петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24

Природа као контраст контролисаној стварности

Изложба у „Ширн-Кунстахле” до 3. фебруара представља значајна дела 30 светских уметника од 1900. године до данас
Аутор: Биљана Лијескићнедеља, 27.01.2019. у 20:30
Анри Русо „Лав у лову на антилопе“, 1898–1905.

Специјално за Политику
Франкфурт на Мајни – Ушушкан у старом градском језгру „Ширн Кунстахле”, здање са великим изложбеним просторима, још од оснивања 1986. представио је више од 240 уметничких догађаја на 2.000 квадрата и остварио велику посећеност. Недалеко од старе градске куће и Ромерберга, једног од најпознатијих тргова Немачке, „Ширн” ове зиме позива да промислимо колико је нетакнута, дивља природа утицала на уметнике, какав је однос природе и човека уопште и како је данас када је човек крочио на сва места на планети могуће доживети неке просторе или дела неспутано, природно. На ту тему изложба под нaзивом „Wilderness”, кустоскиње Естер Шлихт у „Ширну” до 3. фебруара представља значајна и импресивна дела у виду слика, фотографија, графика, видео и аудио радова, скулптура, инсталација 30 светских уметника од 1900. године до данас.

– Постоји широко распрострањена чежња за природом у чистом, нетакнутом издању као контраст у односу на нашу претерано регулисану и хиперконтролисану стварност и ка томе тежимо у виду једног ескапистичког рефлекса. Ипак, у наше време све је мање места са нетакнутом природом. На нашој изложби видљива је фасцинација истинском природом око нас и у нама – нагласио је својевремено на отварању Филип Деманд, директор „Ширна”.

Обићи ову поставку значи видети дела старијих, али и оних најзначајнијих савремених уметника данашњице, а отвара је Анри Русо (1844–1919), са сликом „Лав у лову на антилопе” која се нашла на плакату и разгледницама као позив публици да дође у „Ширн”. Русо је био препознат као самоуки геније чији је рад имао високе уметничке домете. У истом раздобљу стварао је и Британац Бритон Ривијер (1840–1920), а чувена је симболика његовог приказа поларног медведа у леденој арктичкој пустињи. Следе потом као контраст фотографије америчког Запада Карлтона Ваткинса (1829–1916) који је обликовао мит о Дивљем западу.

Данас уметници као што су Британац Дарен Алмонд (1971) или Жулијан Шаријер (1987) из Швајцарске намерно траже удаљене делове света да их овековече на фотографијама. Шаријер користи и перформанс, скулптуру, видео како би се позабавио концептима који се односе на време и однос друштва према природи. Његов поглед на Алпе виђен је у серији „Панораме” из 2011. Ту су и радови Герхарда Рихтера (1932) који је извршио критичку ревизију мотива дивљине. Овај сликар и визуелни уметник је своју колекцију фотографија које су послужиле као референце за слике претворио у корпус назван „Атлас”, a рад виђен овде зове се „Хималаји“. Нека од његових дела су 2013. продата по незамисливој високој цени.

Герхард Рихтер „Himalaya”, 1968.

На овој поставци постоје и два дела Жана Дибифеа (1901–1985) из педесетих година 20. века, ту су и бакрописи и фотографије из архиве данског сликара и геолога Пера Киркебија (1938–2018) које створио током путовања на Гренланд. Џорџија О’Киф (1887–1986), призната америчка уметница позната по пејзажима Новог Мексика, приказала је непријатељску пустињу америчког југозапада као сензуални простор искуства сведен на светлост и боју. Хајнц Мак, (1931) један од оснивача групе „Зеро”, пружа футуристички изглед светлосним ефектима у северноафричкој пустињи, а ту је и Ричард Лонг (1945) британски вајар, који са својим линијама и круговима користи природне просторе за рад. Споменућемо дела Јапанског колектива ГУН (Груп Алтра Нигата) и радове – силуете Ане Мендијете настале тако да контуре тела утискује у пејзаже у Мексику и Ајови. Њена потрага за природом је физичка и спиритуална подједнако.

Други део изложбе „Wilderness” бави се нетакнутим просторима у нама. Дивљина је као уметнички концепт постала метафора за унутрашња стања, заснована на губитку контроле и на инстинкту. Природа и прашумске сцене Макса Ернста (1891–1976) алегорија су тамне стране природе. Уметници групе КоБрА (акроним настао од првих слова речи Копенхаген, Брисел, Амстердам) су желели да се ослободе културних и друштвених стега и пропагирали су уметничку аутентичност засновану на интуицији. Између осталих ту је дело Карела Апела њиховог оснивача. Хелмут Мидендорф (1953) савремени немачки сликар има велике гестуалне слике које приказују ноћни живот и „урбану џунглу“. Франк Стела (1936) амерички уметник најпознатији је по употреби геометријских образаца и облика у стварању слика и скулптура и један је од најутицајнијих живих ствараоца, а у „Ширну“ је представљен делом „Гранд Армада”.

Ово је наравно само део поставке где су своје учешће узели и Фрер Бисон, Хишем Берад, Марк Дион, Жоан Фонткуберта, Лук Фаулер, Камил Енрот, Астер Јорн, Питер Хуго, Јакоб Киркегард, Ијан Ченг, Маркус Коутс, Тасита Дин, Рихард Улце, Лин Меј Саид, Томас Страт.


Коментари1
95079
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bilja
Hvala sto ste nas na vreme obavestili o izlozbi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља