Сибирски гас је политички шкакљив. Течни гас из правца Америке или Катара је папрено скуп. Има ли енергетски зависна Европа било какву шансу за трећу опцију мимо две ривалске?

Данска, Пољска и Норвешка верују да је будући балтички гасовод управо то: озбиљна прилика да се избегне оно што противници зову „потпуном доминацијом” Русије у даљем снабдевању Европе гасом и да одложи отклон ка прескупом енергенту са других континената.

Тим поводом, а након 18 година спорадичних разматрања, оператери гасних мрежа Данске и Пољске постигли су прошлог петка коначни договор о финансирању 900 километара дугог гасовода који до 2022. године треба да повеже норвешка налазишта гаса у Северном мору, са копненим терминалом Њехорже у Пољској.

Изградња балтичког гасовода (максималног капацитета око 10 милијарди кубних метара гаса годишње), по цени од око две милијарде евра, требало би да почне у 2020. када иначе истиче текући уговор руског „Гаспрома” о снабдевању Пољске.

Званична Варшава у „Северном току 2” (планираног завршетка до краја 2019. са капацитетом од 55 милијарди кубних метара гаса годишње, по цени изградње од око 10 милијарди евра) види „значајну опасност по свет, као и за безбедност европског континента”, објавио је Јацек Чапутович, пољски министар иностраних послова, прошле седмице на Светском економском форуму у Давосу. Одлучна да се отргне зависности од руског гаса (у потрошњи 17 милијарди кубних метара гаса, Пољска 11 милијарди сада набавља од „Гаспрома”), Варшава је од прошле јесени жустро кренула у нове гасне иницијативе, међу којима су: улагање од 220 милиона долара у развој гасног поља „Томелитен алфа” у јужном приобаљу Норвешке, нове набавке течног гаса из Тексаса, три лиценце за нова истраживања гаса у Северном мору и убрзани покрет ка балтичком гасоводу. Варшава са будућим гасоводом има велике планове.

„Балтички гасовод је део будућег север–југ гасног коридора, који ће повезати пољске терминале за течни гас са терминалима у Хрватској, Чешкој, Словачкој и Мађарској”, најавио је Кшиштоф Тхожевски, пољски министар енергетике. Извори у том министарству наводе да Варшава планира и нове гасне конекторе ка Литванији и Украјини.

У међувремену, Стен Арве Ејде, представник норвешког гасног оператера „Гаско”, на свечаности поводом потписивања договора о финансирању балтичког гасовода, потврдио је да ће нова веза налазишта на Северном мору са Данском донети „још једну прилику за испоруке гаса”, пренела је агенција Блумберг.

Званични Копенхаген иначе већ низ година разматра варијанте да Данска већ од 2020. године постане ново енергетско раскршће Европе.

Са планом да гради краке новог балтичког коридора према Норвешкој на запад и Пољској на југоисток и истовременом деликатном улогом у изградњи „Северног тока 2”, Данска тако данас има нову улогу у мапирању траса будућег снабдевања Европе гасом.

Са једне стране, Данска је једина држава на траси будућег „Северног тока 2” која још није издала неопходне дозволе за изградњу тог гасовода кроз њене територијалне воде. Финансијери и градитељи „Северног тока 2” ових дана истичу да још нису повукли захтев Копенхагену за одговарајуће дозволе, као и да у случају „одбијенице” постоји алтернативна (али прилично скупља) опција наставка градње до немачког терминала крајем 2019.

Здушна жеља за отрзање од сибирског гаса и трагање за новим гасним ослонцима, у случају балтичког тока суочава се са најмање два више него деликатна проблема. Са једне стране, питањем колике су у овом часу преостале норвешке резерве природног гаса? Средином прошле године Норвешки директорат за петролеј објавио је да ће – уколико не буду откривена нова налазишта – производња гаса већ 2025. године почети да опада, јавио је Ројтерс. Са друге стране, приликом постављања будућег Балтичког гасовода, његове цеви укрстиће трасу са цевима „Северног тока 2”. Пољски „Гас систем” (градитељ дела балтичког гасовода) треба тим поводом да склопи споразум са „Гаспромом” – (иначе власником пројекта „Северни ток 2”). „То су техничке дискусије, али могу да замислим да би ’Гаспром’ могао да то одложи или да учини цео овај пројекат много дужим”, оцењује Роберт Томашевски, енергетски аналитичар из Варшаве.

Варшави, Москви и Копенхагену ће изгледа бити у интересу да сарађују око даљег енергетског снабдевања Европе.