понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:04

Сефардски Београд у „Сервантесу”

Аутор: Ј. К.четвртак, 31.01.2019. у 10:20
Институт „Сервантес” (Фото Д. Јевремовић)

Предавање „Сефардски Београд: Прошлост и садашњост сефардске културе” биће одржано вечерас у Свечаној сали „Института Сервантес” са почетком у 19 часова. О поновном сусрету Шпаније са Јеврејима говориће Кармен Алварес, аташе за културу Амбасаде Шпаније у Београду, а професор Елиезер Папо са израелског Универзитета Бен Гурион причаће о присуству сефарда на Балкану и развоју ладино језика у Београду.

Пред крај прошле године у галерији овог института отворена је изложба „Откријте Сефард”, а ово „путовање” кроз најлепше јеврејске четврти Шпаније трајаће до 11. фебруара.

Циклус о сефардској култури у „Институту Сервантес” наставиће се 7. марта округлим столом „Сефардски Београд: Оне говоре”, а биће представљен и пројекат инспирисан сефардским наслеђем у српској престоници – „Сервантесова рута: Сефардски Београд”. Април ће бити резервисан за српску и јеврејску музику, уз наступ Српско-јеврејског певачког друштва, а вишемесечно истраживање сефардске културе биће окончано у јуну изложбом „Agua sagrada”.


Коментари7
20493
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mateja
O sefardskom Beogradu tj crcu sefardskog Beograda govorilo se to je Jalija gde su najviše živeli Sefardi. O tome je objavljena knjiga Davida Dače A. Alkalaja MOJA JALIJA gde je sve lepo opisano kako se živelo i šta je sve postojalo una Jaliji (deo Donjeg Dorćola ispod Cara Dušana ulice do Dunava).
Pera Pera
Ako niste znali , Beograd nije Sefardski vec SRPSKI . Ne PRISVAJAJTE NAS BEOGRAD .
Миливоје Радаковић
Београд је свашта, Перо, понајмање "СРПСКИ". Погледајте изложбу и научите нешто...
Препоручујем 1
sasha josipovicz
BRAVO! Hvala za cuvanje nase proslosti
n ercegovac
Ovo me podseti na knjigu jednog sarajevskog sefarda objavljenu u Parizu. Imena mu se nažalost ne sećam, ali još vidim lik krepkog belokosog dedice živog pogleda, na promociji svoje jedine knjige. Bilo je to tokom olovnih devedesetih, pa je njegova blagonaklonost prema onoj prvoj Jugoslaviji i njenom kralju ličila na vrhunsku jeres. Kao veoma mlad momak, on uspeva da se početkom II svetskog rata domogne Španije, pa otkriva da se tamo čude njegovom narečju iz 15. veka (ladino), a čudi se i on kad vidi kako se u to vreme sa strašću obeležavao neki anti-jevrejski praznik, kada svo grđanstvo stolicama udara zamišljenog jevrejina... To što sad Španija promoviše sefardsku kulturu, pomalo je vraćanje starog duga, a pomalo svojatanje otetog.
Nikola Kiric
Zao mi je, ali Beograd nije sefardski. Znam da cete reci da niste mislili tako, ali ne znaci i da ne zelite. Sefardi su imali znacaja u Beogradu, bas koliko i ja u Enkoridzu, s tim sto ja nisam ni lihvar ni zelenas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља