понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:23
ВЛАДА НИЈЕ ПРОДУЖИЛА УРЕДБУ О СОЦИЈАЛНОМ ХЛЕБУ

Колико пекаре кошта бела векна

Учешће брашна у производњи је свега 30 одсто што је девет динара. Остали издаци су енергија, адитиви, радна снага, транспорт...
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновићпетак, 01.02.2019. у 08:03
(Фото Д. Јевремовић)

Влада Србије није продужила Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Типа 500” која је одређивала максималну цену векне од 46 динара. Тако је јуче престала да важи одлука донета још 2010. године, због које је Европска комисија често имала примедбе јер је то било административно регулисање цене неког производа. Како је за „Политику” изјавио Расим Љајић, министар трговине, не очекује повећање цене хлеба, јер и данас у продавницама има хлеба који се продаје за 30 или 40 динара по векни.

– Уколико ово произвођачи искористе или дође до било каквих поремећаја на тржишту, спремни смо да уредбу вратимо – изјавио је Љајић.

Грађани Србије у исхрани и даље претежно користе бели хлеб. За овом векном посеже чак 60 одсто купаца, и то највише оних из Шумадије и западне Србије, мушкарци и особе с нижим образовањем.

Интегрални хлеб конзумира тек 8,2 одсто анкетираних одраслих и само 3,5 одсто деце, показало је истраживање о навикама у исхрани грађана спроведеног прошле године. Према овом истраживању, здравије житарице чешће бирају жене које живе у градовима, вишег и високог образовања, као и становници Београда и они који највише зарађују. Удружење „Житоунија” било је један од иницијатора укидања ове мере за коју, како су рекли, више није постојала економска оправданост.

Здравко Шајатовић, председник овог удружења, не очекује да може да дође до поремећаја на тржишту јер је у Србији, према подацима Министарства пољопривреде, регистровано 3.000 произвођача хлеба. Колико њих реално кошта векна белог хлеба? Он каже да је учешће брашна у производњи белог хлеба свега 30 одсто што за пекаре у овом тренутку значи трошак од девет динара. Остали издаци су енергија, адитиви, радна снага, транспорт...

– Конкуренција је велика међу произвођачима. Имамо информације са терена да се векна из индустријских погона, у неким градовима Србије, продаје и за 22 или 27 динара. Јасно је да ту нема зараде. Ако је и има, она је скромна. Пекари то надомешћују кроз цене специјалних врста хлебова и пецива које нису биле под контролом – каже Шајатовић. Још неки од разлога због којих хлеб не би требало да поскупи су довољне количине пшеница и брашна на домаћем тржишту.

Пшеница је рекордно родила и без обзира на нешто слабији квалитет има је доста и за домаће потреба и за извоз. Иста ситуација је, додаје, и са брашном. Он наглашава да закон о трговини прописује да се привремене мере могу доносити само када постоји озбиљан поремећај на тржишту.

– То сада није случај. Те 2010. године увођење мере било је оправдано јер је заиста претила опасност да цена векне достигне 50 динара. Зато се држава и одлучила да цену белог хлеба пропише на 46 динара и ограничи укупну максималну маржу на 8,1 одсто у односу на произвођачку цену – каже Шајатовић.

Према Уредби о социјалном хлебу, која је последњи пут, пре укидања, објављена у августу прошле године, наведено је да је произвођачка цена хлеба 38,68 динара по векни. Произвођачи су били у обавези да произведу и ставе у промет најмање 30 одсто белог хлеба у односу на укупну дневну производњу.

Наш саговорник наглашава да је овакво ограничавање било апсурдно јер је било произвођача који су имали већу потражњу за полубелим хлебом који је нутритивно здравији, а притом држава није прописала његово учешће у производњи.

– Наше мишљење је да хлеб не треба прогласити за социјалну категорију. Ако и јесте за део становништва онда мере треба да доноси ресорно министарство, које се бави социјалном заштитом а не да, као до сада, све иде на терет привреде – каже он. Представник „Житоуније” истиче да ниједна од држава у окружењу не ограничава цену хлеба који је, по њиховим информацијама, најјефтинији у Србији и Македонији. У Хрватској је двоструко скупљи а у Словенији чак четири пута.


Коментари14
99f74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sibirski slavuj
Secate se kakav je odnos prema nasim srpskim seljacima, pogotovo u Vojvodini, bio u komunizmu, i sta vas sad nesto cudi, sad ste vi pronasli rupu u saksiji. U Srbiji se jede los i nekvalitetan hleb, jedino jos u nekoj vodenici po Srbiji, ako postoji, mozete naci pravo crno brasno i sami napraviti najbolji hleb na svetu.
DraganaS
Hleb se danas više i ne pravi od brašna ,vode i kvasca ,niti kod nas niti u EU .Lidl prodaje takozvane kajzerice po 7 centi u Nemačkoj i sve je manji broj dobrih pekara ,gde kupujete ručno radjeni hleb. Kvalitet ovogodišnje pšenice u Srbiji je očajan zbog dugog kišnog perioda ,medjutim to se sve nadomešćuje odredjenom količinom aditiva u vidu konzervansa,antioksidansa ,vezivača vlage da bi hleb duže ostao u upotrebi itd. Hleb je danas tzv.konvijent prozivod jer se radi od gotove smeše ( brašno,kvasac, aditivi) ,a ne od čistog brašna. Ako se uzme u obzir da kg brašna tip 500 košta oko 37 dinara ,kvasac 23 dinara i energija rerne oko 20 dinara ( plava zona,viša tarifa ) za sat vremena ,imamo za oko 100 dinara za dve velike vekne kvalitetnog hleba koji možete i da zamrznete ako radite na više .Ko ima šporet na drva ,greh je da hleb ne pravi sam .Znači, izbor je tu .Bolje pola sata za kvalitetnu ishranu, nego blejanje u TV.
Obrad van Kenobi
За ово важи она Библијска: Ко тебе каменом, ти њега векном Сава Тип 500 од јуче!
Богдан
Ако је у јуну, у време откупа килограм пшенице био 15 динара, колико пекари направе векни од тог килограма, кад је векна 350 грама са све адитивима и ваздухом? Сви се богате на рачун сељака, и сви имају своју дебелу рачуницу, и држава, и извозници, и млинови, и пекари само црнци на њиви немају рачуницу. Зашто се дозвољава да се трујемо са разним хемијама а извозе се милиони тона пшенице?
Zoran Australia
Srbija 70 god. provodi pogresnu politiku na racun poljoprivrednika. Cenu hleba ne treba da formira drzava ali ona mora da bude min 200 dinara, od cega 150 din vratiti seljaku. Svima onima koji su socijalni slucajevi dati hleb besplatno. Ovako I oni koji imaju I koji nemaju para zive na racun seljaka. U Australiji paklica cigareta iznosi $30 (2500 din) od cega $25 se odvaja za zdravstvo. U Au celokupno stanovnistvo ima besplatno zdravstveno osiguranje. U Au pravo na obezbedjenje I pratnju, bodyguard, ima samo premijer I vojni ministar.Tako se to radi u Australiji, ali ona je "siromasna" zemlja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља