понедељак, 20.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:04

Како ублажити „одлив мозгова”

По индикатору конкурентности за задржавање талената Србија рангирана на 123. позицији од укупно 125 земаља које обухвата извештај (испред Босне и Херцеговине и Венецуеле)
Аутор: Владимир Гречићсубота, 02.02.2019. у 18:00
(Д. Стојановић)

На Светском економском форуму у Давосу је 21. јануара 2019. представљен шести годишњи Глобални индекс конкурентности за таленте за 2019. годину (2019 Global Talent Competitivenes Index – GTCI), у којем је по индикатору конкурентности за задржавање талената Србија рангирана на 123. позицији од укупно 125 земаља које обухвата извештај (испред Босне и Херцеговине и Венецуеле), а по индикатору конкурентности за коришћење и привлачење талената из иностранства на 120. позицији (испред Грчке, Молдавије, Хрватске, БиХ и Венецуеле).

Истина, глобално – захваљујући неким факторима из области образовања и истраживања – Србија је рангирана на 68. позицији у свету, или на 35. међу земљама европског региона (испред Албаније, Молдавије и БиХ). Овогодишњи глобални индекс конкурентности за таленте показује да је Швајцарска и даље на првој позицији. Следе Сингапур и САД. Европске земље, ипак, у целини узев, доминирају, будући да се њих 16 рангира међу првих 25 земаља широм света.

Извештај такође открива да првих десет земаља заједно карактерише неколико кључних фактора – све оне имају развијен систем образовања који представља повољан амбијент за изградњу вештина потребних за запошљавање на данашњем тржишту рада.

Циљ овогодишњег извештаја, како је истакнуто на представљању овог документа, јесте да се у први план истиче и сагледа улога талената у предузетништву. Таленат је постао мејнстрим брига за компаније, народе и градове. Перформансе талената данас се јасно истичу као кључни фактор за привредни раст, отварање радних места и иновације. Истраживачки приступ у овогодишњем извештају је предузетнички таленат. Овај приступ укључује различите системе управљања.

Градови играју све значајнију улогу у привлачењу талената и представљају чворишта са иновативним стратегијама за таленте. Ове стратегије обухватају све аспекте конкурентности за таленте. Овогодишњи извештај обухвата 114 градова рангираних и упоређених по специфичним показатељима за сваког. У извештају се ниво глобалне конкурентности за таленте мери анализом 68 варијабли у свим земљама и градовима. Треба рећи и то да је Извештајем за 2018. било обухваћено 119 земаља и 90 градова.

„Концепт отворености је од кључног значаја за предузетнички таленат, а и пословна култура има важну улогу. Предузећа и градови треба да иду руку под руку и да негују културу унутрашњег предузетништва, изнад свега да имају у виду континуирано учење, јер је људски фактор кључ за успех дигиталне трансформације”, истиче Винод Кумар, извршни директор фирме „Тата комуникејшенс”. То значи да ће се помоћу тог кључа откључавати браве позитивног потенцијала који технологија носи са собом, посебно у свету где „људи и машине раде раме уз раме”.

„Како се свет рада брзо мења, постоји опасност да ће се, ако земље и градови не поседују праве услове за привлачење талената, људи и предузећа иселити и тражиће боље могућности негде другде”, истиче Ален Дехазе, представник „Адеко група”. У сличном смеру је и порука Филипа Монтера, академског директора ИНСЕАД и једног од уредника овогодишњег извештаја, која гласи: „За успех предузетништва таленат је одлучујући; све врсте организација морају да привлаче и побољшају предузетнички таленат, у ери у којој дигиталне трансформације преобликују екосистеме широм света”.

Србија, нажалост, заостаје по многим сегментима развоја. То показује извештај о којем је овде реч. Заостаје по интензитету конкуренције, увозу технологија, одрживог развоја, потребних профила стручности на тржишту рада, професионалом менаџменту и слично. У ствари, по професионалном менаџменту, Србија је на 121. позицији, испред Киргизије, БиХ, Алжира и Јемена.

Према томе, питања везана за задржавање и привлачење талената из дијаспоре ваљало би да буду високо на политичкој агенди извршне и законодавне власти наше земље. Фокус би морао да буде усмерен на допринос наших талената иновативном систему земље и на начине њихове сарадње са посленицима науке и технологије из дијаспоре.

Како ублажити проблем емиграције талената? Демократско управљање је најбоље решење за канцерогени проблем „одлива мозгова”, а не рестриктивне мере. Србија би морала да превазиђе бројне слабости, као што су низак ниво укупних и буџетских улагања у истраживање и иновације; одсуство стратешког управљања; мали број истраживача у привреди; одсуство механизама за сарадњу науке и привреде; мали број патената и техничких решења и многе друге.

Професор Универзитета у Београду

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари1
8fa86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragi
Zašto bi u Srbiji dobio posao neko s čijim znanjem poslodavac ne zna šta da radi. Zašto bi onaj kome treba takav kadar dao platu kao u inostranstvu? Daće najmanju koju može.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља