четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.01.2019. у 23:55 М. Ћурчић

„Крунисање Попеје” за крај Роси феста

Монтевердијева опера на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта (Фотографије Иван Милутиновић)

Поводом свечаног затварања „Роси феста”, на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта изведена је опера „Крунисање Попеје” Клаудија Монтевердија у режији Александра Николића. Прича о римском добу и фаталној Попеји привукла је многобројне посетиоце, а за десетине њих није било места, па су остали у холу националног театра. Када су на сцену изашли балетски играчи, а затим три девојке које су држале јабуке, публика је остала даха.

Радња овог комада дешава се око 62. године у време владавине римског цара Нерона. Иако је био ожењен Октавијом, решио је да се венча Попејом у коју је био фатално заљубљен. Оно што се може приметити у овом делу, које је Монтеверди написао у Венецији, јесте да су у центру збивања негативни јунаци. Заводљива Помпеја на уму има само једну мисао, а то је да и сама понесе круну. Нерона, кога је опчинила љубав према њој, нико не може одговорити од замисли. У вртлогу страсти, похлепе, љубоморе, борбе за моћ и издаје и Попејиног еротизма и расипности, у средиште пажње долазе људске мане и тек понека врлина.

„Крунисање Попеје” спада у једно од најпознатијих Монтевердијевих дела. Као основа за литерарни предложак опере послужили су догађаји из дела историчара Корнелија Тацита.

У главним улогама представили су се чланови ансамбла „Барок вокал” који води професорка Клаудија Едер, балетски играчи Института за уметничку игру и инструментални ансамбл „New Trinity Baroque”.

„Роси фест” је међународни фестивал класичне музике инспирисан стваралаштвом и необичним животом композитора Саламона Росија. Његов опус чини јединствен спој касне ренесансне музике и јеврејских традиционалних и синагогалних текстова.

Коментари0
3dcb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља