субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Лакше дисање тек на пролеће

Ништа не може да се поправи одмах, не можемо људима усред зиме рећи да се не греју да би ваздух био чистији, истиче Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине. - Грађани би могли да користе посебне маске, али се оне могу набавити само преко специјализованих сајтова
Аутор: Рајна Поповићсреда, 30.01.2019. у 20:30
(Фото Пиксабеј)

Ужице, Ваљево, Крагујевац, Косјерић, Београд налазе се на списку градова у којима се ових дана тешко дише, иако стручњаци за квалитет ваздуха у Србији тврде да код нас није ни боље, а ни горе него у европским земљама. Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, каже да смо и прописе хармонизовали са њиховим, да су граничне вредности, рецимо угљен-моноксида, исте и код нас и у ЕУ. То налаже и Поглавље 27 у контексту придруживања и вођења мониторинга, оцене квалитета и смањења аерозагађења.

Житељима поменутих наших градова неће бити ништа лакше од подсећања да се њихово место налази у котлини коју редовно притисну смог и тешки облаци, а ни од сазнања да се и други по белом свету пате као и они и често оболевају од бронхитиса.

Закон о заштити ваздуха кровни је пропис у овој области, прате га и друге одредбе, али чим стигну хладни дани, прича се понавља. Србија има Национални регистар извора загађивања и из њега се види да су најзначајнији извори загађивања из енергетског сектора, односно пореклом од сагоревања фосилних горива. Криваца никад нема, кажњених нигде нема, не може се другачије без великих улагања, а пара никад за све...

– За загађивање су криви, пре свега, производња електричне енергије у термоелектранама, потом издувни гасови у саобраћају, сагоревање горива у домаћинствима за потребе грејања, хлађења и припреме хране. Загађивачи ваздуха су и поједина индустријска постројења, као што су она у којима се производе гвожђе и челик, затим минерална индустрија... – подсећа наш саговорник и додаје да компаније које емитују загађујуће материје плаћају само еколошку таксу у зависности од количине опасних честица које пуштају у ваздух.

Чини се да је Бор, некада дежурна црна тачка на еколошким мапама, склизнуо са списка градова где има загађења. Улагањем од 200 милиона евра у нову топионицу, ситуација у овом граду постала је боља, потврђује Филип Радовић.

– Ништа не може да се поправи одмах, не можемо људима усред зиме рећи да се не греју јер ће им ваздух бити чистији. Овде је реч о улагањима на дуге стазе. Важно је напоменути да Електропривреда Србије, као највећи емитер загађујућих материја у ваздух, од 2015. године улаже по неколико стотина милиона евра у пројекте заштите животне средине. Али исто тако је важно и пошумљавање, које подразумева проток година док дрво порасте и допринесе здравијој околини – објашњава директор Агенције за заштиту животне средине.

Када су концентрације загађивача у ваздуху високе, тешко је свима. У великим европским градовима, на трговима, постоје алармне табле које грађане у сваком тренутку обавештавају о концентрацији штетних честица у ваздуху.

– Јавност би требало стално обавештавати колико је стварно загађење, и то у виду упозорења које као кајрон иде преко слике на ТВ екрану. У условима велике загађености ваздуха могу да се користе посебне маске које се могу набавити преко специјализованих сајтова. Наравно, може се ставити и шал на главу, преко уста и носа, понекад и привремено, али за све нас би било најбоље да друштво улаже више у заштиту ваздуха, а не да се људи прилагођавају ванредним околностима – сматра др Дејан Жујовић, пулмолог, начелник Дневне болнице у Заводу за плућне болести и туберкулозу у Београду.

Код нас све пише на сајту Агенције за заштиту животне средине. То значи да они који баратају рачунаром могу да провере колике су концентрације загађујућих материја, под условом да у том конкретном месту постоји станица за контролу квалитета ваздуха. Ваљево их има три, Ниш једну, Београд 18, од којих пет аутоматских, У Панчеву их је четири, у Зрењанину једна, док у Пироту и Новом Пазару нема ниједне. Оквирна цена станице је око 12 милиона динара, са комплетним сетом анализатора за праћење концентрације угљен-моноксида, сумпор-диоксида, азотних оксида, приземног озона... Сваки ниво државне власти, уз поштовање законске процедуре, може да обезбеди мерну станицу, наравно, према стручној оправданости и финансијским могућностима.

Ваљево, са више од 90.000 становника, данас је и званично један од најзагађенијих градова у Србији. Смештен је у котлини, без довољно струјања ваздуха, за шта многи криве непланску градњу, па се, када температура падне, а влажност ваздуха повећа, изнад града појави густ жуто-сиви облак.

Сагоревање огрева у пећима, рад мотора аутомобила и индустријских постројења довели су до изузетно повишених вредности такозваних суспендованих честица и тешких метала. И ту стижемо до главних криваца – тих суспендованих честица, које помиње и Радовић и сви други стручњаци. Некад смо говорили угљен-моноксид, сумпор-диоксид, а сада нам живот кваре ПМ 10, ПМ 2,5, што су ознаке за такозване суспендоване честице које чине дим, чађ, прашина, со, киселине и метали. Пречник им је мањи од 10 μм или, описно речено, мањи од седмине дебљине људске длаке. Обично се ове сићушне загађиваче сврставају у три категорије. Оне мање од 10 μм означавају се као ПМ10 и називају грубим. Оне са ознаком 2,5 су фине суспендоване честице, док се оне мање од 0,1 μм означавају као ПМ0,1, а називају се ултрафине суспендоване честице. Када их човек удахне и ако се, уз то, задрже у алвеолама и плућима, скраћује се дах, напреже срце и настају здравствени проблеми.


Коментари6
1e5f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђорђевић
Исто на Жаркову. Чак осетим кроз затворен прозор смрад угља. Није сво чврсто гориво лоше. Нпр брикети и пелет од биомасе.
Pera S
Vazno da smo mi zabranili gradnju nuklearki, a to sto nam je proizvodnja struje na ugalj za ovih trideset godina ubila daleko vise ljudi nego svi muklearni akcidenti u istoriji, to nema veze.
Nik
U cudu sam svaki dan da u velikim gradovima u Srbiji nije zabranjeno grejanje na tvrdo gorivo. Nekoliko komsija na Banovom Brdu u mojoj ulici se greju na ugalj tako da cesto je ne moguce otvoriti prozor jer je smrad nepodnosljiv a o stetnom delovanju da i ne govorim a jos imamo i jednog sto drzi psa u kavezu. Kao da nije 21 vek... Beograd je selo.
Јованка Вождовчанка
Само се надам да Ви и коментатор Вања не седите у стану са централним грејањем и "саветујете" некога ко није добио стан за деценије уплаћених самодоприноса, већ живи у дедовској и родитељској кући. Мислим да људи који имају центр. грејање не би смели да коментаришу ову тему.
Препоручујем 4
Vanja
@Саша Микић - Prebacite se na gas, kao i sav normalan svet (ako je doveden u vas kraj). Imate subvencije drzave sa kojima mozete znatno da smanjite cenu kotla i prikljucka. A ako gas ne postoji u vasem gradu, prebacite se na pelet! Ubedljivo najjeftiniji grejni energent, a neuporedivo manji zagadjivac od uglja i drva...
Препоручујем 6
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља