понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
ИНТЕРВЈУ: НЕНАД ДИМИТРИЈЕВИЋ, боксерски стручњак

Из исте породице 26 боксера

После четири деценије бављења тренерским послом, Ненад Димитријевић у ринг уводи и 26. члана породице Јањић из Смедеревске Паланке
Аутор: Драган Тодоровићпонедељак, 04.02.2019. у 18:10
Тренер Ненад Димитријевић и репрезентативац Србије Душан Јањић (Фото Д. Тодоровић)

Крајем деведесетих година Боксерски клуб ,,Гоша” из Смедеревске Паланке налазио се пред највећом кризом у својој историји. Некадашњи екипни шампиони Југославије (1981, 1985. и 1986) и две године касније трећепласирани тим шампионата, нашао се после дванаест месеци пред амбисом. Позната фирма отишла је у стечај, па је тадашњи тренер Ненад Димитријевић, иза кога је била деценија успешног рада, одлучио да направи животни заокрет у својој каријери: почео је из свог џепа да финансира клуб.

Познати боксерски стручњак, некадашња ударна песница ,,Гоше”, Партизана, Мачве, Бора, крагујевачког Радничког, који је недавно прославио велики јубилеј – четири деценије у овом олимпијском спорту, с поносом каже да је породица Јањић заслужна за боксерски препород Смедеревске Паланке, али исто тако и за опстанак бокса.

– Поносан сам пре свега на чињеницу да смо и у најтежим временима успели да заштитимо и очувамо спортски односно боксерски бренд, не само у Смедеревској Паланци, већ и у Србији у једном периоду. Посебно сам поносан да сам као тренер првог тима тренирао чак 25 Јањића, а да сам на прагу да региструјем још једног члана њихове породице, најмлађег Александра – каже Димитријевић.

Да ли је могуће да сте тренирали готово два фудбалска тима из исте породице?

Први боксер из ове породице ромске националности, која је у Паланку дошла из Власотинца и Грделице, с југа Србије, био је Бошко Јањић. С њим је дошао и његов рођени брат Станиша, па трећи брат Братислав, а после тога тренирао сам и њихову децу, унуке, праунуке..

Шта то издваја Јањиће од осталих боксера у Србији?

Велика храброст. Веома су упорни. То је заправо читаво племе које је због немаштине дошло с југа Србије у тада развијени град недалеко од Београда. Ту су се задржали, основали своје породице и сви до једнога тренирали бокс. Не предају се тако лако, чак и када им је најтеже.

Да ли сте некада с неким од њих имали било какав проблем?

Никада. Прва гарнитура Јањића је практично помогла да се далеке 1977. године, када сам почињао да будем тренер, наш клуб одржи у животу. Све ове године био сам им и тренер и педагог. Покушавао сам да им помогнем у описмењавању. Многима од њих сам и кум, али, искрено, не могу свакоме да запамтим име. На Колонији, то је део Паланке где сви Јањићи живе, важе за најбоље домаћине. Углавном су завршили занате, па тако имамо одличне вариоце, браваре. Једноставно, добри су мајстори и, што је још важније, веома поштени људи. Нико није социјални случај. Истина, преживљавали су многе кризе, трудили су се да од свог рада живе поштено.

Која им је слава?

Славе Светог арханђела, а неки су узели и Ђурђевдан да би могли да иду једни код других у госте.

Ко је по вама најбољи од свих Јањића?

На то питање тешко је одговорити. Многи су били репрезентативци. Али, Душан Јањић, садашњи члан репрезентације Србије, и по мом скромном мишљењу тренутно најбољи српски боксер, прави је драгуљ. Само у прошлој години победио је три првака Европе. Овај момак има потенцијал да оде на олимпијске игре. И не само да буде учесник, већ и да српском боксу, који полако подиже главу, донесе медаљу.

Где је данас БК „Гоша”?

Још смо живи, имамо боксере, али немамо пара да учествујемо у лиги. Тако смо најбоље боксере дали другим клубовима, нека се такмиче и одржавају форму. „Гоша” у овом моменту има комплетну екипу (Саша Јањић, Кристијан Јовановић, Милутин Станковић, Срећко Јањић, Златко Јањић, Александар Шерифовић), али недостају нам средства. Верујемо да ће доћи и тај дан када ће „Гоша” поново харати српским ринговима – истакао је тренер творац читаве генерације сјајних боксера из Смедеревске Паланке Ненад Димитријевић.Антрфиле

Златко ,,квари просек”

Јањићи су били и остали неприкосновени у најлакшим категоријама. Углавном су се такмичили у мува, бантам, перо лакој, лакој, само је један од њих отишао у средњаше.

– Да, то је истина, једино је Златко „покварио просек”, боксовао је у средњој категорији. Имају истанчан осећај да плешу у рингу. Просто, понекад су неухватљиви за противника – каже тренер Димитријевић.


Коментари1
437ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Petrovic
Svaka cast Puno pozdrava i puno uspeha u daljem radu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче
Остали спортови
Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља