субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Срби у Европској лабораторији вештачке интелигенције

У међународном пројекту који у нашој земљи води Центар за промоцију науке, учествоваће и уметници из Србије који надахнуће налазе у додиру с врхунским технологијама данашњице
Аутор: Дарко Пејовићпонедељак, 04.02.2019. у 20:30
Са претходних изложби о споју науке и уметности (Фото ЦПН)

Вештачка интелигенција ће у другој половини овог века преузети половину послова које данас обављају људи, закључак је глобалног истраживања Института за будућност човечанства Универзитета Оксфорд. Највећи преображај доживеће области саобраћаја, финансија и здравства. А шта ће бити с уметношћу?

Мозаику одговора на то питање допринос ће дати и ствараоци из Србије, у оквиру пројекта Европска лабораторија вештачке интелигенције. Наш Центар за промоцију науке (ЦПН) део је интернационалног тима од 13 партнерских организација, које реализују овај вишегодишњи подухват. Ових дана ЦПН је објавио позив ствараоцима који желе да се окушају у уметничким формама чија су инспирација и „материјали” различити деривати вештачке интелигенције. Конкурс је отворен до 25. фебруара, а о свим детаљима позива заинтересовани могу да се информишу на сајту ЦПН-а.

„Наш циљ је да уметност открије нова поља деловања и нове, примамљиве теме, а да наука искаже своју креативну страну. И уметнике и научнике покреће радозналост, са истом страшћу и посвећеношћу испитују непознато и стварају ново”, каже Добривоје Ерић, руководилац пројекта у Србији. 

Кад ботови пишу поезију
У офанзиви на нове технологије предњаче аудиовизуелне уметности. Књижевност је некако остала у другом плану, иако је кроз СФ жанр прва обрадила долазећу еру робота и интелигентних машина. Али је зато наука кренула у сусрет књижевности. Чак и на нашим просторима.
„Урош Крчединац, доктор наука у области софтверског инжењерства, ефектно је демонстрирао како поезију пишу ботови, односно софтверски роботи, који поседују елементе вештачке интелигенције. „Нахранио” је бота целокупним стваралаштвом Милоша Црњанског, свим текстовима Бајагиних песама и као зачин додао – Устав Републике Србије и временску прогнозу. Резултат је био изненађујући, било је ту и сасвим ефектних стихова. Ако вас његово писање гане, сами сте криви – каже Љиљана Илић из Центра за промоцију науке:
„Неважне ствари 
руше изнад ратног острва
стоји отисак усана
и да се смеју у лице
ти прилазиш
а напољу људи одлазе
људи су поплаве.”

Центар за промоцију науке још од 2014. подстиче и повезује уметнике који надахнуће налазе у додиру с врхунским технологијама данашњице. Наш саговорник не крије да су почетак пратиле критике да ће у покушају фузије на губитку бити и наука и уметност.

„Сада имамо креативну заједницу на националном нивоу, трудимо се да одржавамо и ширимо мрежу сарадње, укључујући људе из научних институција и ученике и студенте уметничких школа и факултета”, каже Ерић.

Најпознатији брак из страсти између науке и уметности у Србији је склопљен између квантне физике и музике. Овековечен је и тријумфалном светском турнејом, на којој су пијанисти Соња Лончар и Андрија Павловић, познатији као „ЛП дуо”, промовисали сазвучје квантне физике и класичне музике. Био је то плод сарадње с Влатком Ведралом, једним од најцитиранијих физичара данашњице. И клавири на којима свирају, надограђени специјалном опремом, плод су садејства с науком: конструисао тим инжењера из Србије, предвођен Дарком Лазовићем и Драганом Новковићем.

Кроз сарадњу с партнерима из Европе, ЦПН је омогућио домаћим ауторима да се искажу и да излажу, истовремено организујући гостовања иностраних уметника сродних интересовања, кроз чије радове су их упознавали с новим креативним поступцима и идејама.

Тако су у мају 2017. у Београду свој рад „Лице на Фејсбуку” изложили италијански аутори Паоло Ћирио и Алесандро Лудовико. За стварање те инсталације послужили су им отворени подаци с хиљада налога на овој друштвеној мрежи. Циљ им је био да испровоцирају пажњу јавности на тему опасности од надзора и повреда приватности у виртуелном свету. И успели су: рад је више од хиљаду пута поменут у светским медијима, аутори су добили 11 претњи тужбом, пет претњи смрћу и десетине писама упозорења Фејсбукових адвоката!

Како се вештачка интелигенција може и користити и критиковати, на истој поставци је показао креативни тандем из Сеула, Шин Сунгбек, инжењер информатике, и визуелни уметник Ким Јонгхун. Изложили су два паноа – на једном су биле фотографије особа које је алгоритам за препознавање људских лица идентификовао као мачке, а на другом су биле мачје главе које је компјутерски програм препознао као – људе. Тако је, кроз уметничку форму, раскринкана несавршеност технологије која претендује да буде оруђе безбедности. Или је, можда, вештачка интелигенција видела нешто што је прошло испод радара природној интелигенцији...

„Не сугеришемо нашим ствараоцима да нужно имају критички однос према вештачкој интелигенцији. С могућностима које отвара, та област је подједнако очаравајућа и застрашујућа, према њој не постоји јединствен став ни у науци ни у уметности”, истиче Добривоје Ерић.


Коментари0
7e138
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља