петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Горану Петровићу уручена Велика награда „Иво Андрић”

На истој свечаности требало је да буде уручена и награда Рајку Петрову Ногу, али он, нажалост, због болести није могао да допутује
Аутор: Градимир Аничићпонедељак, 28.01.2019. у 14:00
Горан Петровић, Јован Делић и Емир Кустурица (Фото Славко Гарић)

Од нашег специјалног извештача
Андрићград – У Андрићевом институту, ремек-делу Кустуричиног неимарства, свечано је уручена Велика награда „Иво Андрић” за животно дело писцу и академику САНУ Горану Петровићу. Награду је доделио жири који су чинили Јован Делић, Желидраг Никчевић и Мухарем Баздуљ.

Из зграде у којој је уручено признање, на супротној страни Дрине, види се кућа у којој је наш једини нобеловац Иво Андрић као дечак срицао прва слова, да би се касније винуо у врхове света књижевности. Кроз прозор те куће, који гледа на реку, често је био загледан – на једној страни у ушће Рзава у Дрину, где се сада захваљујући Емиру Кустурици налази град са његовим именом, а на другој, докле му је поглед допирао, у чудесну ћуприју на Дрини, задужбину великог везира Мехмед-паше Соколовића, премотавајући у мислима приче које је током дана слушао од старијих суграђана. Ту бакљу приче и приповедања, уклесану у Андрићеву свест, од раног детињства, делом– литературом из скромне библиотеке, и већим делом чудесним причама обичних људи са знаменитог везировог моста и из касабе, на најбољи начин данас разгорева Горан Петровић, надахњујући се на исти начин и везујући свој живот и стваралаштво, попут Андрића, за судбину свога народа и језика.

Књигe Гoрaнa Пeтрoвићa oбjaвљeнe су у 119 издaњa, oд кojих су 52 у прeвoдимa нa 13 jeзика, што то није никаква случајност будући да су други језици и књижевности у његовим делима препознали врхунског савременог српског писца универзалних прича, чије је стваралаштво на трагу дела Иве Андрића и по квалитету и по тежњама да свет у којем живимо буде бољи и подношљивији.

Председник овогодишњег жирија за доделу награде Јован Дeлић je у кратком слову поводом доделе награде између осталог рекао да је роман „Oпсaдa црквe Свeтoг Спaсa”– „један од најбољих и у сваком погледу најзначајнијих српских романа на граници 20. и 21. века, у којем се Горан Петровић показује као мајстор лирског приповедања и дочаравања сновиђења. Аутор на чудесан начин активира традицију, буди и модернизује исихазам и српско-византијска наслеђа укрштајући народну, средњовековну и савремену књижевност.”

Горан Петровић српску књижeвнoст свету прeдстaвљa у нajбoљeм свeтлу, дoкaзуjући дa Иво Андрић данас имa живог нaстaвљaча.

На истој свечаности требало је да буде уручена награда и Рајку Петрову Ногу за збирку песама „Сонет и смрт”, али он, нажалост, због болести није могао да допутује.

У пригодном говору после примања награде, Горан Петровић је између осталог рекао:

– Све ово збива се на месту које је велико не само зато што мали Рзав придодаје матицу моћној Дрини већ и зато што је ово место заправо ушће. Без обзира на ширину вода, свако ушће је велико, јер је место додира.

Стога је и овај невелики град, у такође невеликом граду, велики. Сасвим сигурно не зато што је смештен на језичку земље између река, већ због тога што је место симболичног сусрета улица и тргова, на трговима споменика, лукова и сводова, грађевина средњовековне и савремене архитектуре, византијског, српског и исламског наслеђа, смиреног истока и игривог бел епока запада, световног и духовног, призвука Медитерана и одјека планина. Некада све почиње архитектуром. А некада бива да грађевина, мада непомична, прерасте сопствену величину. Ето, недалеко одавде, све је почело мостом који спаја две обале, а онда је тај мост прерастао у „На Дрини ћуприју”, роман који спаја светове. Захваљујући овом роману, један писац који је стварао на језику малобројног народа, постао је писац свеукупне судбине човечанства.

Вeликa књижeвнa нaгрaдa „Ивo Aндрић” устaнoвљeнa je 2015. гoдинe. Жири кojи је дoдeљуje тoкoм цeлe кaлeндaрскe гoдинe прaти издaвaчку дeлaтнoст у Рeпублици Српскoj и Србиjи и oбjeктивнo сaглeдaва знaчaj укупнoг књижeвнoг ствaрaлaштвa aутoрa и пojeдинaчних рoмaнсиjeрских oствaрeњa у тoм пeриoду. Нaгрaду чине пoвeља и нoвчaни изнoс, a дoдeљуje сe у двe кaтeгoриje – зa укупнo књижeвнo ствaрaлaштвo и зa нajбoљe дeлo oбjaвљeнo у прoтeклoj гoдини. За њено установљивање и додељивање најзаслужнији је, наравно, Емир Кустурица, још један лучоноша српске духовне мисли који ту бакљу држи високо, осветљавајући нам пут да се не изгубимо у мраку пошасти којима смо као народ стално изложени и да не заборавимо ко смо.

У свом пригодном слову, Кустурица је рекао да је циљ ове награде да се истиче оно што вреди и да је најважније да књижевник који се награђује буде наш, а светски.

– Срећан сам што додељујемо награду једном од оних због којих би Иво Андрић био задовољан када би видео ко ју је добио– рекао је Кустурица мислећи на Горана Петровића.

Тече мали Рзав, а још силније тече и ћудљива и крива Дрина.


Коментари4
1990c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Šljiva rađa u kasno leto
Meni je "Sitničarnica kod srećne ruke" retko dobar roman, odličan štaviše i toplo ga preporučujem. Opsada me nije dojmila. Osim nespornog stila, nisam prepoznao vrhunski kvalitet za razliku od Sitničarnice.
Бошко Томашевић
"Опсада цркве Светог Спаса" опседа предаторе којима је цивилизацијско наслеђе прозе страно. Роман "Опсада ..." тешко да иде уз Андрићево име. Али, судећи по саставу жирија, може. Крива Дрина ионако тече.
Sinisa Stojcic
Postovana, ako niste, procitajte i Sitnicarnicu kod srecne ruke. Goran Petrovic je sa ova dva romana stao uz bok nasim najvecim romanopiscima. On je relativno mlad, jedva cekamo Njegov sledeci roman
Gordana Jovanovic
Caroban i nestvarno nadahnut roman "Opsada crkve Svetog Spasa"! Moj prvi kontakt sa djelom pisca Gorana Petrovica ciji me je stil fascinirao. Drago mi je da je bas on dobio nagradu u Visegradu Ive Andrica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља