петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:41

Дан мађарске културе

Аутор: М. Ћ.среда, 30.01.2019. у 23:53
Марко Чудић (Фото: И. Милутиновић)

„Колегијум Хунгарикум” је врвео од посетилаца који су дошли на свечаност поводом Дана мађарске културе. У оквиру ове манифестације обележен је Савиндан, школска слава, као и успомена на Саву Бабића, оснивача Катедре за мађарски језик на Филолошком факултету, и 110. годишњица од рођења Миклоша Раднотија, великана мађарске поезије.

О Раднотију, преводима Данила Киша и многим другим мађарским песницима говорио је проф. др Марко Чудић, управник Катедре за мађарски језик Филолошког факултета и бивши ученик професора Бабића.

Током Другог светског рата Миклош Радноти боравио је у борском логору и у свесци, купљеној од сељака, бележио песме. Био је принуђен да ради у руднику и за то време написао је најпотресније и најлепше стихове. У његовој „Борској бележници” налази се лирско сведочанство о страдању, отргнутости од живота и животних радости. Киш је са мађарског језика превео Раднотијеву „Бележницу”, али и дела неких других мађарских песника. Да би посетиоцима боље представио мађарску поезију и преводилачки рад Данила Киша, између осталог, професор Чудић је читао одломке из своје књиге „Данило Киш и модерна мађарска поезија”.


Коментари2
56b56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dijaspora Dipl .Ing
Davno bilo 1955-te kada sam iz Subotice dosao u Beograd , na studiju stanovali smo Skederbegovoj nas troje! Cesto smo isli uciti na zidovima kalimegdana! Necu biti tendenciozno ali nasa gazdarica godinama uzela za potanara iz Vojvodine i to izkljucivo nas Magyara! Imala dve kceri obojica su Se udale za mojih " cimera"!! Naravno niko od nas nije znao perfektno Sirbski iz Suboticke srednje skole ali to je cak ispao pozitivno jer smo mogli " halandzirati " na fakisu na ispitama kod Professora ! u svakidasnjici nas nacin razgovora uglavno slovila simpaticno " mekano " narodcito kod cure?!
Varoš-kapija
Mađarska kultura duboko je utkana u Beograd i njegove žitelje, kroz vekove. I to u narodnoj gradskoj muzici, u kulinarstvu, u jeziku, govornom akcentovanju, u sveukupnoj tradiciji, odnosno folkloru. Toga samo treba biti svestan. Jer, to smo mi, sve to je deo nas. "Povukli" smo dosta od Mađara, kao i od drugih naroda, takva nam je istorija na ovom prostoru, na ušću dve velike reke na obodu Panonske ravnice.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља