субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:31

Динарске штедише профитирају више од девизних

петак, 01.02.2019. у 12:57
(Фото А. Васиљевић)

Штедиша који је у децембру 2012. положио на динарску штедњу 100.000 динара и обнављао уговор сваке године добио би у децембру 2018. године готово 26.500 динара (225 евра) више од штедише који је у истом периоду и уз исте претпоставке положио на девизну штедњу евре у противредности 100.000 динара.

До овог податка је дошла Народна банка Србије у најновијој Анализи о исплативости динарске и девизне штедње, која указује на то да је уноснија штедња у домаћој него у страној валути, како у дугом, тако и у кратком року.

Наиме, грађанин који је у децембру 2012. године орочио 100.000 динара на динарској штедњи и обнављао орочење сваке године, у децембру 2018. би на штедној књижици имао укупно 139.673 динара, што је једнако износу од 1.181 евра.

За разлику од њега, штедиша који је на девизну штедњу положио у децембру 2012. године 881 евро, колико је тада износило 100.000 динара, и обнављао уговор сваке године, на крају 2018. би имао укупан улог од 957 евра, што у динарској противвредности износи 113.183 динара.

Дакле, у последњих шест година било је исплативије штедети у динарима.

Из НБС истичу да је анализа показала да је и орочена штедња на годину дана, али без занављања штедног улога, у динарима била исплативија од штедње у еврима, као и штедња орочена на три месеца, преноси Танјуг.

На већу исплативост динарске у односу на девизну штедње утицали су: ниска и стабилна инфлација и релативно стабилан курс динара према евру; релативно више каматне стопе на штедњу у домаћој валути него на девизну штедњу; повољан порески третман динарске штедње – односно чињеница да се на приходе од капитала по основу камате на динарску штедњу не плаћа порез, док се код девизне плаћа по стопи од 15 одсто.

Из НБС истичу да, захваљујући мерама централне банке и републичке владе и постигнутој макроекономској стабилности, поверење грађана у домаћу валуту расте из године у годину.

О томе сведочи податак да је динарска штедња у периоду од августа 2012. године повећана готово три и по пута – са око 18 милијарди динара на преко 61 милијарду динара у децембру 2018, док је девизна штедња повећана са готово осам милијарди евра (око 935 милијарди динара) на око 10 милијарди евра (око 1.175 милијарди динара), и то у условима смањења каматних стопа на орочене депозите становништва.

Само у 2018. години, динарска штедња положена код банака у Србији повећана је за преко 20 процената.

„Узимајући у обзир значај који депозити у домаћој валути – и привреде и грађана, имају за стабилност читавог финансијског система, као и чињеницу да штедња грађана представља најсигурнији начин очувања вредности новца и омогућава будућу потрошњу, НБС ће и убудуће, заједно са Владом Србије настојати да својим мерама, активностима и комуникацијом са јавношћу креира окружење које подстиче њено прикупљање и континуирани раст”, поручује НБС у саопштењу.


Коментари4
75c93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stedisa
Ma odmah idem da sve pretvorim u dinare i dam na stednju., da bi mogli sto vise da mi uzmu od kamate. 15 posto za zelenase iz drzave i NB.
Sova
Do tog podatka je dosla Narodna banka Srbiji u najnovijoj Analizi o isplativosti dinarske i devizne stednje... Meni to nije cudno jer je NBS, tj. guvernerka NBS, ranije vec objavila da je dinar druga najjjaca valuta na svetu (po Blumbergu)!
Radovan
Za mene je ovo fikcija. Ispadne da je taj NN (a otkuda mu 100 hiljadarki?) imao godisnje po oko 4500 din !!! I sad ce da se nadje taj nekakav ko je cekao 6 godina !!! Boze sta nece sve da se uradi da se pokaze kako je sve dobro i stabilno. Ne kritikujem samo ove. I prosli bi imali slicnu logiku samo da pokazu "blagostanje" . A da je ulozio 200.000 !? Ko pomene rast cena u tom periodu smatrace se nepreijateljom.
Михаило
Па динар је ваљда исплативији за штедњу јер је ризичнији.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља