уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56
ПОГЛЕДИ

Популизам и либерални аутизам

У моћној економској локомотиви Европе око 40 процената домаћинстава не поседује ништа или, како се то економским речником каже, вредност њихове нето имовине равна је нули
Аутор: Небојша Катићпонедељак, 04.02.2019. у 18:00

Либерални демократски поредак је у опасности. Срећом, водећи западни медији и утицајни интелектуалци успели су да открију и демаскирају виновнике таквог стања – за све су криви националистички оријентисани популисти и наравно, Руси који их подржавају и подстичу.

Управо је објављен и манифест против популизма, који позива „европске патриоте” (баш тако) да устану у одбрану Европе и њених либералних вредности. Реч је о отвореном писму које је 25. јануара публиковао француски дневник „Либерасион”, а потписало га је 30 познатих светских писаца и интелектуалаца, укључујући и Абдулаха Сидрана.

Иницијатор манифеста је филозоф Бернар Анри-Леви, нови Волтер, савест Француске (а и шире), симбол интегритета и интелектуалног поштења. Нема тог хуманитарног бомбардовања које Леви није подржао и за које се није залагао. Нема тих жртава, туђих дабоме, које Леви не би поднео како би се либерални поредак ширио планетом. Узгред, док је Леви писао свој манифест, други промотор либералних вредности – Џорџ Сорос, у Давосу је позивао на још жешћи сукоб Запада са Кином. Том приликом, Сорос је председника Кине прогласио за највећег непријатеља отвореног друштва.

Није спорно да популизам јача свуда, па и у Европи, и није спорно да су манифестације тог популизма често непријатне и опасне. Мало је вероватно и да ће популисти решити социјалне и економске проблеме који су и довели до њиховог успона. Вероватније је да ће се социјални конфликти само заоштравати и да ће се друштва додатно поларизовати. Али, пораст популизма није узрок малигних социјалних процеса, већ је њихова последица. Глобално стање, поготово стање у развијеним западним друштвима, чедо је управо либералних спасилаца.

Зато није чудно да је луцидном уму потписника манифеста промакао социјални и економски контекст у којем популизам цвета. Терет изласка из финансијске кризе (тзв. Велике рецесије) и спасавање банака и њихових профита преваљени су на леђа грађана. Банкари су тако добили јефтини новац, а грађани политику жестоке буџетске штедње. Глобалне корпорације раде шта желе и политичке и интелектуалне елите су у џепу те олигархије и на њиховим платним списковима. У Европској унији се око 30.000 лобиста стара о интересима великог бизниса, док се о интересима већине грађана одавно не стара нико.

(М. Каличанин)

Потписницима је промакло да већ деценијама социјалне неједнакости расту, да примања стагнирају, да грађани живе све теже и несигурније, и да ће нове генерације, први пут у модерној историји, живети лошије од својих родитеља. Оштром оку умних потписника манифеста промакле су и неке занимљиве чињенице из европског дворишта, и то из његовог најразвијенијег дела.

Ако је веровати француској министарки за рад, 87 процената оних који се данас запошљавају добија посао само на одређено време, већина тек на период краћи од месец дана, а чак трећина добија посао само на један дан, или само на пар сати дневно. Власти су установиле да је проблем у превисоким порезима који ометају функционисање флексибилног тржишта рада. Макронова администрација зато спроводи пореску реформу, али такву да од ње профитирају пре свега најбогатији Французи који чине чак један проценат укупног становништва. Велики број грађана због тога је „пожутео” од беса и сваке суботе (агресивно) демонстрира градовима Француске.

На другој страни Ламанша, у покушају да напусти ЕУ, Уједињено Краљевство се нашло у највећој кризи у својој послератној историји. Брегзит је непосредна последица пре свега великог социјалног незадовољства које се годинама таложило. Незадовољство се сада излило на погрешну страну и прети да угрози не само будућност, већ и сам опстанак државе.

На источној граници Француске, у стабилној Немачкој, социјалне неједнакости су тако нарасле да су данас највеће у еврозони. У моћној економској локомотиви Европе, око 40 процената домаћинстава не поседује ништа или, како се то економским речником каже, вредност њихове нето имовине равна је нули. Они својој деци неће имати шта да оставе. Само око 45 процената немачких домаћинстава има станове и куће у свом власништву – много мање него што је то случај у сиромашној Србији, на пример. Око 20 процената запослених има или веома ниска примања, или преживљава од привременог или повременог рада. У том контексту, стимулисање великог прилива имиграната вероватно служи томе да се у Немачкој ништа не промени.

Све кључне економске и социјалне проблеме либерална мисао систематски игнорише и аутистично истрајава на конзервирању постојећег стања без обзира на последице. Морало би бити јасно да су либералне идеје зачете почетком 19. века изгубиле свој сјај, да је глобални амбијент драстично промењен и да се на изазове новог времена не може одговарати увек истим, старим фразама. Остане ли тако, грађани ће наставити да гласају за промене, за било какве промене, макар и за горе или најгоре. Статус кво је постао неподношљив.

* Пословни консултант

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари30
10c45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
uvazavam g.n.katica i rado citam njegove clanke. sa ovom temom je lako sloziti se. ali, sta su te (potrebne) promene? ideoloske, jer ipak je idologija u osnovi svakog politickoekonomskog sistema. ili ko zna kakve. komunista, socijalista nema na vidiku. crna desnica nije resenje kao zamena za ovu libdem ideologiju bernara.a.levija, sorosa, hilari i obame, makrona i tereze mej. sa tacke gledista stanovnika srbije, oca porodice koji jos nije izveo decu na put, tek sad se nista ne zna sta ce biti za 10, 20 ili 30 godina. ali kao sto gospodin n.katic naslucuje - bice nista dobro. ko treba da sprovede promene, u kom roku, i sta ako ne uspe? mi trpimo nepamet zapada i skupo nas kosta. djb! ili ukratko dosta je bilo.
Beogradski roditelj
Tekst je korektan, ali je naša molba da ako koristite reč autizam koristite je u pravom kontekstu. ...Zajedničko svim primerima korišćenja reči autizam koje nemaju veze sa osobama sa autizmom je to što je reč AUTIZAM spomenuta u negativnom kontekstu. Verujemo da znate šta je autizam ali kod onih koji to ne znaju, ovakvo spominjanje nesvesno dovodi do povezivanja sa nečim negativnim. A to sigurno ne koristi osobama sa autizmom. Srdačan pozdrav
Небојша Катић
Извињавам се и Вама и свакоме ко би се могао осетити повређеним стављањем речи аутизам у контекст у који је реч стављена. Надам се да ћи и други, као и Ви, разумети да овде нема лоше намере, као што је нема ни када се, на пример, користе речи шизофренија или импотенција ван медицинског контекста. Хвала на коментару и разумевању.
Препоручујем 30
Милан Пешић
Хтео бих овом приликом само да се захвалим господину Катићу на свим досадашњим текстовима, редовно их пратим и на његовом блогу. Сваки текст је маестралан - концизан и хирушки прецизан. Хвала Вам господине Катићу на Вашем залагању да се чује и глас здравог разума!
Dejan
Naravno da će narod da se pobuni kada je svo bogatstvo na Zapadu prigrabila šaka oligarha koje nije briga za narod. Stanje u Francuskoj je kao pred pad Bastilje . I tada je zamenjen urušeni feudalni sistem sa kapitalizmom - liberalnim tržištem, a sada je taj isti kapitalizam u stanju kakav je bio feudalizam pred Buržoasku revoluciju.
Боривоје Банковић
Изврсно, као и увек. Аргументима и здравим разумом против демагогије. Док год се самопроглашена квазиинтелектуална елита буде водила логиком: „Постоје два мишљења, моје и погрешно“, народ који једва саставља крај с крајем ће гласати за било какве промене. Ако се постојећи систем темељно не промени, а сасвим је извесно да неће, биће занимљиво гледати како моралне громаде попут Анри Левија објашњавају онима који не могу да живе од свог рада зашто су десничари, популисти и националисти.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља