уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.02.2019. у 15:53 Мирјана Радошевић

И то је био Мома Антоновић

Мома Антоновић, илустрација „Бечка торта”

Деведесетих година била су потребна само два текста на страницама Културне рубрике нашег листа па да део простора ФЛУ до наших дана остане студентима, уместо да се претвори у посластичарницу

Нису само ликовна дела оно што је остало после Моме Антоновића, дивног уметника и омиљеног човека и професора који је чак у три мандата био декан Факултета ликовних уметности у Београду (први пут 1988–1990, други пут 1990–1992. и трећи, последњи пут, 1998–2000. године).

Мома је имао много пријатеља и међу новинарима ‚‚Политике”. Свакодневно је пролазио поред ресторана „Грмеч” на путу ка кући. Најчешће би сео за наш сто и наручио један „вињаук”. Било је то деведесетих година. Једног дана наишао је, сео и пожалио се гласом очајника да не зна шта да ради, јер Саша (Александра) Бановић, тада свемоћна директорка Завода за заштиту споменика културе Београда, донела је одлуку да се галеријски простор Факултета ликовних уметности уступи Жељку Ражнатовићу Аркану да отвори „бечку посластичарницу”. Кажем Моми, пријатељу, тада декану, да ми диктира податке и чињенице, а он да истовремено узме папир из своје фасцикле и нацрта – илустрацију! Тако је и било. Прво смо објавили кратку информацију.

Нисмо помињали Арканово име, мада се читало између редова ко је познати љубитељ слаткиша који би могао да добије простор у Заводом заштићеном  културном добру. Уследила је провала протеста и петиција уметника, професора и студената. А онда...

У среду 25. јула 1990. године, под насловом „Нека нас оставе на миру” објављен је текст са изјавама бивших декана Зорана Павловића и Мише Поповића, као и сликара Мила Димитријевића. Идеја директорке Завода (иначе је и сама дипломирани архитекта) да се у историјској згради на крају Кнез Михаилове улице, у којој је и званично почео Први светски рат, у приземљу и сутерену отвори посластичарница „бечке” рецептуре, а студенти сместе у „голубарнике” поткровља, имала је и духовите коментаре. „Нису студенти протагонисти опере ’Боеми’”, прокоментарисао је бивши декан Миша Поповић, а новинар и новопримљени члан УЛУС-а Драган Гајер цинично је приметио: „То само код нас може, од Ликовне академије правити 'шлагирану академију'”. Тада је, уз текст, објављена и прва илустрација Момчила Антоновића потписана са „ФЛУ – посластичарница”.

Само два дана после овог, 27. јула 1990. године објављен је и други  текст на исту тему, у рубрици Култура под насловом „Победили уметници”. Прве честитке упутили су Петар Омчикус и Коса Бокшан. Не може се прећутати ни пресудна улога тадашњег председника СО Стари град Александра Аце Аврамовића. Њега је, посебно, апострофирао декан Мома Антоновић. Тај текст је пратила и друга Момина  илустрација са потписом „Бечка торта”, цртеж на коме студент улази са палетом на Факултет, а торту је „залепио”, као у немим филмовима, посред лица директорке Бановић!

Оригинале оба цртежа сам урамила, заједно са признањем које сам добила поводом 50 година постојања Факултета ликовних уметности, са потписом декана Момчила Антоновића. Утицај „Политике” био је толики да и данас на истом месту постоји Центар за графику и визуелна истраживања „Академија”. Уметнички простор уместо –хедонистичког, посластичарнице „бечког типа”.

И то је био Мома, уметник, професор, пријатељ, добар човек и правичан борац. Последњи пут смо се чули пре неку годину када ми је тражио оригинале тих цртежа за своју монографију.

Коментари0
528eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља