четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Анархисти политичарима не верују

Тешко је протестовати по хладноћи, лакше је договорити се са владарима, ко са Николићем, ко са Вучићем
Аутор: Бране Карталовићуторак, 29.01.2019. у 20:34
Протестни скуп у Крагујевцу (Фото М. Јевтовић)

Крагујевац – Овдашњим политичарима, махом, не смета систем, жуља их то што нису на власти, на функцијама које им доносе привилегије. Зато и нису богзна како заинтересовани за протесте суграђана који већ четири суботе шетају градским улицама, по хладноћи.

„Ко су ови што протестују, шта хоће, они су, изгледа, и против власти и против опозиције, као неки анархисти”, размишљање је крагујевачког опозиционара из редова Савеза за Србију.

Ретки су они, попут Саше Миленића из Покрета слободних грађана, који грађанску храброст и демократске слободе сматрају неизоставним сегментима политичког устројства савременог друштва.

Посебно занимљива фигура у крагујевачкој политици је лидер нерегистроване политичке организације „Заједно за Шумадију” Верољуб Стевановић (1946), бивши градоначелник Крагујевца који је градом, кад се саберу сви мандати, владао 14 година.

Стевановић би да дође на власт поново, али не тако што ће победу извојевати на улици, или у садејству са другим опозиционарима, већ тако што би се са врхом СНС-а договорио око тихе смене актуелног градоначелника Радомира Николића у Скупштини града. Уосталом, тако је и млади Николић преузео кормило града октобра 2014, када су га подржали одборници који су дотад били уз Верољуба Стевановића.

Стевановићеви хвалоспеви о држави која помаже Крагујевцу и истовремено куђење градске власти која ту помоћ не уме да искористи нису тек обично кокетирање са централом Српске напредне странке, већ својеврсна политичка тактика која ће му, верује, омогућити да поново седне у градоначелничку фотељу. Бошко Ничић из Зајечара је тако већ „завршио посао”.

Оне опозиционаре који су му поручили да је неприкладно бити против Николића, а истовремено подржавати Александра Вучића, Стевановић је назвао „јањичарима”, све позивајући их да се дубоко загледају у своју душу и присете како су га „издавали из личних разлога”. „Знам да вам Радомир није мета”, реплицирао им је Стевановић, алудирајући на контакте појединих крагујевачких опозиционара са актуелним градоначелником.

Ако претпоставимо да су у праву и Стевановић и опозиционари који га критикују, онда теза о крагујевачким политичарима којима не смета систем, већ би само да се домогну власти – ко уз помоћ Вучића, ко у договору са Николићем – уопште није спорна.

Постоји само један „мали проблем”: СНС-у, изгледа, нису потребни ни једни, ни други, довољно је што уз себе има СПС и остале коалиционе партнере, а на располагању су му и бројни бивши опозиционари који су одавно „продали веру за вечеру”.

То је и званичан став ове владајуће партије: „Део крагујевачке опозиције може само да машта да ће ући у власт. Крагујевачка владајућа коалиција је стабилна и нема никаквих преговора са било ким о евентуалним променама”, изјавила је недавно начелница Шумадијског округа Биљана Илић Стошић.

Ако ствари тако стоје, чему онда да се надају крагујевачки „анархисти”? Један од виђенијих протестаната нам је рекао да ће се нова власт формирати на улици, да ће ту бити основана народна скупштина која ће, уместо парламента, доносити одлуке у корист грађана. „Ако буде требало, то ће се и револуцијом постићи”, додао је наш саговорник.

У ком, дакле, времену живимо? Јесмо ли у 21. веку или смо се вратили на почетак 19. столећа, када се власт у Србији освајала секиром? Над тим питањем треба, пре свих, да се замисле политичари, којима крагујевачки „анархисти”, с пуним правом, више не верују.


Коментари5
c9a7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Само да додам да је власт најјача дрога и да би требало да се жеља за влашћу прогласи за болест зависности, као алкохолизам, наркоманија и сл. Код нас је та бољка доста изражена, јер имамо, прелетаче, осниваче партија и политичке камелеоне, који би све урадили да остану на власти или се по сваку цену врате на власт. А народ? Препоручујем да погледају Зорана Радмиловића у представи ''Краљ Иби''.
Draskone
Zaboravih. Miloš Lazić je izabrao odličan citat jedne posebno dobre knjige u formi rečnika. Embrouz Birs je priručnik, koji bi svako, ko je suviše lakoveran trebalo da ima. Moja knjiga se već raskupusala, pa merkam neko polovno Utopijino izdanje. Sve pohvale za Milošev komentar.
Милош Лазић
Почетком прошлог века Емброуз Бирс је написао - "Политичар је хуља са израженом способношћу да сопствену похлепу представи као државни интерес" ("Циников језикословар", 1906 - код нас преведен под насловом "Ђаволов речник"). Колико је био у праву сведочи податак да је пет година касније нестао под мистериозним околностима током неког туристичког путовања у Мексико., а колико је био видовит сазнаје се по овом што нам се, и како, догађа данас.
Aleksa Petrović
Браво Милоше, навео си фантастичан цитат који погађа у срж ствари! Фантастично истинит.
Препоручујем 4
dipl. agronom
Da li ovo vazi i za upravnike zgrada,notare,cinovnike,birokratiju...
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља