уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03
У сусрет Олимпијским играма у Токију 2020.

Умеју да извуку поуке и из неуспеха и из успеха

Ватерполисти Србије су наставили традицију Југославије, одбојкаши и одбојкашице су створили своје златно доба, а мали број селектора показује да се до медаља стиже радом, а не сменама
Аутор: Иван Цветковићпетак, 01.02.2019. у 14:33
(Фото ФИВБ)

За Олимпијске игре идуће године у Токију одбојка и ватерполо су међу онима у које полажемо највеће наде. Како и не бисмо кад су ватерполисти олимпијски победници (2016) и европски прваци (2019), одбојкашице светске шампионке (2018), сребрне с прошлих Игара (2016) и европске првакиње (2017), док су одбојкаши, после најнеуспешније године од укидања санкција (нису се пласирали на Олимпијске игре 2016), поново међу најбољима (трећи у Европи 2017. и четврти на свету 2018). Ове спортске гране су добар пример како треба да се ради, а полазна места су им била различита.

Ватерполисти су још 1950. почели да освајају медаље (бронза на Европском првенству) и ретко кад се догодило да Југославије остане празних руку (1952. друга на Олимпијским играма, 1954. друга у Европи, 1956. опет друга на Олимпијским играма, 1958. и 1962. друга у Европи, 1964. још једном друга на Олимпијским играма, 1966. трећа у Европи, 1968. олимпијски победник, 1970. трећа у Европи, 1973. трећа на свету, 1974. трећа у Европи, 1977. друга у Европи, 1978. трећа на свету, 1980. друга на Олимпијским играма, 1984. олимпијски победник, 1985. друга у Европи, 1986. прва на свету, 1987. друга у Европи, 1988. олимпијски победник, 1989. друга у Европи и 1991. прва на свету).

Као представници Србије и Црне Горе били су 1991, формално и даље као Југославија, европски прваци, а затим 1997. други у Европи, 1998. трећи на свету, 2000. трећи на Олимпијским играма, 2001. европски прваци и други на свету, 2003. европски прваци и трећи на свету, 2004. други на Олимпијским играма и 2005. светски прваци.

(Фото М. Рашић)

И ма колико то изгледало неостварљиво Србија је сама постигла више него раније заједничке екипе: 2006. европски првак, 2008. европско сребро и олимпијска бронза, 2009. светски првак, 2010. европска бронза, 2011. светско сребро, 2012. еврпопски првак и још једна олимпијска бронза, 2014. европски првак, 2015. светски првак, 2016. европски првак и олимпијски победник, 2017. светска бронза и 2018. европски првак.

У време Југославије одбојкашка ризница није била баш празна (одбојкашице су биле треће на Европском првенству 1951, а одбојкаши су исти такав успех постигли 1975. и 1979), али светска велесила наше репрезентације су постале тек после њеног распада. Екипа састављена од играча из Србије и Црне Горе била је 1995. трећа у Европи, 1996. трећа на Олимпијским играма, 1997. друга у Европи, 1998. друга на свету, 1999. трећа у Европи, 2000. олимпијски победник, 2001. европски првак и 2005. трећа у Европи. Србија је као самостална екипа била 2007. трећа у Европи, 2010. трећа на свету, 2011. европски првак, 2013. трећа у Европи и 2017. опет трећа у Европи.

Невероватан узлет су оствариле одбојкашице. Од државе, која деведесетих година и није имала женску репрезентацију стигле се на сам светски врх.

Пласман на Европско првенство 2003. био је у то доба успех сам по себи, а међу освајаче медаља Србија је уписана већ 2006. као трећа на Светском првенству! Уследило је 2007. друго место на Европском првенству, 2011. европско злато, па 2015. треће место у Европи, 2016. олимпијско сребро, 2017. европско злато и 2018. и злато на Светском првенству!

(Фото ФИВБ)

Као што се види из набројеног нису увек текли мед и млеко. Било је и тешких тренутака, чак и болних подбачаја, али се глава није губила. Репрезентација Србије у ватерполу је имала досад само двојицу селектора (Дејан Удовичић од 2006. до 2012. и Дејан Савић од 2013. надаље), одбојкаши исто (Игор Колаковић 2006-2014. и Никола Грбић од 2015), а одбојкашице само једног (Зоран Терзић чак од 2002)! То јест, после једног или чак неколико неуспеха није, што би се рекло, летела глава.

А селектори нису пали с неба! Неки су у репрезентацији од малих ногу (као играчи прошли све селекције), неки су водили млађе категорије, пре него што су преузели сениорску екипу, неки су били у стручном штабу наше најбоље репрезентације...

У сваком случају, одлично упознати с приликама у савезу и њиховом спорту и код нас и у свету и – знају како се ради. И најважније, умеју да извуку поуке и из неуспеха и из успеха.


Коментари0
7c95f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља