субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

Преминуо Драшко Ређеп

Аутор: М. В.среда, 30.01.2019. у 09:14
(Фото принтскрин Јутјуб)

Драшко Ређеп, књижевник, филмски посленик, критичар, један од највећих српских ерудита, преминуо је јуче у Новом Саду у 84. години, саопштио је његов издавач, власник новосадске издавачке куће „Прометеј” Зоран Колунџија, преноси Танјуг.

Драшко Ређеп је радио као професор на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Дугогодишњим присуством на српској и југословенској литерарној сцени оставио је значајан траг и смернице за нова тумачења наше и регионалне књижевности и њене историје. Добитник је многих друштвених признања, дајући допринос афирмацији и заједништву русинске, мађарске и словачке културе на нашим просторима. Од 2011. године био је главни уредник Књижевне општине Вршац и вишегодишњи председник за доделу награде Вукове задужбине за уметност, активан у књижевно-издавачкој делатности.

Две године је био у жирију НИН-ове награде током које су лауреати били Милош Црњански и Данило Киш, 1971. и ­1972. године. Објавио је књиге „Антологија Црњански”, „Последња вечера”, „Минули мрак” (огледи), „Антологија Тишма”, „Којих нема”, „Српски север”, „Скела мирује, Азија путује”, и друге. У оквиру Књижевне општине Вршац и издавачке куће „Прометеј” из Нов­ог Сада, Драшко Ређеп бавио се истраживањем домаће књижевности и многих писаца који је омеђују, често изван фокуса савременог читалишта.

Године 2017. о њему је снимљен документарни филм „Светионик кроз маглу равнице”, у продукцији Културног центра Новог Сада, редитеља Душана Стојановића. Својим есејистичким књигама, попут „Последње вечере”, Ређеп је дао допринос импресионистичкој критици и сагледавању личног живота и дела српских писаца.


Коментари4
80260
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Тодоров
За Д.З.... Јасно је да у култури не може да се повлачи подела између провинције и центра.
Milan Todorov
Draško Ređep je dokaz da Srbija nema unutrašnjost.
Д. З.
Шат Вам то значи да "Србија нема унутрашњост"? Има лои, онд, "Србија спољашњост"?
Препоручујем 0
Бошко Томашевић
Српски север устину тугује за једним од највећих српских ерудита 20. века али, изгледа - судећи по нултој сућути израженој поводом вести о Ређеповој смрти - нико са српског југа нити ико са српског запада. Тамошњи писци су, сва је прилика, довољни чланови сопствених кланова почесто почаствовани наградама српског севера. Драшко Ређеп, човек културе и особитог есејистичког шарма, беше од оних уважених читалаца књига који, како Жил Леметр рече за свог колегу критичара Бринетјера, "док чита једну књигу он мисли на све књиге које су написане". Таквих критичара српска књижевна критика није имала у изобиљу који би олако себе укидао. Зато, памтимо по књижевном добру и ширини војвођанских видика Драшка Ређепа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља