петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:54
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Политичка пљуваоница

Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 27.01.2019. у 21:00

Кафанска вулгарност се лако усељава у политички живот, а колекција силних политичара која се мењала на власти заборавља да није све у БДП-у и километрима ауто-путева, већ и у такозваној едукацији народних маса.

Али, ако се очекивало да је садашњој власти до образовне функције у борби за гласове стало колико и до чишћења снега на београдским улицама, само на први поглед је зачуђујуће да су и челници опозиције и њихови грађански представници, махом глумачки ансамбл, са самоиздатим сертификатом друштвене елите, постали фаворити у националној дисциплини роњења на дах кроз блато српске политике.

Твитови Сергеја Трифуновића као да су скраћена лектира маркиза Де Сада, а како је, неоспорно велики глумац, засео у упражњену фотељу лидера Покрета слободних грађана, добили смо бунга-бунга лидера који новинаркама провладиних таблоида и телевизија поручује да седење у редакцијама замене стајањем на мрачним тротоарима. О сада бившем члану председништва Савеза за Србију Жељку Веселиновићу сувишно је и говорити. Увреде које је упутио премијерки Ани Брнабић и удовици Оливера Ивановића Милени биле су толико вулгарне да је, после дужег размишљања, Драган Ђилас одлучио да га привремено уклони с јавне и твитер сцене.

Потом је и сам Ђилас изгубио нерве, приликом уличног сусрета с групом левичарских студената и с неколико псовки, које је упутио момцима, потврдио да има кратак фитиљ. Иако су млади марксисти једнако извређали и њега и Александра Вучића, који је био оправдано одсутан с улице – вероватно се ванредно обраћао нацији – Ђилас није успео да искулира клинце, међу којима је био и унук Ивана Стамболића. Како ће онда искулирати Путина или Меркелову ако дође на власт?

Д. Стојановић

Ако су после Другог светског рата црвени укинули пљуваонице, махом постављене у јавним установама од лимених, стаклених или порцеланских посуда, како се догодило да су реторичке пљуваонице васкрсле у политичкој дебати? Друштво је толико поларизовано и као да сви желе да постану Ведрана Рудан. Хрватској књижевници, која псовкама разобличава не само загребачке, већ и регионалне медиокритете, уз обавезно проклињање америчке политике и светских банкара, недавно се придружила и драмска списатељица Биљана Србљановић, уневши еротске елементе у опис Сергејевог политичког и друштвеног активизма. Потом се с једнаком страшћу обрушила и на Срђана Драгојевића, редитеља који је, по мом суду, уз Емира Кустурицу, најзначајнији српски филмски аутор у последње три деценије. Узгред, штета је што Вучићеви људи немају дозу уметничког сензибилитета и творцу трилогије „Ми нисмо анђели”, „Лепа села лепо горе” и „Ране” не намакну неку лову из буџета, како би коначно снимио филм. Иако им и он редовно изручује дневну дозу блаћења на „Твитеру”.

 Друштво је толико поларизовано и као да сви желе да постану Ведрана Рудан. Неопходно је да се острашћеност спусти макар за две октаве, а да актуелни јунаци роњења на дах кроз блато изроне на површину

Наравно да је, као ледени прагматик, Вучић осетио да реторичка паљба на рачун жена, које испаљују Сергејеви следбеници, представља неочекивани поклон уочи могућих пролећних ванредних парламентарних избора – осим ако глумац не игра споредну улогу за Вучића, па пуца себи рафално у ногу, да случајно не промаши – тако да је шеф државе кампању усмерио управо ка сексистичким вербалним испадима дела опозиције. Ко га пажљиво слуша, приметиће да лопужама назива Ђиласа и Јеремића, избегавајући да помене било коју жену из опозиције. На такву стратегију га наводе два разлога. Први је што је схватио да је изјава функционера СНС-а Миленка Јованова из 2017. године, да Наташа Јеремић, супруга Вука Јеремића, управља „нарко-тржиштем у Србији”, нанела више штете него користи његовој странци и личном имиџу.

Други догађај је привремена политичка погибија некадашњег министра војног Братислава Гашића. Зашто је његов сексуални Ватерло ономад дошао као наручен Александру Вучићу? Као премијер је, истина, пуштао сузу док је скидао чинове свом крушевачком оданом пријатељу, али је захваљивао не толико свевишњем, колико Гашићевом недостатку смисла за хумор, схватајући да с њим у колони одлазе и сви духови који су се попели на плећа тадашњег председника владе.

Наиме, ко тада није могао да оспори Вучићу да, макар формално, није демократа? Сменио је одмах Гашића који се заиста непримерено понео према новинарки Б92, чиме је Вучић показао да саосећа једнако и са женама и с медијима.

Разуме се да се Вучић цинично сећао доба када је у досистичкој демократији Веља Илић најстрашнијим псовкама засипао Ољу Бећковић, тако да Батина уличарска шала о обожавању новинарки које лако клекну делује као поезија Војислава Илића Млађег. У време поезије Веље Илића Чачанског јавност ни близу није била згрожена вербалним ракетирањем Оље Бећковић, као што је избомбардовала Бату Гашића.

Тада је Вучић схватио политичку употребну вредност мешања малтера поред темеља нових сигурних женских кућа, док су му воду приносиле невладине активисткиње. После боравка у резервном саставу, Бата Гашић се попео степеницу више. Постао је шеф тајне службе.

Дакле, у политичкој пљуваоници нема невиних и зато је неопходно да се острашћеност спусти макар за две октаве, а да актуелни јунаци роњења на дах кроз блато, изроне на површину. Уосталом, једна од омиљених Вучићевих реченица је: „За танго је потребно двоје.” Симболиком страсног политичког плеса не најављујем научнофантастичне коалиције, већ прижељкујем дебату достојну демократских друштава.


Коментари6
38499
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavčez
U rublici "Pogledi" dva teksta sa sličnim sadržajem, "svako novo lice koje se pojavi na političkoj sceni pod hitno popljuvati i diskreditovati". Bliže li se to vanredni izbori?
Miljana
Izgleda da komentatori /a svi smo mi kometatori/ nisu shvatili ove ispisane redove, nisu ni trunku vremena odvojili da razmisle, da prate stvarni život i da na osovu činjenica a ne interesa donose svoje sudove, jer bi u tom slučaju komentari sasvim drugačije sadržinski zvučali.
Бранислав Станојловић
Због пола века изгнанства на које ме натера злочиначка комунистичка диктатура, поменута имена себичних муљатора ми нису позната пошто они нису политичари. У Србији НЕМА ПОЛИТИЧАРА. ПРАВЕ политичке партије представљају интересне групе као што су послодавци и запослени, произвођачи и потрошачи, индустрија и пољопривреда, град и село, Хришћани и варвари, монархисти и републиканци... (ха, ха, шизофренија! Називате се републиком, а вијете краљевску круну и грб на застави!) Кога представљају та мени непозната имена?
Vlada
Srpska politička scena je žalosna. Sakupili su se svi propali politicari koji ni sa čime nisu zaslužili ni da budu na čelu svojih stranaka a kamo li Srbije i pozivaju narod da izađe na ulice kako bi smenili legalno izabranu vlast i kako Jeremić pričajući o Vučiću samo što ne izjavi da očekuje podršku zapada da dođe na vlast ( je li to Srbija postala kolonija?!). Znate ovo je sve jedna velika smejurija. Ako im je zaista stalo do Srbije i naroda a ne samo do narodnih para, onda neka postave nove i stručne ljude na čelo stranaka i neka iz saveza isključe fašistički nastrojene partije, zatim neka iznesu jedan jasan plan i program za razvoj i dalji put Srbije, po svim oblastima i neka predlože ko su ljudi koji će to imenom i prezimenom da urade i u kom roku. Mislim da je svima muka od ovog primitivizma, praznih obećanja o velikim platama i evropskom standardu i pokušaja da se samo zauzme fotelja. Mi hoćemo jasno plan i program a ne ponovo bezbrojne laži od propalih političara.
Tata Jevrem
Pare opozicije dolaze iz inostranstva, ne iz naroda. Ako ikada ova i ovakva opozicija dodje na vlast, izvor finansiranja ostaje isti. Siromasni narod ce ostati siromasan verujuci da neko trci za nekim bogatstvom koje on ima (samo sto niko ne zna gde je to i sta je to). Nema dovoljno mentalnih bolnica da prime sve one koji mesaju stvarnost i realnost sa psihodelicno-mazohistickim osecajem vece vrednosti.
Препоручујем 14
Aca
Jasni planovi ne postoje. Politička scena u Srbiji, ne postoji samo se menja, onaj/ona na vrhu kome se uvlače.
Препоручујем 34

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља