недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03
ИНТЕРВЈУ: ОЛИВЕРА ЗЕКИЋ, члан Савета РЕМ-а

Од РЕМ-а неће правити политичку играчку

Могуће је укинути ријалити програме, али то није нигде урађено осим у Северној Кореји, у којој су и разне друге форме забрањене
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 28.01.2019. у 10:45
(Фото Драгослав Жарковић)

Нисам никакво заштитно лице РЕМ-а, него сам, игром случаја, једина у Савету РЕМ-а, која има ту врсту искуства с јавношћу и медијима, од тога да сам и сама била новинар, па до тога да сам радила у разним организацијама које су се бавиле медијским пројектима. Реч је о чистој случајности, с тим што је Савет РЕМ-а то и потврдио, када су се из листа „Данас” питали зашто баш ја, да иза свега што радим стоје сви чланови Савета. Ми, дакле, мислимо исто о разним појавама, само што ја то мишљење најчешће саопштавам, каже за „Политику” Оливера Зекић, члан Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), одговарајући на питање како се догодило да постане „заштитно лице” РЕМ-а.

Јер, тешко да би неко, „из прве”, могао да се сети било кога другог из Савета РЕМ-а. Она иступа кад им опозиција дође на врата да се жали на медијске услове, најчешће она одговара и другим критичарима ове институције, па се чак јавно спори са министром културе стајући у заштиту једне телевизије (Пинка)...

– Уопште се нисам с министром културе спорила око било које поједине телевизије, па ни око „Пинка”, него сам заступала један важан принцип. То радим увек, па ми се десило и да управо власник „Пинка” пише отворена писма против мене, опет због залагања за принцип, и казне коју му је Савет РЕМ-а изрекао. А између тих писама и сукоба са министром, није прошло ни неколико месеци. И ту је есенција коју треба објаснити. Министар се залагао за укидање ријалити програма, то можда некоме лепо звучи, али је у дубоком нескладу и са Уставом, и са свим позитивним правним прописима који се баве медијима и медијском сценом, као и са цивилизацијским нормама и препорукама Европске комисије, које је, иначе, министар требало да види, и да се у складу са њима и понаша, пошто му је посао да спроводи законе. Ми нисмо Дивљи запад и имамо уређену сцену када је реч о електронским медијима – истиче Оливера Зекић. И објашњава:

– Јесте, могуће је укинути ријалити програме, али то није нигде урађено осим у Северној Кореји, у којој су и разне друге форме забрањене. Из истих разлога, ЕК је препоручила и да не треба протеривати ријалити формате у неке посебне термине, на пример после 23 сата, јер би и тиме био нарушен принцип претпоставке невиности, а неко би на себе узео право да буде баба Ванга и да предвиди шта ће се догодити у неком програму и онда да то, замишљено, без гледања и пре него што се било шта деси, забрани.

Зашто Савет РЕМ-а скоро три године нема председника?

Имамо в. д. председника, господина Горана Петровића, који обавља функцију председника у пуном капацитету, а у Савету смо се договорили да не бирамо председника док не будемо у пуном саставу.

Због чега Савет дуго функционише у непотпуном саставу, без три члана? Колико вам то отежава рад?

Чланове Савета бира Скупштина Србије, и само је до њихове ефикасности, обима посла и дневног реда када ће тај део посла обавити. Никакве везе с тим немамо, али немамо ни никаквих потешкоћа у раду, пошто нас има довољно за легитимно одлучивање. Наравно да нам је стало да Савет што пре буде попуњен новим члановима, али, просто, нисмо ти који се о томе питају.

Председник Вучић је у Давосу изјавио да није поносан на стање слободе медија у Србији. Како ви оцењујете стање медијских слобода и садржај телевизија са националном фреквенцијом?

Као члан Савета РЕМ-а немам права да оцењујем садржај ван онога што ми закон прописује, а он је ту врло стриктан. Ми водимо рачуна о томе да ли су испуњени услови који су наведени у елаборатима који се раде при додељивању фреквенција, а они се, пре свега, баве програмском концепцијом, врстом и обимом одређених садржаја у програму – колико има образовног, научног, дечијег, а не самим садржајем, јер би то било мешање у уређивачку политику медија. О поштовању програмских обавеза сваке године објављујемо извештаје и реагујемо када год неки од законских услова није испуњен. Опет, ако говорим као бивши новинар, а то сам била у она „вунена времена” деведесетих, и после 2009. као главни уредник „Борбе”, мислим да данас новинарство, у целини, много више кука за слободама него што ради свој основни посао. При том, колико видим, може да се објави баш све, до најгорих увреда, које, ако се појаве на интернету, не подлежу чак ни регулативи, пошто она, када је реч о том, огромном делу медијске сцене, суштински и не постоји. И све то заједно, та кукњава у време незаустављивог интернета, донекле ме и вређа, јер ми није јасно како то да ја крајем деведесетих, када су нас, али заиста, прогањали, нисам чула за реч „аутоцензура”, а данас је срећем на сваком кораку. И не видим шта коме смета да просто седне и пише, све што мисли и шта хоће. Ми смо, када су нас избацивали из просторија „Дневног телеграфа”, писали по зидовима, пошто је и то за нас било новинарство.

Да ли је постојећи програмски садржај електронских медија, посебно оних са националном фреквенцијом, по вашем укусу?

Право на то, на укус, немам, него морам да поштујем закон и да се старам да и други поштују закон. А када је о програмима реч, држим се оне најсјајније демократске институције која је икада измишљена када је о телевизијама реч, а зове се даљински управљач. Па, када ми се нешто не свиђа, променим канал.

Много је замерки из опозиције на рад јавних сервиса, РТС-а и, нешто мање, РТВ-а. Пре свега, жале се да немају простора у њиховом програму. Јесте ли у Савету РЕМ-а разматрали рад јавних сервиса поводом тих замерки?

Не, и нећемо, опет због тога што на то немамо право. Ми смо регулатор, а не комесар, што значи да нисмо уредници програма. О простору који некоме дају, јавни сервиси ван изборног процеса одлучују самостално и при том прате заступљеност странака у парламенту, а током изборног процеса за тај део је надлежна, у крајњој инстанци, опет скупштина. РЕМ у томе није потребан и било би погрешно и употребљавати га, пошто он и треба да остане само регулатор.

Стање у медијима је и први разлог због којих ће део опозиције, на челу са СзС, бојкотовати изборе ако буду расписани у следећа 2-3 месеца. Осећате ли неку врсту одговорности због тога?

Врло велику одговорност бих осећала да сам члан Савеза за Србију (СзС), много мању да сам у СНС-у, а пошто сам само чланица Савета РЕМ, не осећам никакву. И основни разлог због којег сам и излазила, два пута, пред чланове тог опозиционог савеза и јесте у томе што нећу да им дозволим да од једног независног регулаторног тела праве политичку играчку, а да их притом мрзи да бар погледају законе, па виде за шта смо ми тачно задужени. За њихов програм, фрустрације и положај у друштву и у медијима – нисмо. Они су, уосталом, изборе изгубили по правилима која су сами донели, рачунајући, ваљда, да ће да владају вечно. Једино што ме интересује је да РЕМ остане регулатор, без икаквог комесарског шињела и лугера за пасом.

Да ли приватне телевизије са националном фреквенцијом имају право да у потпуности фаворизују одређену политичку опцију?

Ако Си-Ен-Ен има право да фаворизује Хилари Клинтон, а Фокс Трампа, заиста не видим зашто би некоме сметало то што Н1 фаворизује Ђиласа, а Пинк Вучића. Друго је питање колико ко има гледалаца, али то је проблем самих телевизија, њихових уређивачких политика, способности да погоде укус публике, а не регулатора. Н1 нема националну фреквенцију, али му је кабловска покривеност толика да заиста цела Србија може да га гледа, поготово што данас национална фреквенција, баш због кабла и нема толики значај, већина гледалаца је на каблу. Е сада, да ли ће да их Србија гледа, или не, на њима је, а не на регулатору.

Постоји ли нешто што би се могло звати граница пристојности коју медији морају да поштују у погледу свог садржаја? И ко ту границу одређује?

Границу одређује закон, у којем, нажалост, постоји огромна рупа. И док је део у самом телевизијском програму законски уређен и контролисан и подложан казнама, део на интернету – уопште није. Дешава се да емитери у телевизијском програму спорне садржаје не пренесу, али их пусте кроз веб, па онда и други медији то преузму, опет на нету, или чак и у принту, и онда смо ми, као регулатор, апсолутно немоћни, пошто на интернету, а ни у штампаним медијима, немамо никаквих ингеренција. Зато и мислим да је једна од најпречих ствари овог друштва, државе, да проба да регулише и тај огромни интернет свемир, што ни најмање није лак посао, опет због чињенице да је свака забрана, бар у нашем, још до краја неизграђеном друштву, склоном да се за час врати у мрак, врло опасна.

Како оцењујете ниво културе говора у јавном простору? Како смо дошли у ситуацију да представници опозиције долазе на врата РЕМ-а и да их ви терате речима „марш одавде”?

Врло лако. Дође неки политичар пред РЕМ, са намером да утиче на његов рад, ја га дочекам, он крене да лупета да су ме ту довела браћа Ђукановић, или да ми је човек којег сам три пута у животу видела „интимус”, и ја му кажем баш то: „Марш одавде.” И то ћу увек да урадим, а да притом не бринем о нивоу културе говора у јавном простору, јер су за то задужени баш ти који су и били пред РЕМ-ом. Ти који псују, ударају жене, вичу, вређају и покушавају да манипулишу једним регулаторним телом о којем ништа и не знају, осим да не ради баш онако како су они замислили. Њихов речник, њихово понашање, јесте проблем, поготово што је резултат одсуства озбиљне политике. Оне која би, рецимо, кренула да се залаже да се РЕМ-у дозволи да сам наплаћује казне за прекршаје, јер је то много бољи лек од било какве забране. Годинама тражимо да нам се омогући да сами наплатимо неки прекршај, одмах, јер верујемо да би то пружаоце медијских услуга врло брзо натерало да много више воде рачуна о свему, па и о пристојности, пошто би морали, и то хитно, озбиљан новац да плате ако било које правило прекрше. И ниједна од свих тих опозиционих странака никада није контактирала РЕМ и рекла, ево, ми ћемо да вас подржимо. Уместо тога, дођу да нам кажу кога да забранимо?! Па шта ће сутра, поново, да раде? Да хапсе? Да укидају све што им се не свиђа? Е па то нећу да дозволим, чак ни када то значи да треба да прилагодим речник њиховом менталном склопу и капацитету да разумеју оно шта причаш. Зато то „марш одавде” остаје. До даљњег.

Шта тачно значи последња одлука Савета РЕМ-а, којом је укинута обавеза кабловских оператора да преносе програме телевизија са националном фреквенцијом?

Обавеза преноса програма одређених канала, тзв. must carry, први пут је у Србији прописана Законом о електронским комуникацијама 2010, а одлука која је управо донета је само део тог процеса. Тај „must carry” мора да се некако уреди, исто и логичка нумерација канала, као што је то у другим европским земљама.


Коментари38
c4776
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Žena skretničar, poput većine lekara u domovima zdravlja i drugih radnih mesta uopšte. Jasno nam je, skida sa sebe odgovornost. Pohvala za gospođu, biće jednog dana ponosna na ovaj trkst i uopšte što je bila uspešna u svom poslu i davala intervjue za Politiku.
Војин
Дотична је очигледно лобиста новог светског поретка...!
dobronameran
Svi u istom prevcu delujete, i vi iz REM-a i Ministarstvo. Jer vi ste deo vlasti i nemate pravo na solisticki kurs. Tako se i odrzavate na vlasti. Nemate svoje misljenje. I niste duzni da cujete misljenje gradjana. Samo nalogodavaca. Takva je priroda vlasti. Al razmislite sta kad dodju promene. Kuda cete s vasim obrazom i referencama? Ko ce vas angazovati? Mislite o tome.
Nikola Djonovic
Gospođo, ministar kulture me je odavno razočarao, zaista je slab ministar. Ali ko ste vi? Nema vasih referenci nigde na internetu, sta vas je preporucilo za ovako vaznu funkciju? Na kojim ste to projektima i u kojim medijima radili?
Milanko
Slažem se. Ministar je strašljiv, ali ova gpspođa je previše napadna, s obzirom na to da bi trebalo da bude neutralna i objektivna, vec po samoj funkciji. Sve u svemu,oboje su kadrovski promašaj sadašnje vlasti.
Препоручујем 14
Gordana
Funkcije u ministarstvima, Savetima, regulatornim telima sve su ispolitizovane. Pitanje je samo koju politiku zastupaju, i ciji su igraci tj. igracke. Ne spinujte.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља