понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:45

Друштвене мреже нису криве за убиства

Виновници највећег броја злочина су психопате са дијагнозом антисоцијални поремећај личности, а препознају се по претераним реакцијама у стресним ситуацијама
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 31.01.2019. у 23:30
(Фото Пиксабеј)

Насумично убиство двадесетчетворогодишњег студента из Чачка, који је страдао само зато што се нашао на путу Неђељка Ђуровића (28), осумњиченог да га је насмрт избо ножем, никога није оставило равнодушним. Иако је јавност додатно узнемирена изјавом убице, који је тврдио да је читаву ноћ био на „Твитеру” и „Фејсбуку” и схватио да некога мора да убије јер је незадовољан својим животом, стручњаци за душу објашњавају да нико не убија само зато што време проводи на друштвеним мрежама.

– Веома је тешко и незахвално, а изнад свега непрофесионално, коментарисати случај убиства без детаљног психијатријског вештачења. Али, сасвим је извесно да нико не убија због тога што је целу ноћ „висио” на „Фејсбуку” или „Твитеру”. Друштвене мреже не можемо кривити ни за доброту, ни за простоту, па ни за убиство. Илустративни доказ тезе да оне нису криве ни одговорне за одузимање живота јесте и податак да чак две милијарде људи има профил на „Фејсбуку” или „Инстаграму”, а убиство почини свега два промила особа у свакој земљи света. То у преводу значи да нико не убија ако нема неки психички поремећај, било да је он раније препознат или није – наглашава др Мирослава Јашовић Гашић, специјалиста психијатрије и форензичке психијатрије са четрдесетогодишњим клиничким искуством.

Наша саговорница додаје да у науци о души не постоје једначине које предвиђају да ли ће нека особа починити самоубиство или убиство. Неке убице имају поремећај личности, неке шизофренију, а неки су зависници од психоактивних супстанци. Психијатри имају обичај да кажу да је спречавање психијатријских пацијената да почине убиство слично спречавању несрећа рата. Другим речима, не може се спречити оно што се не може предвидети. Међутим, веома је важно да се сви психијатријски пацијенти не посматрају као потенцијалне убице, јер према статистичким подацима релативно мали број њих убија. Стручњаци Светске здравствене организације наглашавају да је шанса да вас убије ментално оболела особа једнака вероватноћи да вас удари гром и износи један према десет милиона. Јер, у општој популацији убица психијатријски болесници учествују са свега пет одсто.

Виновници највећег броја убистава су психопате, који се у стручној литератури налазе под дијагнозом антисоцијални поремећај личности, а у животу се препознају по екстремним реакцијама у стресним ситуацијама. То су оне особе које имају „кратак фитиљ” и којима „пада мрак на очи” у свакодневним ситуацијама типа – возач испред њега није дао мигавац, а изненада је скренуо, комшија му је узео последњи литар млека испред носа, колега му је опсовао мајку, дете му је донело лоше оцене из школе, ручак је загорео... Речју, на најмањи стимулус они реагују као таблета калцијума у чаши воде.

На коментар да младић који је убио случајног пролазника нема здравствени картон у ординацији психијатра, наша саговорница каже:

– Проблем са онима који убијају јесте у томе што никада не долазе код психијатра. Искуство говори да већину убистава чине особе са поремећајем личности, а подаци сведоче да они чине између три и десет одсто наше популације. Међутим, нису све особе са поремећајем личности агресивне. Неки су повучени, неки емотивно хладни, а неки социјално аутистични. Сетимо се Норвежанина Андреаса Брејвика, који је убио 77 потпуно непознатих људи на острву Утоја. Веома је тешко говорити са којом мотивацијом они убијају непознате људе, јер је углавном ирационална. Међутим, свима је заједничко да немају емпатију, осећај кривице и жаљења, нити осећај да свет око њих има било какву важност – објашњава наша саговорница.

Одговор на питање зашто особе са поремећајем личности не траже помоћ психијатра и нису хоспитализоване гласи – оне не мисле да имају проблем. Психопата никада неће отићи код психијатра, зато што сматра да проблем није у њему, већ у свету око њега. То му, из његове визуре, даје право да буде агресиван према том свету.

Др Мирослава Јашовић Гашић разуме узнемиреност јавности због изјаве младића да је одлучио да почини убиство након претраживања друштвених мрежа, али наглашава да је структура личности, а не садржај „Фејсбука” окидач за убиство.

– Друштвене мреже су наша стварност и део нашег комуникацијског система. Многи људи чешће разговарају са виртуелним него са правим пријатељима и на „Фејсбуку” се често жале због својих љубавних, финансијских или породичних проблема. Али, многи од њих на тај начин и „вентилирају” проблеме и смањују напетост. Тврдити да је неко починио убиство јер је нашао мотив на „Фејсбуку” идентично је тврдњи да га је читање неке књиге мотивисало да убије. И струја убија, али то не значи да треба да се вратимо свећама – закључује наша саговорница.


Коментари6
d373e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr
Ja naprotiv mislim da je vredjanje na drustvenim mrezama moguca inicijalna kapisla za ubistvo koje moze izvrsiti poremecena osoba. Na fb profilu ovog nesrecnika se moze naci prepiska u jednoj grupi gde je zbog svojih iracionalnih stavova koji u prilicnoj meri otkrivaju psihicku bolest grubo vredjan . Dobro je poznat i slucaj Geteovog romana " Patnje mladog Vertera " koji je izazvao svojevremeno lavinu samoubistava kod mladih koji su se identifikovali s glavmim junakom.
Dragan Pik-lon
Po svemu sudeci ubica je te noci sazreo kao sto sazri odapeta puska.Celu noc je bio na drustvenim mrezama?!Sta je trazio?Naravno,trazio je ono sto mu fali,da i sam nije bio svestan sta je to.To je miris ljudske nevine krvi.To je prezir prema zivotu i prirodi.Prezir prema samom sebi.Zato je trazio musku zrtvu.Da se njegovo podsvesno ''ja''poistoveti sa svesnim ''ja''.Izmedju kojih je provalija veca nego najdublji svetski kanjon.On nije povezao ta svoja dva ''ja''.Vec je napravio vecnu i nepremostivu granicu.Na kojoj je osetio miris ljudske,nevine krvi.Taj miris ga nece proganjati nego doneti ''spokoj'' njegovim strahovima.Najvecem od svih-strahu da zivi medju ljudima.Ovakve nikada ne treba pustiti na slobodu,slobodan vikend ili polu-slobodno lecenje.Jer sigurno ce opet nevino bice izbubiti zivot.Ubijanje je dusevna hrana,dusevnih bolesnika.Svi oni se u jednom slazu-Da imaju ''uzvisenu'' misiju na Zemlji!!!
Зоран Маторац
"...и схватио да некога мора да убије јер је незадовољан својим животом." Зашто није схватио да треба да уради нешто корисно, да очисти снег испред своје зграде и да се осети пријатно кад га пролазници поздраве и похвале?
Sasa Trajkovic
Zaista bih voleo da se ovom probelmu NE prilazi populistički već da se sagleda iz kulturološkog, medijskog a ne samo pseudo psihološkog ugla. Sam koncept dr. mreža vezan je z informatičku revoluciju i informatičko društvo-svet u kome živimo. Internet virtuelni svet koji nam se agtesivno promoviše i nameće zapravo je duboko DE humanizovan jer negira vezu čoveka i prirode gde se čovek izmešta iz svog realnog prirodnog okruženja u svet virtuelnih MANIPULACIJA. Posledice toga se ogromne pre svega socijalne jer dovodi do alijenacije ( otuđenja) čoveka ali i manipulacije pojedincem u komercijalne ali i psihološke jer pojedinac gubi realni okvir on NE raspoznaje razliku između realnog i virtuelnog tako da je njime lako manipulisati, problem je i kulturološki jer se veštački stvaraju društvene sub ili podgrupe koje prate nove kulturološke obrasce ponašanja, mode.NE dostatak prave komunikacije verbalne i ne verbalne ali i vizuelne kao i emotivne stvaraju mlade ljude dovode do poteškoća u izraža
Miki
Po izgldedu lica ubice, garantujem 99% da je heroinski ili kokainski zavisnik. Jasan Vam je odgovor tj "razlog"!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља