понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:54

Микан Аничић поклонио платно Музеју Војводине

Слика ће до 1. марта бити на ретроспективној изложби овог сликара „Дворски портрети без краља” у истом музеју
Аутор: С. Ковачевићпонедељак, 04.02.2019. у 16:00
Микан Аничић поред слике „Сећањa генерала Костe Нађа” (Фото: С. Ковачевић)

Нови Сад – Српско-француски сликар Микан Аничић поклонио је Музеју Војводине своје дело „Сећањa генерала Костe Нађа” из 1981. године. На овој реалистично-фантастичној слици генерал југословенске армије Нађ, који је родом из Петроварадина, приказан је како са ордењем на грудима командује са Петроварадинске тврђаве у Другом светском рату. Пред њим је мапа, док изнад кровова и Дунава галопирају коњаници, а од метака узмичу рањени партизани и ужаснута партизанка.

Слика ће до 1. марта бити на ретроспективној изложби Микана Аничића „Дворски портрети без краља” у Музеју Војводине, а после ће у суседној згради чинити део сталне поставке о новијој историји Војводине, најавио је директор војвођанског музеја Драго Његован на отварању изложбе и захвалио аутору на великодушном гесту.

На изложби је 31 дело Микана Аничића, од којих је већина, по речима Његована, у власништву аутора, а девет из приватних колекција, док је власник слике „Почетак атомског доба” Народна библиотека Србије.

„Само упућенима у светске токове ликовне уметности може бити познато колика је њихова тржишна вредност”, казао је директор, наводећи да је Аничић београдски ђак који више деценија ради у Паризу где је стекао име и реноме вредног ствараоца награђеног за дело „Отмица Европе” 2006. године на Салону француских уметника.

Изложба има три целине, а прва, како је уметник објаснио, јесте из периода од пре 30 година када је размишљао о људском суноврату и путу спасења. О томе говоре два велика платна „Распеће” у предворју изложбе и унутар ње „Тајна вечера”.

„Други период који ме је окупирао био је период покајања и стварања неке нове наде”, казао је уметник који је сликајући дело „Лепота ће победити зло” био вођен мишљу Достојевског „лепота ће спасти свет”.

„Сликајући у свом атељеу стално сам помишљао како је могуће да човечанство толики новац улаже у деструктивност света. Милијарде долара су уложене у некакве звездане одбрамбене системе, у нове нуклеарне ракете, у генетске инжењеринге”, наводи, поредећи то са потребом да се улаже у чишћење планете, воде, ваздуха, хране.

Трећи циклус, каже, јесте радовање животу. Како је објаснио, то је „повратак у оно праисконско које генетски носимо у себи”, додајући да је та генетска мера „златни пресек” и да зато и обичан човек, за каквог и себе сматра, зна тачно шта је лепо, шта је пропорционално. „Он ће рећи: ово је леп цвет, овај није, ово су лепа жена и леп човек, овај није. За разлику од теоретичара који упорно покушавају да наказно, деформисано прикажу као некакву нову лепоту, нову вредност.”

Виша кустоскиња историчарка уметности Музеја Војводине Александра Стефанов навела је да је изложбом представљено пет деценија Аничићевог рада које нам откривају аутентичног ствараоца, упућеног на сталну потрагу за лепотом и дубљим значењима уметничког дела.

Његова награђена слика „Отмица Европе” представља идејну критику савремене Европе, њене еколошке, политичке и моралне кризе, казала је кустоскиња и додала да се у катаклизмичкој визији, са мноштвом симболичних детаља, међу којима су православни манастири на Косову, уметник обраћа посматрачу питајући се каква је будућност Европе, колевке цивилизације, и ко ће бити нови Зевс који ће је спасти.


Коментари2
f9cf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

GoraN
Koliko mogu vidjeti sa prilozene fotografije, slika mi se ne svidja na nekoliko nivoa. Tema, stil, general sav okicen (ispade da je to bio cilj ratovanja), kompozicija slike, kombinovanje realnog sa nadrealnim. Jos kad sam procitao da je slika nastala 1981. godine, shvatio sam da tu nema ni trunke zezanja. Da je slika nastala nedavno, drugacije bih je posmatrao. Ali ovo je naslikano kad su Titu jos nosili stafete i pravili sletove, pa je treba tako i posmatrati.
bogdan basaric
Posmatrajte vi to kako hocete,Anicic je veliki srpski slikar, sa zapazenim svetskim uspehom...
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља