петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Рокада културе и правосуђа у Крагујевцу

Библиотека, Историјски архив и Завод за заштиту споменика, који деценијама раде у ненаменским објектима, требало би да буду пресељени у Зграду суда за три године када буде завршена палата правде Зграда суда као споменик културе од изузетног значаја заслужује репрезентативне кориснике
Аутор: Бране Карталовићпонедељак, 28.01.2019. у 18:00
Зграда суда као споменик културе од изузетног значаја заслужује репрезентативне кориснике (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Народна библиотека „Вук Караџић” никада није имала своје здање, па и данас ради у ненаменском објекту, делећи простор у Градском дому са продавницом прехрамбених производа и Регионалном привредном комором Шумадије и Поморавља. Сличне муке имају и Историјски архив Шумадије и овдашњи Завод за заштиту споменика културе који се брине о споменичкој баштини Шумадије и Поморавља.

Историјски архив је смештен у једној војној згради при касарни „Милан Благојевић” на почетку меморијалног парка у Шумарицама, а зградица у Великом парку у којој се налази Завод за заштиту споменика својевремено је била привремено исељена због небезбедних услова за рад.

Да ли је дошло време да се коначно реше инфраструктурни проблеми са којима се установе крагујевачке културе суочавају деценијама?

Актуелна градска власт је, изгледа, намерна да то учини. Додуше, не изградњом посебних здања за неке од најзначајнијих установа културе, већ њиховим пресељењем у Зграду суда, која је због свог историјског значаја и архитектонских вредности проглашена за непокретно културно добро и споменик културе од изузетног значаја.

Ова селидба, међутим, никада не би могла да буде обављена да држава није започела градњу палате правде у Крагујевцу. У том габаритном здању, које ће дојучерашњи обод града, иза Правног и Економског факултета, претворити у нови центар Крагујевца када буде завршена, биће смештено свих 11 тужилаштава и судова који данас овде раде, укључујући и правосудне органе у Згради суда која се налази у старом језгру града.

– Зграда суда представља једно од најзначајнијих архитектонских остварења у Србији 20. века. Сходно свом значају, то здање заслужује и репрезентативне кориснике, а то свакако јесу Народна библиотека „Вук Караџић”, Историјски архив Шумадије и Завод за заштиту споменика културе. Решавање инфраструктурних проблема допринеће даљем развоју крагујевачке културне сцене у целини – каже за „Политику” градски већник за културу Миљан Бјелетић, не скривајући оптимизам да ће све бити завршено онако како је планирано.

Но, поучени неким негативним искуствима из прошлости, директори поменутих установа културе су опрезни у процени квалитета решења које им нуди градска власт.

– Речено је да ће палата правде бити завршена до краја 2021. године, али је питање хоће ли се то десити баш тада или нешто касније. И ко зна какве ће политичке околности тада бити у граду – помало је скептичан директор Завода за заштиту споменика културе Марко Грковић.

Директорка Историјског архива Шумадије Славица Јагличић каже да се о пресељењу дуго прича, али да до њих није стигло никакво званично решење, док директор Народне библиотеке „Вук Караџић” Мирко Демић подсећа на чињеницу да ни стара Зграда суда, саграђена по пројекту Николе Несторовића 1904. године, није у потпуности прилагођена манифестовању културних садржаја.

– Није баш најсрећније решење да се три установе културе гурају у једној згради. Ми радимо елаборат који ће показати шта је све неопходно библиотеци, па ћемо видети може ли Зграда суда бити прилагођена нашим потребама – каже Демић.

О томе да ли је и како палата правде помогла крагујевачкој култури моћи ће, по свему судећи, да се прича тек за три године, када буде завршено ово здање у које је држава уложила 25 милиона евра. А колико ће коштати, изгледа неопходна, адаптација унутрашњости Зграде суда, могло би да се зна већ ове године, будући да је, према речима градског већника Бјелетића, у току израда пројектнотехничке документације.


Коментари1
fa762
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Кебара
Сасвим сериозна изјава директора Народне библиотеке „Вук Караџић“. Незнање се најугодније осећа на адреси знања, наивну представу градског већника за културу о библиотечко-информационој делатности одавно је прерастао и мали Перица: оно што не одговара за инокосно газдовање правосуђу, задовољиће сустанарством Библиотеку. Колико градска власт има смисла за културу, белодано показује одлука да их стрпају као кромпир у пртени арар, још ако ногом мало одозго притисну биће места за још понеку културну установу. Истовремено су направили највећи нонсенс, тамо где се већ налази низ просветних и научних субјеката почели су градњу тзв. Палате правде, уместо да су осмислили јединствен академски комплекс. Тако ће се ново тужилаштво наслањати на Ректорат, парнично одељење на Економски факултет, кривично, разуме се, на Правни, а притворско-затворска целина на Галерију која више није Легат академика Коке Јанковића – јер је она најближа за прихват субверзивних уметника. (И)рационално, нема шта.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља