понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.02.2019. у 21:22 Драгана Јокић-Стаменковић

Успешни предузетници из академских клупа

Идеје паметних српских студената постају тражени производе попут материјала који ће у Даблину заменити стиропор или рукавица за слабовиде
Ни­ки­ца Ма­рин­ко­вић са еколошким кутијама (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Стартап компанија „Смарт рисрч” само је једна међу 71 успешним технолошким предузећем, основаним удруживањем идеја талентованих српских студената у Научно-технолошком парку Београд. У њему већ три године младим стручњацима помажу да профитабилне замисли преточе у производe и пласирају их на тржишту. Захваљујући тој подршци најталентованија омладина остаје у земљи и вредно знање не продаје у иностранству. Марко Панић, оснивач поменутог технолошког предузећа, најупечатљивији је пример како се уз подршку државе млади могу задржати овде или вратити у земљу, а њиховим идејама појачати извозни капитал Србије.

Тридесетогодишњи Марко завршио је средњу школу у родном Београду, после чега је на чувеном Универзитету у Хајделбергу дипломирао и докторирао молекуларну биологију и остао асистент на факултету. Завидну универзитетску каријеру зачету у Немачкој прекинула је примамљива подршка из Србије, захваљујући којој се после седам година вратио у земљу.

Ни­ко­ла Кр­стић, кон­стру­и­сао је ру­ка­ви­цу ко­ја по­ма­же сле­пи­ма

Републички Фонд за иновациону делатност одобрио му је средином 2017. пројекат вредан око 75.000 евра, захваљујући чему је добио прилику да реализује пословну идеју насталу у студентским данима.

– Одувек ми се чинило да су анализе које сам као молекуларни биолог ручно радио у лабораторијама исувише споре, па сам за почетак направио аутоматизовану технику такозване Вестерн блот анализе протеина, на хепатитис или лајмску болест, на пример. Подстакло ме и истраживање које сам чуо на конференцији у Хајделбергу, а наводи да стручњаци баш ту методу најмање воле да раде. Резултат је био конструкција уређаја који у току дана уштеди од 20 до 50 евра на потрошњи јако скупих хемикалија, даје поузданије резултате, а дневно микробиологу штеди два сата посла. Такође, нема скривених трошкова, а може се самопрограмирати и самочистити – објаснио је Панић и најавио да ће, после још једног круга тестирања уређаја у земљи и у Немачкој, од 1. маја изаћи на тржиште са кога их већ обасипају понудама.

Ништа мање није популаран ни производ „бокс систем”, који је у звездарском парку конструисао Никица Маринковић, студент Пољопривредног факултета, уз подршку Ивана Еркића, студента Индустријског дизајна на Факултету примењених уметности, и Петра Благојевића, колеге са Шумарског факултета. Они већ преговарају са предузетницима из Даблина који планирају да целокупну тамошњу индустрију рибе покрију баш амбалажом момака из Србије. Еколошке кутије које су Никица и екипа већ произвели служе за транспорт такозваног хладног ланца хране, односно јаја, меса и млека, а направљене су од картона, или дрвета и вуне, коју момци из Србије пласирају као природну алтернативу стиропору, за чију разградњу треба и до милион година.

Мар­ко Па­нић

– Наше кутије одржавају температуру производа. У њих се може ставити и гел за хлађење који је био у замрзивачу, али он није неопходан уколико је намирница већ расхлађена. Ја сам само желео да решим локални проблем, а испоставило се да смо већ веома тражени на глобалном нивоу, где уз наш производ желе да реше проблем загађења који прави стиропор. На идеју сам дошао када сам као студент био на пракси на Пештери. Фрапирало ме колико тамошњи сточари баце вуне, јер је постала неупотребљива сировина. Нисам се смирио док нисам осмислио где могу да је употребим. Консултовао сам колеге, добио помоћ државе и сада наш производ већ траже од Бангкока до Сан Франциска и од Дубаија до Хелсинкија – задовољно истиче Маринковић и додаје да је „бокс систем” већ убрао награде на такмичењима у Шведској, Финској и Дубаију, где ће ускоро деци по школама држати предавања о примени вуне.

Захваљујући подршци Научно-технолошког парка, Никола Крстић, студент прве године Рачунарског факултета, конструисао је рукавицу која помаже слепима да се лакше снађу у простору. У свом стартап предузећу, названом „Изи тех”, често уме да остане и целу ноћ, усавршавајући производ који је конструисао са Игором Сужњевићем, колегом са Економског факултета.

– Све радимо у консултацијама са удружењима слепих и слабовидих, а наша наруквица може им послужити за играње игрица, али и оријентацију у простору, јер почиње све јаче да вибрира како се приближавају неком предмету. Према жељи слепих особа, рукавицу смо конструисали да препознаје интензитет светла, на основу чега знају да ли је у просторији упаљена сијалица, али и да разликује боје, тако да уз њу могу самостално да купују гардеробу, на пример. Она је повезана са мобилним телефоном, па помоћу ње могу послати поруку познаницима уколико се изгубе – објашњава успешни бруцош и најављује да би крајем године требало да крене са производњом рукавице.

Коментари2
75c81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavisa Savic
Ja sam apsolvent Ekonomskog fakulteta i ucestvovao sam prosle godine na radionicama u Naucno tehnoloskom parku. Sva predavanja koja smo dobili u 4 dana treninga su bila vezana za ekonomski aspekt inovacije, za konkretno tehnicku realizaciju nismo dobili ni jedan strucan savet, sem misljenja predavaca. Da li bi neko od prisutnih mogao da nam posavetuje gde mozemo da nadjemo ljude koji bi mogli da nam pomognu u izradi prototipa?
savetodavac
prototipa čega?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља