субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Диплома у џаку

Ни образовне институције ни специјализована штампа до сада нису систематично објављивале потпуне информације о профилу тренутних и статусу свршених студената на тржишту рада
Аутор: ​Душан З. Марковић* - Мрђан М. Млађан**петак, 08.02.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Да ли и где наставити школовање једна је од најважнијих животних одлука. Иако су евентуалне студије скопчане са великим улагањем времена и новца, као и ризиком да неће бити приведене крају, правилан избор требало би да учини будућност бруцоша срећнијом и богатијом. Имају ли српски матуранти довољно информација да би донели ову одлуку?

Са билборда низа приватних факултета осмехују нам се групе студената, док нас са других посматрају пословно одевени млади људи, самопоуздано корачајући ка светлијој будућности. Поручују будућим бруцошима да их очекују студије које ће, прошавши у радости пријатељства и без грча на лицу, резултирати перспективним радним местом. Аргумент других, често државних факултета, јесте да без муке нема науке и да инстант решења у образовању воде до губитка конкурентности на тржишту рада. С обзиром на то да информације о стварном квалитету појединачних институција нису ни лако доступне ни проверљиве, одлуке о студирању често се доносе на основу анегдота о искуствима појединачних студената, стереотипа и интуиције. Без поузданих информација о стварним условима студирања, квалитету студија и шансама на тржишту рада, матуранти се опредељују за образовну институцију као да купују мачку у џаку.

Да би стекла државну акредитацију, свака високoшколска установа мора да задовољи више стандарда када је реч о организацији пословања, квалитету наставника и простору у којем се настава одржава. Међу условима није и редовно извештавање о успеху свршених студената на тржишту рада, што би, сматрамо, требало да се промени. Услов за одржавање акредитације требало би да буде редовно извештавање о томе из којих школа и са каквим успехом долазе студенти, колико дуго студирају и са каквим оценама дипломирају. Уз то би ишла и дужност високошколске установе да се надлежном државном телу помогне у анкетирању свршених студената о томе колико брзо и у којој струци проналазе посао, у приватном или у државном сектору, у земљи или у иностранству и са коликом зарадом.

Има ли оправдања за такву врсту државног мешања у тржиште образовања? Савремена економска теорија препознаје проблем неуспеха тржишта различитих добара и услуга услед непотпуних информација и сматра пожељном државну интервенцију која би недостајуће информације обелоданила. Сматрамо да је наше тржиште високог образовања делимично неуспешно управо услед непотпуних информација. Непотпуне информације наводе будуће студенте да своје ограничено време и новац уложе у институцију која им неће омогућити успех на будућем послу, или ону чији су захтеви изнад њихових способности. Непродуктивно коришћење талента не штети само појединцу, већ и доводи до слабијих остварења националне привреде. Ни образовне институције ни специјализована штампа до сада нису систематично објављивале потпуне информације о профилу тренутних и статусу свршених студената на тржишту рада, а и када би то учиниле поставило би се питање њихове веродостојности. Информације би требало да буду прикупљене истом методологијом и представљене на исти начин, поуздане, доступне и у будућности, тако да поређење институција буде лако, а закључци исправни.

Важно је да информације буду доступне не само о струкама, већ и о појединим институцијама. Претпоставимо да се зна да се једна струка одликује високим зарадама и малим временом чекања на запослење, а да се не зна које институције школују квалитетније кадрове. Лоше институције тада би могле да искористе популарност струке да привуку део студената, загуше тржиште рада лошим кадровима и тако угрозе будућност тих младих људи и читаве привредне гране.

У условима глобалне конкуренције, економска и политичка будућност Србије у великој мери зависе од појединих привредних грана у којима поседујемо конкурентску предност, а стицање и очување конкурентске предности зависи од знања које образовне институције пружају. Како у нашој привреди има места за запослене различитих знања и способности, тако га има и за студије различитих струка и квалитета. Зато је добро да широм Србије постоји могућност развоја не само државних, већ и приватних високошколских установа, са различитим наставницима и програмима. Постојање конкуренције, која се надмеће у складу са тржишним правилима, добро је за све, зато што подстиче иновативност и унапређење квалитета. Да би конкуренција образовни систем учинила бољим, потребно је спречити да било ко, намерно или нехотично, доводи будуће студенте у заблуду. Потребно је да се не лажемо.

* Ванредни професор, Економски факултет Универзитета у Београду
* *Истраживач сарадник, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари3
d7c0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Momčilović
Uvaženi profesore naslovu vašeg pisanija bi više stajala "Diplome na buvljaku", mnogo se godina bavim srpskom privredom iz struke koja je za vas vrlo egzakzna Energetika u mašinstvu, i samo ću vam reći u zemlji Srbiji pod hitno treba zabraniti privatne fakultete, proglasiti nevažećim privatne master diplome i disertacije jer privatni fakulteti u Srbiji ne pružaju znanje studentima već prodaju diplome za novac a to znate boli na duži rok, jer mi nemamo privredu, to što vi zovete privreda je EPS, javna preduzeća u rasulu, i još po nešto što nije rasprodato. Dalje državni fakuleti puni nepotizma i korupcije pa vividite gde smo. Pojedinačni slučajevi vredne i umne dece koja bilo šta da završe znaju znanje nisu proizvod vaših nastojanja već prirodnih sposobnosti koje poseduju ali takvu decu retko ovakav sistem može i na kraće vreme zadržati u zemlji.
Саша Микић
На Западу приватни факултети су престижне установе, где не може баш свако да се упише. Чак и државни факултети имају критеријум за упис, па ни ту не може било ко да се упише. Каква је ситуација код нас то је свима јасно. Показатељ општег стања је и број страних студената, који студирају код нас. Тамо 80-тих их је било са свих страна света, јер је наше високо школство било изузетно цењено. Но не лези враже неки су то искористили прилику само за узимање пара, па је резултат тога био да су дипломе, појединих виших школа и факултета, биле лако доступне било коме ко је могао добро да плати, без потребе да ''загреје столицу''. Зато сад нема толико странаца, иако су финансијски услови за студирање далеко бољи него у другим земљама. Што се тиче наших приватних факултета то је тек посебна прича, јер су сви окренути према заради, а не према строгим критеријумима за упис, а још строжијим за дипломирање. Упиши, плати и ево ти дипломе. А држава у свему томе то је тек дуга прича.
Zoran
Ovde u Americi se zna kakav je koji fakultet na osnovu toga koliko ga cene oni kod kojih dodjes da radis. I to se procuje medju buducim studentima i ne idu neki na te losije fakultete i oni nemaju pare. I tu je kraj price. Dal je drzavn ili privatni, koga to ovde briga, bitno sta i koliko znas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља