петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:28

Свака наша прича о Холокаусту почиње у Јасеновцу

Овај логор је страшнији и од Аушвица и од Треблинке, јер се овде убијани морао суочити с личном мржњом свога убице, кажев епископ Пакрачко-славонски
понедељак, 28.01.2019. у 14:44
(Фото Р. Крстинић)

Свака наша прича о Холокаусту почиње у Јасеновцу, рекао је поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, 27. јануара, епископ Пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк).„Јасеновац је јединствен међу свим логорима и свим стратиштима Другог светског рата. Он је страшнији и од Аушвица и од Треблинке, јер се овде убијани морао суочити с личном мржњом свога убице. То није била фабрика смрти као Аушвиц, јер просечан есесовац није имао ништа са жртвом, осим да спроведе оне који су долазили возовима до гасне коморе. Овде је убица убијао лично. И друго, Јасеновац је једини логор смрти чије главне жртве нису биле Јевреји”, казао је епископ Јован, преноси Танјуг.

На питање како у контексту Холокауста доживљава своју службу цркви и народу у Јасеновцу, владика Јован одговорио је - као да служим на гробу.„Кад одемо на места страдања Срба пустимо тишину да завлада и сваки дан као да је Велика субота - као да ће сад испод земље да прокључа васкрсење”, казао је.

Он је у емисији „Седмица” Радио Београда упозорио на опасност ревизионизма и негирања злочина.„Порицање Холокауста је веома опасно јер је то део мејнстрима, државног наратива који говори о Холокаусту. Због тога је јако важно што ће на Сајмишту бити меморијал државе Србије свим жртвама Холокауста”, рекао је владика Јован.

Порицање и ревизионизам у Хрватској су онолико опасни колико се тим људима дозволи приступ у мејнстрим медије и политички живот, навео је и додао да је нажалост, сам ревизионизам у Хрватској само део ревизионизма у свету.„Јасеновац је већ три године на светској листи угожене баштине Холокауста управо због појаве ревизионизма у Хрватској”, рекао је владика Јован.

Да је ревизионизам глобална појава, појаснио је примером локалног споменика у Бостону.„Огромна је жртва руских ратних заробљеника, којих је три милиона умрло само прве зиме 1941-1942. године, који се скандалозно заборављају. Пре неку годину био сам у Бостону, где локални споменик Холокаусту има и споменик Јеврејима и Ромима, чак и хомосексуалцима, само нема спомена руским ратним заробљеницима умрлим током само једне зиме. Е, то је право порицање Холокауста, а не ово што неки локални псеудостручњак каже да није било Јасеновца. Ово је много опасније, јер је то део мејнстрима, државног наратива који говори о Холокаусту”, казао је он.

Указао је на потребу веће бриге и пажње званичног Београда када је у питању неговање културе сећања и односа према жртвама страдања у Другом светском рату.„Јасеновац није сам српска прича, већ и јеврејска од којих иначе много тога можемо да научимо у култури сећања”, казао је владика Јован, који је и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида и аутор књиге „Холокауст у Југославији”.

Ми смо, закључио је, као народ обележени Другим светским ратом исто као што смо обележени Косовском битком и с тим не можемо да живимо један дан и да сећање на Холокауст буде само једанпут годишње.


Коментари12
4c564
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Прича о Холокаусту мора почети од стварања НДХ. Прво су на сцену ступили расистички закони , одузимање имовине Јеврејима и Србима, наредбе власти НДХ о забрани приступа градовима Србима, Јеврејима и псима. Следе и ознаке које су мораки носити, а онда следе хапшења, прогони одвођењења на стратишта.Пре формирања Јасеновца број убијених Срба и Јевреја морао је значајно прећи преко стотину хиљада убијених, колико више од 100 хиљада тешко је знати.Јасеновац су формирали да би имали концентрациони лопгор као и Трећи Рајх јер НДХ је по свему настојала да личи на свој узор зла Рајх.И поред Јасеновца НДХ је и даље наставила да убија где год је имала прилику за извршење злочина.
Јованка Вождовчанка
У извештају о растућем негирању холокауста, где се, на првом месту, спомиње Хрватска, као жртве су споменути, само, Јевреји и Роми ! Срби су, вероватно, били у логорима за одмор и рекреацију. Толико о америчким истраживачима и њиховим извештајима у којима се негирају непојмљиви злочини над једним народом. И, то није ревизија историје. Није, јер је писана по мери 4.Рајха.
милутин
А после? 1945. је решавано национално питање у Југославији. На бази "права народа на самоопредељење" и "равноправности народа", како су и говорили и унели у устав. Право на самоопредељење је тада добило и 1.400.000 Словенаца, 900.000 Бошњака, 800.000 Македонаца, па чак и 400.000 Црногораца. 1.900.000 преосталих Срба преко Дрине и званично је проглашено нижом расом. Огромне српске територије су подељене између хрватске и бошњачке државе, практично без икаквог реципроцитета.
Леон Давидович
@ Милутин Ове тврдње једноставно нису тачне и само их лаковерни могу прихватит да би се скрила одговорност политичара из деведесетих година. То су биле републике као аутономне области државе Југославије. Срби су били конститутиван народ и у Хрватској и у БиХ и то су једнако биле њихове републике. Деведесетих нико није поштовао ни устав ни законе и све је урађено незаконито и сад треба тадашње политичаре правдати од одговорности.
Препоручујем 2
Mađar
@Jeremija; ne bih pričao o periodu '41. - '45. jer tada još nisam bio ni rođen, iako bih se tu sa Vama mogao složiti. Pošto živim u području gdje se od '91. do '95. vodio rat, o tome znam daleko više. U tom periodu je bilo mnogo protjerivanja, ali iz tadašnje Krajine prema Hrvatskoj. Tek je na kraju nastupila "oluja", o kojoj se dosta piše, pa ja tu nemam šta dodati.
Od Vojne Krajine
@Madjer: 1991-1995 je doslo do gradjanskog rata. Iako se Yu ustavom savaka republika mogla odvojiti ali mirnim putem i pregovorima sa ostalim republikama zagrebacki nacionalisti to ne rade tako vec zela nezavisnost diktatom i cim prije pa i sa oruzjem. Po SFRJ ustavu pored prava koji narodi ostvaruju u Jugoslaviji ostvaruju ih i u njenim republikama. Srbi u Hrvatskoj su bili konstitutivni narod i posto im je takozvani katolickobozicni USTAV 1990 ukinuo tu konstitutivnost na cijelom prostoru Hrvatske oni zele da ostvare konstitutivnost na podrucju gdje su vecina ili u velikom procentu. Tako se formira SAO Krajina. Iz Krajine je pobjeglo ili protjerano mnogo Hrvata ali je takodjer iz Hrvatske izvan SAO Krajine protjerano ili izbjeglo mnogo Srba. Mnogi Srbi su radili u vekikim hrvatskim gradovima ali ih je pod pritiskom i opasnoscu od nacionalista i politicki rehabilitiranih ustasa dvije trecine izbjeglo ili na podrucje SAO Krajine ili u Srbiju ili u Inostranstvo.
Препоручујем 16
Jeremija
Ja nisam sudjelovao u vašim ratovima 91-95, ali sam pretrpio posljedice: progon s teritorija van Krajine (kao još oko 200 hiljda mojih sunarodnika) i uništenje roditeljske kuće. Za oluju će neko nekada odgovarati. Vjerujte. Nije to moja želja već pamćenje šta smo kao narod doživjeli u 20 stoljeću od vas i vaših sunarodnika-hrvata. A vi ste mađar koliko ja marsovac.
Препоручујем 25
Лидија
Небрига Срба према сопственим жртвама у свим ратовима је огромна и неопростива. Ничији живот на земаљској кугли није јефтинији. Дозволили смо да нико сам нас не зна о Јасеновцу. Не схватљиво је да се српска дипломатија није побринула да изложба поводом холокауста у Јасеновцу одржана и УН није после тога наставила свој пут у све музеје холокауста, а има их много у свету.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља