у Скадарлији

У Зетској и Скадарској улици око 1933. године још је било кућа са доксатом. Да би околина променила изглед и добила веће и модерније зграде, поједине куће су морале да буду срушене. Аутентичност је најдуже сачувала Скадарска улица, кривудава, уска, са калдрмом и поточићем који је, кад падне киша или се топи снег, текао по средини. Упамћен је ту и понеки јендек, посебно омражен од кафанских гостију.

Многе куће су опстајале и тридесетих година 20. века, што се види и на неколико фотографија. Малобројне уличне светиљке нису биле довољне да протерају мрак, у кућама би чкиљила понека сијалица.

Мењала је лице Скадарлија, добијала нове житеље и нове кафане. Неких, нажалост, одавно нема: „Бум келер”, „Вук Караџић”, „Бандист”, „Мала пивара”. Стални гости били су глумци, песници, сликари, приповедачи, новинари. Ко зна колико је пријатељстава овде исковано, вина и ракије попијено, разне хране утрошено. И многе љубави су баш у скадарлијским кафанама букнуле. Неке су имале срећан крај, друге су остале неостварене. Писац Јанко Веселиновић је био заљубљен у глумицу Велу Негринову „за којом је уздисало пола Београда”.

Љубав се није посрећила ни песнику Војиславу Илићу. Стиховима је овековечио лепоту глумице Зорке Коларовић Теодосић, али ни то није помогло „да га примети”. Нажалост, она је у позним годинама од свих била заборављена...

Омиљено место српских писаца

Скадарлија је била и остала најлепши сокак старе београдске боемије. Важило је правило „да ако ниси виђен у Скадарлији, ниси боем”. Чувени фрулаш Сава Јеремић почео је да свира 1928. године управо у овдашњим кафанама. Скадарлијска дама овог доба, глумица Љиљана Јакшић скоро две деценије се дружи са гостима, рецитујући стихове Тина Ујевића, Ђуре Јакшића, Владислава Петковића Диса, Душка Радовића.

– Госте доживљавам као да су дошли код мене у кућу па настојим да их забавим, да им вече буде што пријатније – каже она.

Од старе Скадарлије, на коју се подсећамо овим фотографијама, готово да је мало тога остало. Трошне куће, ханови, кафане и, наравно, многи њени легендарни становници преселили су се у успомене где им је, сасвим сигурно, најлепше и најсигурније.

Стварали је добри људи

Познати виолиниста и хроничар Скадарлије Јован Малешевић Туто с одушевљењем и носталгијом је говорио о овој боемској четврти: „Скадарлију су стварали добри, породични људи, домаћини, трговци, угледни грађани, али и многи који су имали боемску црту, били слободнији у опхођењу и чије су професије слободније – сликари, писци, новинари, глумци. Сви су волели песму. Ону праву, народну музику. Волели су да слушају и моју виолину. Често су ми говорили: Свирај, Туто, не престај!”

Дерт до зоре због Софке

Чувена певачица севдалинки Софка Николић Скадарлију је давне 1932. године описала овако:

„Зима, снег поштено нападао, чека се Нова година. Идемо из једне у другу кафану, ја, мој муж Паја Николић, који је свирао виолину, и још 25 његових музичара. Скадарлија се ори од песме, игре и весеља. Газим снег у свечаним ципелама, хаљина ми се вуче по њему, огрнута сам неким лаким капутом, али хладноћу не осећам. Урнебес је настао кад смо, тачно у поноћ, ушли у кафану „Три шешира”, како је и било договорено. Запевам ону чувену песму „Колика је Јахорина планина”, а одмах потом и „Цојле, Манојле”. Почну да лете чаше и тањири, срча на све стране. Нико не седи, сви певају и аплаудирају. Дерт какав се ретко виђа. И, тако до зоре. Следеће вечери све испочетка. Наравно, у некој другој скадарлијској кафани...”


Коментари3
d86f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Jovic
Treba biti umesan i zaraditi Turizam i turisti kad hoce neka dodju pa neka ih Zasto ne Mada nesto mi se cini da bas i nismo umesni
DJUZA
Na samom ulasku u Skadarliju beogradske vlasti dozvolile su da se otvori Pizzeria ! Ko je doneo ovaku i sramotnu odluku ? Za koje pare srpski kukolji prodadose srce Beograda ? SRAM VAS BILO !
sacuvajmo staro
Bila je lepsa i ona Skadarlija od pre 50 i manje godina, nego ova danas,u kojoj je najvaznije ubaciti sto vise gostiju u kafanu, gde hrana nije dobrog kvaliteta /domaca/kao ranije, gde se muzika mesa sa muzikom iz dve susedne kafane, a od umetnickog programa su ostale samo price "kako je to nekada bilo".A previse se rusi ispod Skadarlije i podize jeftina dominatna novogradnja, koja brise istoriju i arhitekturu starog Beograda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља