петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50
Церак виногради

Прво модерно стамбено насеље постало културно добро

Уписом комплекса на Чукарици и још шест зграда широм Београда у каталог културних добара држава, власници и корисници имају обавезу да чувају њихов аутентични изглед
Аутор: Далиборка Мучибабићчетвртак, 31.01.2019. у 20:38
(Фото Д. Марушић)

Ово је круна наше каријере, одговара архитекта Миленија Марушић на вест да је Влада Србије 18. јануара њено ауторско дело, насеље Церак виногради, прогласила за културно добро. Као просторно културно-историјска целина Церак један и Церак два прво су стамбено насеље модерне архитектуре са простора бивше Југославије које је уписано у каталог културних добара.

Оно је завредело и да се нађе на недавно завршеној изложби „Ка бетонској утопији – архитектура Југославије 1948–1980” у Музеју модерне уметности МоМА у Њујорку. Тако је тридесетогодишња борба да се чукарички комплекс сачува у аутентичном изгледу баш како је 1987. изграђен према пројекту брачног пара Миленије и Дарка Марушића и њиховог колеге Недељка Боровнице окончана. Али ту тачка није стављена јер држава, власници и корисници 92 хектара на којима је подигнуто 67 објеката и 3.650 станова имају обавезу да их штите и спрече сваки покушај стихијских градитељских интервенција.

– Када је тим из МоМА-е дошао да обиђе Церак винограде и прикупи документацију за изложбу, рекли су да је то једино насеље из бивше државе чији простор није наружен, нити уништен изградњом на зеленим површинама између зграда. Када сам им скренула пажњу да поједине куће јесу надограђене и лође застакљене, одмахнули су руком уз коментар да је најважније да амбијентална целина није девастирана – истиче Миленија.

Она подсећа да Церак виногради за њу и њеног покојног супруга није пројекат, него подухват у коме је сажет њихов пројектантско-градитељски кредо: „Нема граница и подела између архитектуре и урбанизма, између спољашњег и унутрашњег простора, контекст је битан у стварању објекта или целине и у том послу учествује се од идејне скице преко пројектовања и грађења до кључа у руке и надгледања како објекат или насеље живи”.

Осим Церак винограда, ризница културних добара, на предлог градског Завода за заштиту споменика културе, допуњена је следећим споменицима културе: Српска школа у Батајници, Дом савеза набављачких задруга државних службеника, Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности, Стара основна школа у Бежанији, Дом удружења југословенских инжењера и архитеката и Дом радничке коморе.

Српска школа у Батајници

(Фотографије Завод за заштиту споменика културе Београда)

Објекат у Улици  пуковника Миленка Павловића 5 подигао је кнез Никола Вулко између 1875. и 1880. године, а данас је то ОШ „Бошко Палковљевић Пинки”. Својом архитектуром издваја се од стамбених сеоских кућа и представља реткост као сачувана наменска типска зграда друге половине 19. века која сведочи о континуитету развоја школства и просветне делатности у југоисточном Срему.

Дом Савеза набављачких задруга државних службеника

Зграда се налази у Македонској 21. Грађена је од 1928. до 1929. године према пројекту архитекте Димитрија М. Лека, једног од најзначајнијих представника академизма у српској архитектури између два светска рата. Подигнута је за потребе еснафске организације, а значајна је и као место на коме су настала изузетна остварења нематеријалне баштине јер се у згради до марта 2014. године налазио Студио 10 Радио Београда, одакле су потекла најзначајнија дела радио-драме.

Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности

Изграђена је 1960. године у Париској улици 14 према пројекту Мирослава Јовановића, једног од водећих српских архитеката друге половине прошлог века. У објекту, осим станова са сликарским атељеима, пројектован је и део намењен излагању радова савремене уметности у коме је 1961. отворена Модерна галерија, данас Салон Музеја савремене уметности.

Стара основна школа у Бежанији

Изграђена је 1891. године у Војвођанској улици 68 као типски објекат заснован на сведеним постулатима академизма. Сведочи о континуитету и развоју школства, али и економском статусу, привредним приликама и положају српског становништва крајем 19. века. Школа је најстарија сачувана зграда друге половине 19. века на територији Новог Београда.

Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката

Здање је подигнуто у Улици кнеза Милоша 7 између 1933. и 1935. године према пројекту архитеката Милана – Мише Манојловића и Исака Азриела. Грађено је за седиште струковног друштва формираног 1919. године и визуелно је требало да презентује идеологију југословенства као доминантне политичке доктрине и удружења и државе.

Дом Радничке коморе

Налази се у Немањиној улици 28. Дом је саграђен 1928. године према пројекту архитекте Светислава Путника у духу академизма. Првобитно је био намењен за радничку класу, потом за образовање и културно уздизање, а данас представља својеврстан трезор нематеријалне баштине.


Коментари9
42932
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Blok 19A
10 godina pre Ceraka, na Novom Beogradu je izgrađen Blok 19A, koji monogo liči na sliku !
Milorad
Divni Cerak!
Cvetićanin Mirjana
Stanovala sam u naselju Cerak Vinogradi, baš u zgradi koju su projektovali arh. Milenija i Darko Marušić i mogu kao neposredni korisnik stana da kažem da je to isprojektovano baš po volji svakog stanara. U zgradi nas je bilo različitog soja i godišta, od dece do staraca i mogu reći da su svi bili zadovoljni uslovima stanovanja. Hvala gospodji Mileni.
Vidosava Ošmjanski, arh.
Lepo je da se velika dela zaštite od bahatih graditelja, ali je tužno što su već neka vredna dela nasilnički porušena.
Jovan Milic
Lepe vesti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља