среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Портири траженији од лекара

У готово 60 одсто огласа лане послодавци су тражили кандидате са средњом стручном спремом, мада је више од половине пријављених имало факултетско образовање
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 27.01.2019. у 22:00
Највише шанси за запослење имају портири, кувари, возачи, зидари, тесари... (Фото Пиксабеј)

Диплома средње школе најтраженија је на тржишту рада, сведочи уједињена анализа Националне службе за запошљавање и сајта „Инфостуд”. Статистички посматрано, већа је шанса да посао пронађе кувар, фризер или магационер, него лекар, фармацеут или правник. Наиме, званичне бројке Националне службе за запошљавање говоре да су током претходне године послодавци тражили 7.046 продаваца и само 310 доктора медицине, 7.046 чистача и свега 314 правника, 2.472 портира и тек 490 економиста... Иако звучи парадоксално, најмању шансу да пронађу посао имали су – доктори наука. Наиме, у протеклој години послодавци у Србији су преко бироа за запошљавање тражили само девет доктора економских наука, шест доктора правних наука, три доктора друштвено-хуманистичких наука, два доктора психологије и два доктора филологије.

Поглед у списак тражених занимања руши и све митове о професијама које су отишле у прошлост. Јер, послодавци су током протекле године тражили и 476 пакера, 1.692 бравара, 1.326 магационера...

– Највише шанси за запослење у претходној години имали су фризери, кувари, месари, магационери и возачи. У готово 60 одсто огласа послодавци су тражили кандидате са средњом стручном спремом. С друге стране, више од половине кандидата имало је високу стручну спрему. Мислим да те бројке одлично скицирају реалност, у којој су генерације деце одгајане с причом „учи школу”, а на занат се гледало са ниподаштавањем. Зато су занатлије свих профила постале најтраженије на тржишту рада. Кувари и посластичари зарађују барем две просечне српске плате, а због високе потражње и добрих зарада у земљама региона, угоститељи и конобари су постали траженији од лекара и економиста. Возачи су пет пута више плаћени у Европи него у Србији, па не чуди процена да нашој земљи недостаје око 5.000 возача аутобуса. Посебан проблем је медицинска струка, јер се стиче утисак да лекаре и медицинске сестре школујемо за „извоз”. Наиме, свега два-три одсто послодавца тражи лекаре, а Лекарска комора Србије годишње у просеку изда 750 сертификата добре праксе који омогућавају рад у иностранству – прича Милош Турински из „Инфостуда”.

На питање која је најтраженија факултетска диплома, наш саговорник без оклевања одговара – програмери информационих технологија.

– Најтраженији су ИТ програмери, који имају (преко) три године искуства, а то су јава дивелопер, јава скрипт дивелопер и нет дивелопер. Процене говоре да у овом моменту Србији недостаје око 15.000 ИТ програмера, а основни узрок њиховог дефицита је чињеница да је ИТ младо занимање. С једне стране, нема толико школованих кадрова, а са друге стране, тржиште се нагло развило. Када смо 2017. године радили истраживање, чак 95 одсто ИТ компанија рекло нам је да не могу да пронађу квалитетан програмерски кадар. Због тога је Влада Србије започела процес преквалификације за посао у ИТ сектору – истиче наш саговорник.

О високој стопи незапослености сведочи и податак да је на 42.059 огласа за посао конкурисао чак 213.221 кандидат. Анализа „Инфостуда” говори да за један посао у просеку конкурише 59 кандидата, а расте број послодаваца који као предуслов за конкурисање траже познавање страног језика. Наиме, њих више од 10.000 тражило је познавање енглеског, немачког или мађарског језика. Занимљиво је да су у скоро седам одсто објављених огласа послодавци означили да се на њих могу пријавити и особе са инвалидитетом.

Статистика Националне службе за запошљавање сведочи да су током протекле године објављена 87.743 огласа за посао. Највише послодаваца тражило је раднике средње стручне спреме, пре свега продавце, зидаре, тесаре, армираче, портире, браваре, ауто-механичаре, месаре, куваре и возаче. Велико интересовање владало је и за раднике угоститељске струке – конобаре и куваре. Кад је реч о факултетским дипломама, послодавци су највише тражили економисте, правнике, грађевинске и машинске инжењере и фармацеуте.

Они подсећају да је изменама закона од 2009. године престала да важи обавеза пријављивања сваког слободног радног места од стране послодавца, због чега НСЗ не располаже подацима о укупној потражњи на тржишту рада.


Коментари9
f8fa9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubisa
Кад се изграћује ' портирско школство' за ефекат имамо дато: да су портири траженији од високо образованих.
S.O.S. 820044
''Statistika naša dika što poželiš to naslika!''.To nije baš tako.Vozače u međunarodnom transportu traže firme koje ne plaćaju ili da im voziš brzu poštu 6 dana nedeljno po 20 sati za 35.000.Evo Ja čekam vizu a niko ništa ne nudi ozbiljno.A i diploma se naštampalo!Jedan moj poznanik iz Pariza je malo išao po ovdašnjim kafićima pa mi reče:''Ovde kod Vas sve konobarice imaju završen fakultet!''.Da tako je!Sve master diplomirane ''internacionalne menadžerke''.
Makarije
Ne traže se doktori nauka, a šta doktor nauka, koji je na birou, zna da radi?
Strangelove
Dragi gospodine Makarije, Ja sam doktor nauka u inostranstvu. Verujte mi, u ekonomijama gde postoji razvijanje novih tehnologija (npr. masinskoj, automobilskoj, avionskoj, farmaceutskoj, medicinskoj) doktori nauka su preko potrebni i rade vrlo zanimljive stvari koje se zaista onda vrlo brzo primene u proizvodnim procesima. U Srbiji nije problem znanja doktora nauka (mozda izuzev instant doktora sa raznoraznih fakulteta), vec to sto ne postoji ekonomija gde mi mozemo znanje da primenimo. Ne mozete mi reci da tu nisam mogao da se zaposlim na normalnoj poziciji, a u inostranstvu dobijem vrlo ozbiljan i lepo placen posao vrlo brzo i bez ikakvih veza i vezica, na otvorenom, transparentnom i postenom konkursu.
Препоручујем 31
električar
Ovo je "slika" potreba srpske privrede. A slika govori da ovoj privredi nisu potrebni visoko stručni kadrovi jer strateški, pravi razvoj ove privrede nije dozvoljen od strane kapitala. Vrlo pohvalno za srpsku elitu i vlast koja na taj način ustvari ne dozvoljava da ovaj narod izadje iz "blata" u kom se nalazi. A razlog tome je to što vlast i elita nisu sposobni ili neće da se na pravi način suprotstave kapitalu koji nam je namakao jaram na vrat. Mada, taj jaram smo sami tražili i dugo i uporno se borili da ga dobijemo.
Muradin Rebronja
Diploma srednje škole, na primer za kuvara, je "samo" jedna od ulaznica u fantastičan svet restoranskog biznisa. Prvo da nauči da kuva a onda da uči kako se kreira profitabilan jelovnik i organizuje profitabilna i efikasna proizvodnja (šef kuhinje) i/ili prodaje (menadžer restorana). Takvi su potrebni svakom restoranu svakog hotela, a bogme i ostalim restoranima, pogotovo njegovom, ako želi da bude svoj gazda. A ko normalan to ne želi? A ko normalan misli da može da bude svoj gazda bez znanja, iskustva i para? Znači, sasvim je normalno da počne kao kuvar, zar ne?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља