понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Центар скупљи од три железаре

Тек када је Никола Јокић успео да победи браћу и екипу из краја у уличном баскету, био је спреман да постане један од најбољих центара НБА лиге и учесник ол стара
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 03.02.2019. у 21:00

Тренер Денвер нагетса Мајкл Мелоун није прошлог лета дошао у Сомбор да мази коње вране и слуша Звонка Богдана, већ да проникне у мистерију српске кошарке и коначно открије зашто Никола Јокић игра као да је попио гајбу пива, а потом изашао у град.

Мајкл у равници није видео тајне спортске центре, већ прашњава игралишта, табле и на њима обруч. Никола је равничарска верзија Рокија Балбое, боксера губитника коме нико није давао ни грам шансе, јер је тренирао ударајући у полутке меса и трчао улицама Филаделфије. За разлику од Рокија, Никола је превртао тракторске гуме. Месо није тукао, него га је јео, а за табање су му служила рођена браћа. Тек после макљаже, отишли би на прашњаво сомборско игралиште. Тамо је стајала табла и на њој кош. Мајкл је коначно схватио. Тек када је Никола успео да победи браћу и екипу из краја у уличном баскету, био је спреман да постане један од најбољих центара НБА лиге.

Николина судбина није могла да буде другачија. Није набилдован као остали амерички центри, који су, уместо звечки, дизали тегове. Заиста, Никола готово да нема мишиће. Нема ни одраз. Тек је у последње време почео да закуцава. Изгледа једнако равнодушно и на загревању и када решава последњи напад. Може да игра центра, али и да се изненада трансформише у плејмејкера. Већ наредне секунде је на позицији бека шутера, да би се у следећем нападу појавио као четворка која погађа с полудистанце или креће на улаз који траје као вечност. Онда, у том полусну, лагано полаже лопту у кош или додаје слободном играчу. Понекад жмурећи, понекад иза леђа, ретко кад широм отворених очију, јер се ионако чини да је поспан.

Драган Стојановић

Зато је НБА Сомборац одмах постао шериф у Денверу, граду с највећим надницама у Америци кога су основали копачи злата пошто су пре тога истребили Индијанце, отеравши их код Великог Маниута.

Тамо Никола и припада, бившој постојбини црвене браће. Био је 41. пик на драфту, што ће рећи да нико у њега није веровао. Стартовао је као убедљиво најмање плаћен играч Денвера, јер, када је стигао из АБА у НБА лигу, чинило се да ће испустити душу кад претрчи терен. Сада му проричу светлу будућност. Дечко који је доказао да памет, креација и слобода равнице доминирају над сировом снагом и аутоматизмом омеђеног терена може постати најбољи играч НБА. Не тврдим да ће бити најбољи центар, јер Никола то није, иако је све чешће у рекету. Није ни плејмејкер, иако све више асистира. Није ни крило, ни бек шутер, иако му статистичари уписују све више кошева. Сомборца у НБА не можете сврстати ни у један оквир, ни у једну познату кошаркашку жанровску матрицу. Он је дете уличног баскета и зато против њега нема рационалне одбране. Осим, евентуално, ракетног штита.

У Денверу су схватили да су пронашли сомборско благо, вредно 146,5 милиона долара, колико вреди његов садашњи уговор, највећи у историји српског спорта. Што ће рећи да Никола вреди као три смедеревске железаре, чија је имовина продата Кинезима за 46 милиона евра. За пет лета, када ће имати 28 година, вредеће још више, јер га легендарни Чарлс Баркли види као овогодишњег најкориснијег играча лиге. Ако то тврди брбљиви Чарлс, тврдиће и остали, па је Никола коначно одабран да заигра у ол стар мечу, највећем глобалном циркусу америчког спорта, уз финале Супер боула.

Шта је, коначно, Николин тренер записао у своју бележницу, после летовања у том Сомбору? Да је нови поглавица Денвера типична беба српске и југословенске школе кошарке, игре која је у доба социјалистичког апсолутистичког поретка представљала прве обрисе субверзије, под плаштом такозване имагинације. Наиме, противећи се догматизованим шемама совјетских роботизованих шутера и џиновских центара иза гвоздене завесе, или америчким набилдованим атлетама, као симболима доминације капиталистичког система, наши играчи су, лебдећи између неба и паркета, представљали део трећег, чудесног света баскета.

Системи и идеологије су се мењали, али не и југословенска кошака, као савршени систем импровизације. То је само по себи парадокс, јер су се трикови и дриблинзи унедоглед увежбавали и код Александра Николића и Ранка Жеравице, Боже Тањевића и Карија Пешића, код Дуде Ивковића, Боже Маљковића и Жељка Обрадовића, потом Дулета Вујошевића или Салета Ђорђевића. Велики тренери знали су да се гвозденом дисциплином пуковника Гомељског или америчким дрим-тимовима, а касније и шпанској армади, може супротставити само дијалектичко јединство експлозивних талената играча који разбијају компјутерски нацртане одбрамбене поставке које су одржавале хладноратовски дух на паркету.

Мање је важно што су Совјети нестали, јер се рушењем Берлинског зида морала доказати супериорност либералне демократије и у свету кошарке а, гле чуда, предање о магији српских баскеташа настављено је и у новом, Фукујамином добу. Испоставило се да то није био ни крај историје, ни крај српске кошарке!

Али, Николи овдашња закерала замерају, јер не игра за репрезентацију. Зато је прича о Николи Јокићу типично српска. И звезди НБА морамо да пронађемо ману, како бисмо га спустили на земљу и учинили мање височијим.


Коментари8
e29a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славиша Гавриловић
Зашто нико не пише о капитену наше репрезентације. То је играч који је задужио нашу кошарку, у рангу је са Кићом, Моком, Прајом, Дивцем, Бодирогом....
Zoran
Jel neko ustaje u 3 ujutru da gleda zelezaru? Jok. Ali ustaju d agledaju NBA. Vi ste im dali pare, kao i fudbalerima.
Panta SD
Ja ustajem i da gledam Zelezaru jer mi je u vidokrugu . Gledam i Jokica... Pakleni igrac
Препоручујем 4
danilo obradovic
@ZORAN ,gotovo sav svetski novac ,prekomponovan je iz firmi ,u navodno prljavi sport gde se dele milijarde za razne potpise ugovora ,.Niko nikada nije ni pomenuo kamoli pokusao cackati poreklo tog novca .Naravno radnici i drzave sirom sveta nemaju za prezivljavanje ljudi koji su kicma ovog vremena .Prljavi novac se prelio mimo kontrole u prljavi sport .
Препоручујем 19
dusan1
Upoznao sam ga u Cikagu, jako dobar neposredan momak, treba da bude sramota KSS i selektora sto huskaju navijace da ga vredjaju..njihov drugar Divac koji je pristao da tkz Kosovo udje u MOK je patriota a Jokic (1995 godiste) zbog jednog preskocenog EP je izdajnik. Dobrodosli u zemlju Srbiju!
namćor
Bravo za ovakav bistar i jasan pogled!!
kale222
Nije tacno da ne igra za reprezentaciju, osvojio je srebro na OI, to ovdasnji dezurni hejteri namerno preskacu da bi ga omalovazavali.Preskocio je EP da bi radio na sebi, i potpisao najveci ugovor u istoriji srpskog sporta. Napadaju ga i hejtuju moralne vertikale koje se politickim strankama prodaju za sendvic i sok.
e sad mi je lakše
Ne mogu svi da budu milioneri, ima i onih koji moraju da čekaju sendvič i sok, jer su im od devedesetih godina i u novom milenijumu otimali hleb.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља