субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Фотографије које су васкрснуле Србију

Снимцима које је начинио у Великом рату, идући са српском војском од Цера до Солунског фронта, први српски фото-репортер Риста Марјановић пробудио је свест међународне јавности
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 03.02.2019. у 23:30
(Фо­то­гра­фи­је из ар­хи­ве по­ро­ди­це Мар­ја­но­вић)

Судбина ме је терала на места где се стварала историја, говорио је први српски фото-репортер Риста Марјановић (1885–1969). У том стварању повести учествовао је и овај фотограф светског гласа. Међу бројним догађајима и личностима које је овековечио, издваја се његов рад у Првом светском рату. Тада је, на позив српске владе, напустио Париз, у којем је тада живео, да би све четири ратне године, идући са српском војском, снимао призоре од Цера, преко Албаније и Крфа, до Солунског фронта. Тим снимцима утиснуо је у вечност сведочанства о јунаштву и патњама српских ратника и народа и пробудио свест међународне јавности.

Марјановићев ратни ангажман је управо екранизован филмом „Радо иде Србин у војнике”, у продукцији Војнофилмског центра „Застава филм”. Подршку документарном остварењу редитеља Драгана Елчића, које је недавно премијерно приказано, подршку је пружила Ристина породица, која се залаже за очување његовог дела, бијући битку за заштиту ауторских и власничких права на опус славног претка.

Краљ Петар Први са штабом Врховне команде прелази Везиров мост у Призрену

Рођен 1885. у Шапцу, Риста Марјановић је у Београду уписао Српску цртачку и сликарску школу Ристе и Бете Вукановић, а фотографски занат је испекао код чувеног дворског фотографа Милана Јовановића. По добијању мајсторског писма 1903, усавршава се у Бечу и Берлину, па се сели у Париз. Тамо се запослио у агенцији „Рол”, а онда, од 1908. у европском издању листа „Њујорк хералд”. У том гласилу, које излази и данас под именом „Интернешенел Њујорк тајмс” као међународно издање „Њујорк тајмса”, Марјановић ће постати уредник за илустрацију и сликаће бројне историјске догађаје попут лета браће Рајт и крунисања британског краља Џорџа Петог.

„Пред Први балкански рат 1912, на позив Драгутина Димитријевића Аписа, шефа Обавештајног одељења Врховне команде српске војске, Марјановић се враћа у Србију где ће се, с краћим прекидима, задржати све до 1918. године, као фото-репортер Врховне команде српске војске. Осим за фотографисање, био је задужен и за чување и развијање заробљеног фото-материјала”, каже за „Политику” Марјановићева унука Зорана Војновић.

Херојске победе српске војске, албанска голгота, Крф – само су неки од призора које је Марјановић овековечио у Великом рату. Међу његовим познатим фотографијама су „Мачванке”, на којој су приказане жене из Мачве како помажу српским војницима да изгурају тешко наоружање на врхове Цера, или „Радо иде Србин у војнике”, на којој је овековечио регруте из мачванског села Жабара. Фотографисао је и Милунку Савић, 1.300 каплара, краља Петра... А онда, ангажовањем шефа прес-бироа српске владе Слободана Јовановића, његови снимци ће у јеку рата најпре постати део међународне поставке у париском Лувру да би те исте 1916, заједно са својим творцем, одатле отишли у Лондон и Њујорк. И док је Ристину париску изложбу обишао француски председник Ремон Поенкаре, лондонску поставку, која је била део Свесавезничке изложбе ратних фотографија, отворио је лорд Дерби, у присуству краља Џорџ Петог, чије је крунисање Марјановић овековечио пет година раније. Монарх је том приликом с краљевском породицом ушао у српску секцију и поздравио чувеног фотографа.

Же­не из Ма­чве по­ма­жу срп­ским вој­ни­ци­ма да из­гу­ра­ју те­шко на­о­ру­жа­ње на вр­хо­ве Це­ра

Захваљујући овим изложбама, Ристине фотографије су свету показале да су дивизије српске војске спасене и да се на Крфу припремају за наставак борби. Ти снимци су вратили српску војску и државу на мапу света, а савезничка помоћ постала је много већа.

После њујоршке поставке, Марјановић се враћа да настави посао на Солунском фронту. По окончању Великог рата, напушта „Њујорк хералд” и у Београду постаје један од оснивача „Авале”, прве новинске агенције у Југославији. Између два светска рата је одликован, а снимао је и многе важне догађаје, па и пуч 27. марта 1941. После окупације Југославије одбио је да сарађује са Немцима и Недићевом владом. Наставио је да снима у тајности, преобучен у сељачко одело, с торбицом у којој је кришом носио „лајку”. Осим окупираног Београда, овековечио је и улазак партизана и црвеноармејаца у главни град.

„Све своје снимке, Риста је после Другог светског рата приљежно разврстао. Тако је настао документарни фонд од 8.542 негатива, који је 1958. заштићен као културно добро. У њему је и око 500 снимака из Првог светског рата, за које је 1965. од Удружења самосталних уметника фотографа добио звање „Екселенција фотографије”.

Ипак, према Ристиним речима, највеће признање је добио 1916. кад је, путујући са својим фотографијама по свету, у страној штампи прочитао наслов „Фотографије које ће васкрснути Србију”. „То ми је била највећа награда за сав мој живот и рад”, посведочио је Марјановић.


Коментари10
71323
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba, Velika Britanija
Odavno nisam procitao tako dobar clanak u Politici. Osim sjajnih fotografija, mene je fascinirao i meteorski uspeh naseg genija na Zapadu - 'уредник за илустрацију [za међународно издање „Њујорк тајмса”] и сликаће бројне историјске догађаје попут лета браће Рајт и крунисања британског краља Џорџа Петог.' Kapa do zemlje.
Зоран Маторац
Мене као фотографа аматера фасцинира то што је Риста Марјановић направио ремек-дела у оним условима и са оном опремом.
Dejan
Hvala Vam Srbi heroji za sve sto ste ucinili u tom i u svim drugim ratovima. Takav moral se retko ikad igde video u svetu. U obrazovni program mora da se unese sve to,da nove generacije nauce se sa tih izvora rodoljublju, casti, postenju ...
Slavko Stanisavljevic, Strpce-Kosmet
@Dejan:"Hvala vam Srbi heroji za sve sto ste ucinili.U obrazovni program mora da se unese sve to da nove generacije nauce se rodoljublju, casti i postenju...". Postovani i ja imam misljenje slicno vasem koje ste vi srocili ali na nasu veliku zalost u Srbiji danas glavnu ulogu ima ono sto se 24 sata objavljuje na " Tv.Pink" koju vodi Zeljko Mitrovic.Novine tzv." Tabloidi" takodje daju doprinos kreiranju misljenja svojim sundom i prostackim recnikom.Pa od koga da "nove generacije nauce rodoljublje i da budu casni i posteni...".Zaista,zaista vam kazem ovo ce se tesko promeniti jer su nama u Srbiji vaznija prava nekih "Ponositih ljudi" od nase junacke istorije za koju vlast u Srbiji kaze da je MIT,i sto pre se oslobodimo "mitologije",bice nam bolje i zivecemo "srecnije".
Препоручујем 15
Milka
Činjenica da je radio u Tanjugu a da nije ni ispitivan posle rata, vrlo mnogo govori dobronamernima i onima koji nešto znaju o tom periodu, a to je sledeće. Između "После окупације Југославије одбио је да сарађује са Немцима и Недићевом владом" i "овековечио је улазак партизана и црвеноармејаца у главни град" postoji još nešto. To nešto je saradnja sa pokretom NOP u Beogradu, ali to više nije popularno pa se preskače. Odbiti saradnju sa Nemcima i Nedićevcima ujedno znači i odbiti saradnju sa Dražinim četnicima.
Бранко Матић
Риста Марјановић је био професионалац и снимао је оно шта се догађало и времену у коме је живео, а што је по његовој било важно. Поред наведеног снимио је више изванредних снимака на конгресу у селу Ба 27. јануара 1944.
Препоручујем 10
Bene
Hvala Dimitriju Bukviću i Draganu Elčiću, kao mnogima što su otrgli od zaborava priču o "Eselenciji fotografije" Risti Marjanoviću.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља