недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:31
ПРОНАЛАСЦИ

Књига: траг у вечности

Прве књиге настале су у камену и дрвету, а у Египту је више миленијума пре нашег доба почео да се користи папирус
Аутор: Р. М.уторак, 29.01.2019. у 20:00
(Фо­то Пик­са­беј)

Од свог настанка људи су се трудили да оставе неки писани траг за собом. У почетку то су били цртежи на зидовима пећина, а касније су проналажени разни материјали који су служили као подлога за писање. У далекој прошлости коришћен је камен као подлога, али и за писање, а за прве записе употребљавано је и дрво.

Прве књиге настале су у камену и дрвету, а у Египту је више миленијума пре нашег доба почео да се користи папирус. Листови су лепљени један за други и на тај начин је формирана дугачка ролна папируса. Пошто је било изузетно тешко писати читавом дужином ролне, она је дељена на стубиће.

Свици који су коришћени у свакодневној употреби били су дугачки око седам метара и намотавани су на штап. При читању, гласник је морао пажљиво и постепено да их одвија, како се оваква „књига” не би исцепала или распала.

С временом је папирус замењен пергаментом који је такође завијан у ролне. Пергамент се показао издржљивијим од папируса па је врло брзо ушао у широку примену у многобројним земљама широм света.

Руч­но по­ве­за­не књи­ге (Фо­то Ан­сплеш)

За белешке, трговачке рачуне, али и математичке задатке, стари Грци су употребљавали воштане таблице. Две или више ових таблица спајане су у свеску, а када је у Грчкој пергамент заменио папирус, и он је добио облик таблице. Сваки лист је посебно препариран, а затим су лепљени у заједничке корице. Овакав начин лепљења књига почео је да се користи у првом веку наше ере.

Прве књиге увијене у кожне корице појавиле су се у шестом веку у Египту. Овакав начин увијања књига постао је врло брзо популаран, па су се мајстори коричења такмичили у украшавању корица књиге.

Дуго времена књиге су писане ручно, и самим тим било их је, у односу на доба у коме живимо, веома мало, што је подразумевало и да су биле изузетно скупе.

Проналазак штампарске машине значио је могућност да књиге постану доступне свима. Штампање књига уз помоћ машине, уз непрестани развој технологије у веку који је иза нас, допринело је умножавању књига у потребном броју примерака. Тако књига више није била привилегија богатих, већ је створена могућност да до ње дође свако ко то жели.


Коментари1
a8da0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Prava evropska kultura započela je sa štampanjem Homerovih dela oko 550 g. p.n.e (oko 300 godina pre tog događaja ta su dela bila bila u posedu rapsoda, recitatora, homerida). Jedan je tiranin, Pizistrat, sasvim slučajno, pokrenuo Atinsko društvo u smeru kulturne revolucije knjige¸ postao je prvi evropski štampar a u Atini je nastalo prvo tržište knjiga. Knjiga je postala dostupna svakom građaninu. Knjige su se pisale i prodavale. Započeo je ubrzani razvoj argumetovanog raspravljanja tj. razvoja krtitičkog mišljenja. Taj su kulturni pravac razvoja stavarale čak i izbeglice: Ksenofan, Pitagora, Anaksagora... 466. g. p. n. e. štampana je prva kniga iz prirodnih nauka Anaksagorina knjiga "O prirodi"!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља