субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:07

Ратни војни инвалиди нису ничија својина

Аутор: А. Исаковуторак, 29.01.2019. у 20:44
(Принтскрин)

Суботица – Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида је пред неразрешивим проблемом: према новом закону о регистрацији удружења грађана треба да одреде власника свог удружења. „То је потпуно неразумно, ми баштинимо тековине удружења из 1919. године, и од тада имамо континуитет и не можемо бити третирани као приватно удружење, као нечија лична својина”, каже за „Политику” Драгослав Дашић, потпредседник Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије и председник суботичког удружења.

Према новом закону о регистрацији удружења потребно је навести власника удружења грађана, осим уколико је реч о политичким, верским и спортским удружењима. „Са оваквом поделом ми смо разврстани као приватно удружење, иако су наши чланови они који су претрпели неку повреду јер су ишли у рат када их је држава позвала или су повређени у мирнодопским условима на одређеним задацима на које их је држава распоредила. Ми одбијамо да се региструјемо као приватна својина и спремни смо да уђемо у спор са државом око тога”, наводи Дашић.

Удружење у Србији има око 20.000 чланова, где спадају и чланови породица преминулих инвалида. Дашић сматра да већ деценијама постоји немаран однос друштва према овом удружењу, инвалиднине су ниске, додуше, редовно се исплаћују, али немају више право на ортопедска помагала. У случају Суботице говори о томе да им је отета и имовина, док се подршка града стално смањује. Од града су у 2017. добили 180.000, а прошле године за њих је у буџету било свега 55.000 динара, а само месечни трошкови закупа и грејања једне просторије коју имају су 10.000 динара. Дашић каже да су тек накнадно, након разговора са Јасмином Стевановић, градским секретаром Секретаријата за друштвене делатности, добили додатних 70.000 динара. Са свим овим искуством, где се свакодневно боре да опстану, Драгослав Дашић додаје да нови захтев да у Агенцији за привредне регистре наведу власника удружења, њима изгледа као начин да држава и локалне самоуправе „скину” ово удружење са буџетског финансирања.

„Кнежевина Србије је још 1863. године уредила однос према ратним инвалидима и тај закон је био јаснији и бољи од овог што нам се сада нуди. Захтевом за пререгистрацију, доводи се у питање наш опстанак. Знамо да се ради и нови закон о ратним и мирнодопским војним инвалидима, али ни у нацрту не постоји удружење”, прича Дашић.

Саговорник „Политике” наводи да су их из Агенције за привредне регистре упознали да их очекују високе казне уколико не одреде „власника” свог удружења, али Драгослав Дашић каже да остају при ставу да овакво удружење никада не може бити ничија приватна својина.


Коментари10
d5aa4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Станоје Јоцић
Ратни војни инвалиди и борци ратова у Србији су власништво државе. Држава је њима располагала, позивала их, слала и лечила у потребним условима. Ви им дугујете и животе и здравље. Молим г. Дашића да, ако може, ми одговори, шта је са ратним стажом који сам провео у Новосадском корпусу.
boban
Ratni vojni invalidi su uhvaceni u makazama izmedju svojih stvarnih rana zadobijenih prevashodno u Hrvatskoj i BiH, i insistiranjem drzave Srbije da nije ucestvovala u tim ratovima. Svi mi koji smo prosli tim podrucjima u toku rata dobro znamo da su mnogi drzavljani Srbije sluzili u formacijama vojske RSK i RS od 1991 do 1995. Neki su bili tamo kao pripadnici Miloseviceve armije, odnosno "vojske Jugoslavije," drugi su ucestvovali u ratu kao pripadnici jedinica drzavne bezbednosti, a treci kao dobrovoljci u okviru paravojnih jedinica. Ali sada im se povrede zadobijene u tim ratovima ne priznaju, jer Beograd i dalje odrzava fikciju da su to bili nekakvi gradjanski ratovi a ne agresija organizovana u Milosevicevom stabu i izvrsena od drzavnih organa Srbije.
Nebojša
Aпсурдан коментар. Замена теза и сужено тумачење личних убеђења.
Препоручујем 4
nikola andric
Imovinsko pravo je reduciralo ''LICA'' na fizicka i pravna. To je takozvana redukcija kompleksiteta. U imovinskom, za razliku od kaznenog prava, ne odgovara lice (licno) nego njegova IMOVINA. Kazne su imovinske prirode. Zbog toga svako pravno lice mora posedovati imovinu kojom odgovara za svoje dugove. Dugovi se razlikuju od SVOJINE ali spadaju u imovinu posto imovina obuhvata i potrazivanja. Svojina spada u domen STVARNOG prava u kome se relatiraju lica i stvari u ''jedan prema jedan'' relaciji. Ta relacija odredjuje sta kome pripada od stvari. Potrazivanaja i dugovi relatiraju LICA koja moraju biti odredjena kao i njihove medjusobne obaveze i prava. Kad pravno lice ne moze da plati svoje obaveze odnosno da namiri svoje potrazivaoce onda to pravno lice ide u stecaj. Stecajem pravno lice nestaje (''umire'') sto nije slucaj sa fizickim licem. Uvredjenost organizacije pociva na ne razumevanju pravne situacije. Osim toga u Srbiji se ne razlikuje izmedju ''svojine'' i ''imovine'' .
petar mitic
zar ova udruzenja nisu nevladine organizacije za koje vaze druga pravila
takodje
Umetnička udruženja koje je osnivala država u prošlom veku, imaju problem sa registrovanjem, jer je zakon pisao neki nepismeni duduk.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља