петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

„Бошко Буха” на распродаји

Оронули и одавно закључани објекти на Јабуци, симболи револуције, пионирског полета и Титовог доба, сада иду на добош
Аутор: Бранко Пејовићуторак, 29.01.2019. у 16:21
Откривање споменика на Јабуци пре пола века (Фотодокументација „Политике”)

Пријепоље – Дошло је време да се реши судбина некад масовно посећиваног, па деценијама запостављаног Меморијалног комплекса „Бошко Буха” на Јабуци код Пријепоља, и то – продајом.

Агенција за лиценцирање стечајних управника огласила је продају већег дела имовине, некад власништва Угоститељско-туристичког предузећа „Путник” из Пријепоља, које је у стечају. Ову прву продају заказали су за 28. фебруар у Београду.

Оронули и одавно закључани објекти на Јабуци, симболи револуције, пионирског полета и Титовог доба иду на добош. Не продају се, истина, споменици на том простору, проглашени осамдесетих година прошлог века културним добром од изузетног значаја, али судећи по огласу, купца би могли добити Спомен-дом „Бошко Буха”, пред којим је попрсје овог бомбаша, дрвени објекат Музеја пионира и омладине (без вреднијих експоната у њему), Дом културе с павиљонима, некадашњи хотел, као и земљиште у том комплексу смештеном на висоравни поред пута Пријепоље–Пљевља, у близини граничног прелаза ка Црној Гори.

Почетна цена за хотел, површине 4.770 квадрата, износи 53,2 милиона динара. Друга целина, наводи се у огласу, јесте објекат угоститељства Дом културе, а у оквиру њега неколико туристичких павиљона и вила, као и објекат Музеја пионира и омладине, све то по цени од око 30 милиона динара. Трећа целина је Спомен-дом „Бошко Буха”, са земљиштем на више катастарских парцела, по цени од око 14,8 милиона динара. Укупно, за понуђене објекте и земљиште треба издвојити 98 милиона динара.

Бити на врху, па пасти на дно, реченица је која описује судбину центра, подигнутог на месту где је Бошко Буха погинуо 1943. године. Донедавни директор пријепољског музеја Славољуб Бато Пушица, који је после четврт века вођења те установе пре месец дана отишао у пензију, причао нам је недавно о светлој прошлости овог комплекса.

– Прво је овде 1966. направљен пионирски спомен-дом акцијом „пионирског динара” и донацијама, на иницијативу пионира Пљеваља и Пријепоља. После су подизани споменици (велики бронзани споменик Бошку Бухи на највишој коти Јабуке, Алеја хероја са бистама ратника из свих република СФРЈ, споменик пиониру Слави Ковићу, попрсје Бошка Бухе пред спомен-домом), као и смештајни капацитети, омладинско насеље кроз које је за пет година прошло 14.000 младића и девојака сврстаних у 240 радних бригада (по њиховом одласку остало је осам павиљона и централна зграда). Од тада до распада Југославије овде су сваке године долазиле хиљаде ђачких екскурзија. Меморијални комплекс је 1986. добио статус непокретног културног добра од изузетног значаја, за који је надлежан Републички завод за заштиту споменика културе. Туристичка посећеност била је и разлог што је општина Пријепоље капацитете у комплексу тада предала на управљање „Путнику” – причао нам је о томе Пушица.

Али распад Југославије деведесетих година прошлог века био је погубан за овај центар. Престали су да долазе посетиоци и екскурзије, а овде су једно време биле смештене избеглице. Временом, објекти су затворени, док одавно закључане грађевине пропадају.

– Споменике у комплексу нико не може да продаје, они су културно добро и њих треба штитити, без обзира на то да ли ће остале објекте неко купити. Увек сам се надао и верујем да ће на Јабуку доћи неко ко ће обновити смештајне капацитете, да млади као некад долазе у ово место због здравог ваздуха и светле историје – каже сада о томе Славољуб Пушица.


Коментари30
e27b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дечак
Ако су зграде и инсталације још у добром стању, можда је могуће направити нови омладински центар, без идеолошке конотације.
e pa dosta više
Бранко Срб Козаковићu, smiri svoje četničke porive, kako te nije sramota? Dečko se borio i poginuo protiv Nemaca, dok su tvoji jeli gibanice, silovali snaše i klali rodoljube po Srbiji.
Бранко Срб Козаковић
Ако се под "ревизионизмом" подразумева борба за разобличење југокомунистичких лажи и пропаганде, онда је то у реду. За кратко време су изградили нову религију, са Стаљин-Брозом као врховним божанством, и затрпали, заглушилу,.. простор својом "историјом". Брутални и патетични спинови и подметања приказани у "јеванђеоским" остварењима партизанских филмова нису могли да се доведу у питање - ни од савременика, живих сведока тог доба, па ни данас. Остала су као уџбеници и лажни сведоци о времену. Зато "апостоли" југокомунизма, попут Леона, могу овде да спинују (невешто) али и да се обрачунавају са Србима етикетирањем (подлим и крајње злонамерним). Комунизам и комунисти у ма ком појавном виду су антитеза Србији и српству - то је антинационалистичка идеологија, која је притом трајно уништила српско биће. А, кокетирања са "националним", са "ћирилицом" (коју су уништили!),.. спиновање,.. и слично је неубедљив, али сликовит, начин да комунизам живи камелеонски живот и чека нову прилику да удари.
Леон Давидович
@ Бранко Срб У чему је та лаж ? Где је погинуло око 300000 припадника НОБ-а ? Да нису можда на каквим парадама ? У уџбеницима су помињани сви српски патриоти из целе историје, вође устанака у буна против Османлија, борци против Аустро _ Угатске хегемоније , све позитивне патриотске личности биле су у историјама. Ко је то бранио ћирилицу у Србији? Свако је могао да је пише али није Играни филмови нису документарци. Отуђивање од сршске нације био је процес кроз целу историју. Откуд 10 милиона грађана Турске који знају српски, откуд толики нови народи на просторима бивше Ју, који говоре српски, а само су друге религије. Дакле нису се Срби отуђивали од нације само у време социјализма. Друштвене промене као пропадање села, сеобе у градове, експанзија образовања догађале су се у исто време и у другим друштвима, а не само социјализму . Зар данас Срби не одлазе међу друге народе где ће бити асимилирани итд.
Препоручујем 7
Леон Давидович
Није око триста хиљада погинулих бораца НОП-а могло одлучивати о политици нове Југославије, а ревизионисти историје данас блате њихове жртве у непоштедној борби против фашиста.У све време постојања нове Ју. тињало је што тајно што јавно оживљавање фашистичких организација. На пример шта је отворени албански национал шовинизам на КиМ био него идеолошки фашизам. Као што су данас Албанци миљеници Запада тако су у оно доба били миљеници врхова југословенске власти. Они су били привилеговани не само на КиМ него на просторима целе Ју. Сви су им се клањали и удварали. Био сам сведок како Србину са КиМ у сред Београда оспоравају права и лажно га оптужују и док се човек одбрани од лажи разболе се и умре.Нико се није супротстављао привилегијама Албанаца, Срби са КиМ, радије су продавали имовину и селили се сруги су радије опортунистички ћутали. И да ли је онда изненађење што је национал шовинизам односно идеологија фашизма на крају довео до свега оног што се догодило деведесетих.
Леон Давидович
Ревизионисти историје су штеточине по углед српског народа јер сасвим другачије приказују опредељења српског народа у Србији у 2. светском рату. По њима испада да су Срби били задовољни фашистичком окупацијом јер ослобођење Србије од стране партизана и Црвене армије називају окупацијом. Стварнос је била другачија. Српски народ још и пре фашистичке окупације био је противник фашизма, а поготово је био противник у време окупације. Само мали број се ставио у службу окупатора . Српски народ је жељно чекао дан ослобођења од фашиста. Савременици су забележили , уосталом и фотографијама, како је српски народ са одушевљењем дочекивао партизане. Доносили су им све што су имали од хране, звали су их својом децом, доводили су своју децу , оно што је најдрагоценије, у партизанске јединице.Данас ревизионисти историје све фалсификују и сасвим другачије приказују, намерно брукајући српски народ пред историјом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља