уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Грађанска непослушност и пореска политика

уторак, 05.02.2019. у 09:51
(Фото Пиксабеј)

Инспирисан чланком Слободана Дивјака под насловом „Грађанска непослушност”, који је објављен у „Политици” од 29. јануара 2019. у рубрици „Погледи”, а и мојим ранијим честим размишљањима, шаљем овај покушај даље обраде те важне теме.

На ову тему ми је „Политика” већ објавила допис „Пројекција пропасти капитализма”, 29. новембра 2017. у рубрици „Међу нама”.

Овде бих указао на могућу грађанску непослушност, посебно према капиталу и пратећем финансијском систему, чији грабеж се догађа широм света. Овај облик капитала (који неки називају предаторским капиталом) је капитал који користи, између осталог, општа људска добра (нафту, руде, минерале, водне путеве, међународне комуникације и др.) и из тих добара се извлаче огромни приходи у приватне руке за приватно богаћење.

При томе, не говорим о грађанској непослушности према држави, ако она није у функцији грабљивог капитала (као што је на пример сада покрет жутих прслука у Француској, а раније „Зауставите Вол стрит” и многе друге).

Претходних дана смо могли да читамо и чујемо на разним медијима да је на скупу у Давосу изнет и податак да неких тридесетак особа или фамилија поседују скоро половину новчаног богатства човечанства, што је запањујуће.

Да би се ова огромна и неоправдана неједнакост међу људима довела у нормалу, постоје разни предлози за пооштравање пореске политике према њима (што се за сада углавном не догађа), а ако то не да резултата, могућа је озбиљна грађанска непослушност.

О пореској политици имамо позитивних, али и негативних примера. Тако је недавно („Политика” 13. јануар 2019. „Милијардери на социјалној помоћи” ) писало да америчка конгресменка Александрија О. Кортез предлаже да они који зарађују више од 10 милиона долара годишње буду опорезовани по стопи око 70 одсто. Даље се указује да је раније тај порез у САД износио око 90, па 70, па 38, а да је сада 37 одсто, јер је недавно председник Трамп тај порез (неоправдано) смањио.

Раније је на пример порез на експлоатацију нафте у Норвешкој износио 80 одсто, али су норвешке компаније и са таквим порезом успешно радиле, а ова земља је постала држава благостања, која је обезбедила своје становништво наводно за многе година унапред. То је пример правилне пореске политике у корист народа.

Овде је посебан осврт на смањење пореза за најбогатије које је спровео Трамп, уз образложење да ће тако најбогатији позитивне разлике у порезу уложити у развој привреде. То је врло неуверљив разлог, јер они могу део пореског вишка уложити за личне потребе, а ако их уложе у предузетништво, поново ће вероватно доћи до нове ниско опорезоване добити.

Како да се обичан човек том неоправданом обогаћењу одупре? Ако се пореска политика не промени драстично (а то не треба очекивати), па разлике у богатству остану или се повећају, могући су протести са политичким усмерењем, или макар масовно одбијање рада за грабљиви капитал, као економско усмерење, то јест мирним деловањем.

То је наравно опасно за обичног човека, јер би остао без прихода. Али ће то вероватно бити потребно учинити једног дана, јер се јаз богати–сиромашни у целом свету повећава, а државе то углавном подржавају, или о томе не воде потребну бригу.

Постојећим власницима грабљивог капитала може постојеће богатство да се умањи и новом пореском политиком (на пример умањењем иметка за одређени мали проценат годишње). Шта би се после такве глобалне промене пореске политике догађало са приходима од таквог пореза, посебна је сложена тема.

За грађанску непослушност је веома интересантан пример из прошлости у периоду око Другог светског рата када су следбеници Махатме Гандија у Индији масовно таквим начином (ненасиљем) ослободили своју земљу од британског колонијализма. Да ли је то могућа поука и за друге?

Милан Саватовић,
адвокат у пензији и преводилац, Раља


Коментари2
f3353
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Mi smo specifična zemlja. Svakih 30 do 50 godina na vlast dodje nova generacija kapitalista kojima država omogućava pljačku imovine i eksploataciju naroda. Nakon rata došli su na vlast komunisti pa su njihovi funkcioneri revolucijom oteli imovinu postojećim kapitalistima. Onda su bacili radničkoj klasi prašinu u oči i ubedili ih da su oni vlasnici društvenog kapitala od kog su korist imali oni koji su na vlasti. Ipak bio je društveni i počela je neka društvena socijalna politika. Onda je došla privatizacija koja je ponovo opljačkala običan narod . Novi kapitalisti su bili miljenici političara i u bescenje kupovali ono što su radnici napravili u predhodnih 50 godina, a političari su dobili prodajnu proviziju. To je bila najveća pljačka u našoj državi na početku 21 veka. Državni funkcioneri su počeli rasprodaju državnih resursa, naravno za proviziju svakom ko je bio spreman da im da proviziju. I to je prodavano u bescenje uglavnom strancima, i Srbija je tu gde je, nažalost.
Zoran
Ne vidim problem ako je neko bogat a neko nije, osim ako bogat nije stekao neposteno to bogatstvo. Dokazi da je neposteno stekao, pa ce da mu uzmemo. Ali na SUDU, Vi ste ioanko advokat.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља