четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
МАЛО ПОЗНАТИ ДЕТАЉИ ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ

Сто година од увођења грегоријанског календара у Србији

У „Службеним новинама Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца” 28. јануара 1919. објављен је Закон о изједначењу старог и новог календара, који је донела влада пет дана пре тога, то јест 10. јануара 1919. по јулијанском
Аутор: Иван Цветковићпонедељак, 28.01.2019. у 21:30
Срђан Печеничић

Данас је тачно сто година откако се у Србији време рачуна по грегоријанском календару. У „Службеним новинама Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца” 28. јануара 1919, на сам дан ступања на снагу, обнародован је Закон о изједначењу старог и новог календара.

Први члан гласи: „Дана 14 јануара 1919 год. по старом календару престаје да важи стари календар, а дана 15 истог месеца, такође по старом календару, почиње да важи нов календар. Овај последњи дан ће се обележити датумом 28 јануара 1919 и за њим ће следовати датирање дана и месеца по новом календару.”

У наредних шест параграфа налаже се како да се реше углавном финансијске обавезе, које су доспевале у непостојеће датуме (15–27. јануар 1919). Тако је у другом члану, да не би било забуне, истакнуто:

„Првог фебруара 1919 год. држава, окрузи и у опште сва јавна надлештва издаваће својим чиновницима и служитељима ма ког реда плате, пензије, додатке итд. само за 17 дана, а дневнице (новчане хране) свега за 15 дана; 1 марта издаће се свима редовна месечна следовања, продужујући тако и идућих месеца.”

У осмом члану стоји: „Овај закон ступа у важност на дан 15 јануара по староме календару.”

Увођење грегоријанског календара уместо јулијанског, који је дотад био важећи у Србији и Црној Гори, усвојено је 10. јануара 1919. по јулијанском, такозваном старом календару.

То је решавао и решио, како је наведено, у име његовог величанства Петра Првог, по милости божјој и вољи народној краља Срба, Хрвата и Словенаца, а на основу овлашћења (чл. 53 Устава) његовог краљевског височанства Александра, наследника престола, Министарски савет, то јест влада, Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Закон су потписали (у заградама је наведено како су представљени у самим „Службеним новинама” у том истом броју): председник Министарског савета и заступник министра иностраних дела Стојан Протић (Србин из Србије, један од шефова Народне радикалне странке); потпредседник Министарског савета др Антон Корошец (Словенац, шеф Народне словеначке католичке странке); министар правде и чувар државног печата Марко Трифковић (Србин из Србије, радикални дисидент); министар трговине и индустрије Стојан Рибарац (Србин из Србије, шеф Народне странке); министар просвете Љубомир Давидовић (Србин из Србије, шеф самосталне радикалне странке); министар железница Велислав Вуловић (Србин из Србије, члан Самосталне радикалне странке); министар грађевина и заступник министра финансија Милан Капетановић (Србин из Србије, члан Народне радикалне странке); министар унутрашњих дела Светозар Прибићевић (Србин из Хрватске, члан српско-хрватске коалиције); министар пошта и телеграфа др Едо Лукинић (Хрват, члан српско-хрватске коалиције); министар војни и морнарице генерал Михаило Рашић (Србин из Србије); министар пољопривреде др Живко Петричић (Хрват, члан Старчевићеве странке права); министар вера др Тугомир Алауповић (Хрват из Босне); министар без портфеља Милосав Раичевић (Србин из Црне Горе, члан Народне странке у Црној Гори); министар исхране и обнове земље Милоје Јовановић (Србин из Србије, члан Напредне странке); министар за социјалну политику Витомир Кораћ (Србин из Хрватске, члан Социјалне демократске странке); министар за шумарство и рударство др Мехмед Спахо (Србин муслиман из Босне); министар припреме за уставотворну скупштину и изједначење законодавства др Алберт Крамер (Словенац, члан Либералне словеначке странке) и министар за народно здравље др Урош Круљ (Србин из Босне, члан Народне странке).

Иначе, министар иностраних дела је био др Анте Трумбић (Хрват Далматинац, шеф хрватске народне странке у Далмацији), а министар финансија др Момчило Нинчић (Србин из Србије, члан Народне радикалне странке).

У последњем члану стоји: „Овај закон поднеће се на првоме састанку Народног Представништва накнадно на надлежно законодавно решење.” Скупштина (Народно представништво), која тада није постојала (тек је требало да се одрже први избори у новоствореној држави), изгласала је да се у целој земљи користи само грегоријански календар, али то није прихватила Српска православна црква, која и данас рачуна време по јулијанском календару, а то питање је било покретано још пре Првог светског рата.

Тада је на то гледано као на покушај да се православнима наметне папски календар, јер је Гргур Тринаести прогласио да 1582. после 4. октобра следи 15. октобар, што су одмах прихватиле католичке земље (касније и протестантске). Уведен је, иначе, због тога што је установљено да се година по јулијанском календару размимоилази с такозваном тропском годином чак 10 дана (сада 13).

Прва православна држава која је увела грегоријански календар, јер је тачнији, била је 1916. Бугарска (после 31. марта следио је 14. април 1916, а њена црква 1968), па 1918. бољшевичка Русија (после 31. марта 14. фебруар). Трећи смо ми, онда, Румуни, па Грци.

Биће да су 1919. код нас су разлози били, пре свега, политичке природе, а не верски, мада Српска православна црква није питана за мишљење, или научни. А назив закона звучи као неки компромис, иако се није радило ни о каквом изједначењу, него о напуштању јулијанског и потпуном преласку на грегоријански.

Чак је и штампан латиницом (у „Службеним новинама” је објављивано и на ћирилици), мада се суштински односио само на православне (за католике то није ништа мењало, јер је у Аустроугарској ионако у званичној употреби био грегоријански календар).

У Руској цркви нови календар трајао 24 дана

(Фото Википедија)

Сматра се да је под притиском бољшевика патријарх Руске православне цркве Тихон 15. октобра 1923. увео нови календар. Међутим, то је наишло на такво противљење у самој цркви и код верника да је после само 24 дана одложио његово увођење. Иначе, сама Русија је пример да с календаром може и овако и онако. Када су примили хришћанство (988. године по рођењу Христа) тада се време рачунало од „настанка света”, то јест од када је Бог створио Адама за шта је узет 1. март 5508. године пре Христа (прихваћено у 7. веку после Христа). Али, московски велики кнез Иван Трећи је 1492. године (прерачунато по сада важећем календару) наредио да нова година више не почиње 1. марта, него 1. септембра (то је и сада Црквена нова година). Међутим, Петар Први је, по садашњем 19. децембра 1699, за почетак године прогласио 1. јануар, па је тако у Русији 1699. трајала само четири месеца!

Руски цар је тиме вратио у живот решење Јулија Цезара, по коме је јулијански календар и назван, да година почиње 1. јануара. У његову част је добио име и месец јул, а када је та почаст указана и првом римском цару Октавијану Августу он је осмом месецу додао један дан (до тада су по 31 дан имали само непарни месеци) да његов месец не би био мањи од Цезаровог.

Пољски православци вратили стари календар

Због преласка на нови календар у свим православним црквама и дан-данас има оних који то нису прихватили и постоје „старокалендарци”, који су, истина, у великој мањини, мада се чују предлози за повратак на стари календар, јер је он по канонима цркве, што је најочитије приликом одређивања такозваних покретних празника као што је Васкрс. А у Пољској православној цркви се то заиста догодило. Њен Архијерејски сабор је 18. марта 2014. укинуо одлуку од 12. априла 1924. о преласку на грегоријански календар.

Неуспели јакобински и бољшевички покушаји

Хришћански календар су покушали да победе и буржуји и пролетери. После Француске буржоаске револуције Национални конвент, у којем су главну реч имали јакобинци, 24. октобра 1793. усвојио је такозвани револуционарни календар. Време се рачунало од проглашења Прве француске републике (22. септембар 1792), година је почињала јесењом равнодневицом, свих 12 месеци (нови називи према одликама доба године на који се односе) имали су по 30 дана подељених у три декаде од по 10 дана (сваки дан у години је имао другачије име). Дан је трајао 10 сати, а један сат 100 децималних минута (по нашем два сата и 24 минута). Обавезна употреба оваквог календара је укинута 7. априла 1795, а после уговора (конкордат) с Католичком црквом 1801. од Ускрса наредне године (18. април 1802) враћени су стари називи дана. Револуционарни календар је поништио цар Наполеон, па је после 10. нивоза (снежни) 14. године следио 1. јануар 1806. Тај децимални календар, како се још звао, враћен је у време Париске комуне, која је трајала само од 6. до 23. маја 1871.

Да рачунају време по своме хтели су и бољшевици. Савет народних комесара је 1. октобра 1929. увео совјетски револуционарни календар указом „О преласку на непрекидну производњу у предузећима и установама СССР” (додуше, то је важило на послу, а у свакодневном животу је остао на снази грегоријански календар). Недеља је имала пет дана, запослени су били подељени у пет група, од којих је свака имала свој нерадни дан. Међутим, пошто је тако било готово немогуће да чланови породице истог дана буду слободни од посла или похађања школе совјетска влада је увела шестодневну недељу 1. децембра 1931. у којој је сваки шести дан био нерадан. Од овог покушаја су дигли руке 26. јуна 1940. указом Президијума Врховног совјета СССР-а „О преласку на осмочасовни радни дан, седмодневну радну недељу и о забрани самовољног одласка радника и службеника из предузећа и установа”.

Сервантес и Шекспир умрли истог датума, али не и истог дана

(Фото Википедија)

Мигел Сервантес и Вилијам Шекспир су умрли 23. априла 1616, па је зато Унеско 1995. тај дан прогласио за Дан књиге и ауторских права. Међутим, Шекспир је живео десет дана дуже од Сервантеса! Католичка Шпанија је на грегоријански календар прешла истог дана кад и Ватикан (1582), а у англиканској Енглеској је јулијански био у употреби све до 2. септембра 1752. По грегоријанском календару Шекспир је издахнуо 3. маја 1616.

После 2100. године Дан „Политике” – 26. јануар

У време кад је држава увела нови календар „Политика” још није била обновљена (поново је почела да излази 1. септембра 1919), па се не зна какво би било њено мишљење о том питању. Међутим, после 2100. године мораће у заглављу да промени датум свог оснивања!

Пошто је први број нашег листа изашао 12. јануара 1904. по јулијанском календару то је онда био 25. јануар по грегоријанском. Тако је и у овом веку, али у XXII разлика између новог и старог календара неће бити 13 дана, него 14, па ће Дан „Политике” бити 26. јануара!


Коментари36
e4d31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nada
Koliko je meni poznato Srbija računa vreme po izmenjenom Julijanski kalendaru( Milutina Milankovića) i on prvi grešku od dve sekunda a Gregorijanski 20 sekundi. Tako da će 2800 godine razlika između ta dva kalendara biti jedan dan.
Darko
Imam firmu i radnike koje dobro i posteno rade svoj posao.Ko radi taj i gresi.Kad pogresi ocekujem da ispravi gresku i da nastavi da radi po pravilima struke.Ukoliko vidim da se greska ne ispravlja nego da se ponavlja taj radnik vise nece da radi za mene jer mi mnogo govori o njemu samom.Pogresim I ja pa se trudim iz petnih zila da se ispravim.Ne inatim se.Zelim sve da mi na poslu I u kuci bude tacno.
to je naše
SADA je 7527 srpska godina. ! To treba da slavimo kao autentični BREND, proslava 4.aprila po lepom vremenu a crkva kao i rumunska , grčka i bugarska treba da prihvati Milankovićev kalendar, logično !!!
Препоручујем 7
Kakva veza sa kalendarom?
Imam kucu I stan. Roditelji isto. Brat ima kucu I dva stana. Punac ima kucu I stan. Zelim da sve bude tacno. Cekaj, o cemu se ovde radi?
Препоручујем 16
Јоле
Усвајање новог календара у Краљевини СХС је извршено праведно на демократском принцупу 2:1. Хрватска и Словенија 2 : Србија 1.
GoraN
Nekako mi je prva ilustracija neumjesna. Treba da bude smijesna, sta li? Kalendar je samo nuzna alatka, ljudi moraju da imaju neku referencu.
Sotir Gardačić
To je građanski kalendar koji je usvojila drzava za svoje potrebe, a verujući Srbi i danas slave Božić 25. decembra po julijanskom a Srbi građani zbog neznanja misle da se slavi 7. januar!
Srba, Velika Britanija
@EvGenije - 'Svi modeli su pogresni a neki su korisisni'. Nema savrseno tacne mape, ni daljinomera. Kalendar je samo referentna tacka/linija - stvar dogovora. Ako se svi dogovorimo da godina traje 400 dana, to ce biti sasvim u redu i funkcionalno.
Препоручујем 0
Саша Микић
@Sotir Gardačić Нова држава, Југославија, је усвојила нови календар баш због несклада између цркава. Наиме, иницијатива је кренула из Хрватске, јер су тамо капиталисти имали проблема и губитке са двоструким одсуствима са посла због слављења истих празника, али у различито време. Да је Србија била сама то уопште не би био проблем.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља