уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:21
ПОГЛЕДИ

Избори 2019, бојкот и глумци

Бојкот избора је велики ризик за опозицију јер се показао као неуспешан у неколико ситуација током деведесетих
Аутор: Бранко Радунсреда, 06.02.2019. у 18:00

На питање да ли ће бити избора може се одговорити са – да. Биће, само се не зна када. На прецизније питање да ли ће бити избора на пролеће, поуздан одговор је мало теже дати. Тај одговор зависи и од динамике преговора око Косова и од динамике односа власти и опозиције. Као узрок превремених избора може бити изгледан договор око Косова, који би владајућа странка хтела да дочека са свежим легитимитетом победе на изборима. Као повод за изборе од стране власти може бити искоришћена ситуација око „грађанских-опозиционих” протеста. Опозиција нема капацитет да принуди власт на превремене изборе, а, осим тога, због слабости и разједињености опозиције њој и не пада на памет да их тражи.

Стратегија опозиције у тој и таквој инфериорној позицији јесте да покуша да прети бојкотом избора. Бојкот је једина ствар којом опозиција може на спољнополитичком и унутарполитичком плану нанети штету владајућим круговима. Уколико би дошло до ширег договора опозиционих кругова око бојкота (без већих „штрајкбрехера”) власт би била принуђена или на уступке или на ризик да иде на изборе на којима ће победа коју очекује бити потамњена. На спољнополитичком плану, бојкот опозиције и евентуална подршка универзитетске „елите” бојкоту биће окидач за нове критике и притиске на власт у Београду од стране Брисела и Вашингтона. На унутрашњем плану, избори које бојкотује већи део опозиције довешће у питање легитимитет победе.

Стратегија власти у овој ситуацији може бити да уступцима подели опозицију или да на изборе доведе неколико актера који би требало да одглуме опозицију. Ни једно ни друго није лако, јер атмосфера „вербалног грађанског рата” на релацији дела опозиције и власти отежава могућност компромиса, а са друге стране, владајућа коалиција и нема довољно јаких играча у опозицији на које може да утиче, а који би могли лако да попуне вакуум бојкота. Но, и поред свега тога, бојкот избора је велики ризик за опозицију, јер се у неколико ситуација током деведесетих показао као неуспешан. Увек се неко нашао да бојкотује бојкот и тако ускочи у скупштину у знатно већем проценту. Опозиција у бојкоту губила је мандате у скупштини, а тиме и могућност финансирања странке и промовисања у парламенту.

Динамика зимских протеста довела је до промена унутар опозиционе сцене. С једне стране, ојачале су позиције оних који у протесту учествују, попут Савеза за Србију, а с друге стране, „пензионисани”су претходни лидери опозиције, попут Јанковића, Радуловића или Тадића. Но, протест није довео само до јачања позиције Ђиласа, Јеремића и Обрадовића, већ и до радикализације протеста и до идеје бојкота избора. Поред тога, у први план су избили „глумци”, од којих је један, Сергеј Трифуновић и преузео напуштени бренд ПСГ.

Заоштрена реторика и политичка провокација је нови тон који доносе нови политички играчи. Људи попут глумца Трифуновића, са ставовима о власти, о бојкоту или, пак, о „Косову које је изгубљено”, не могу бити победничка прича опозиције, али могу нанети штету владајућој коалицији. Вероватно, тако и у СзС-у људе као што је Трифуновић виде као оне који ће ослабити ауторитет власти, па ће преко њих или уз помоћ њих лакше доћи до позиције у којој могу очекивати и долазак на власт. С друге стране, странци који желе да инструментализују опозицију у смислу притиска на власт имају веће поверење у „нове снаге” но у старо-нове политичаре који су годинама и деценијама у међусобним диловима са људима на власти. Тако су и протести „хаковани” с намером да отворе простор за нова радикалнија политичка лица која могу директније и слободније ударати по владајућој коалицији, не бринући много о политичкој коректности и пристојности (иако је „пристојност” била надимак Покрета слободних грађана Саше Јанковића). Та вербална политичка радикализација, поред отклона од патриотске реторике и маргинализације деснице, најзначајнија је промена коју су протести донели политичкој сцени Србије.

Политички аналитичар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари0
26808
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља