понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:38

У 1.000 села Србије нема трговинских радњи

уторак, 05.02.2019. у 15:44
(Фото Д. Јевремовић)

У 1.000 села у Србији нема трговинске радње и тај тренд ће се наставити ако не буде подстицаја, упозорили су данас привредници на Јавној расправи о Нацрту Закона о трговини у Привредној комори Србије (ПКС).

Представници Министарства трговине разговарају са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) о могућности да се обезбеде средства из кредита за опстанак малих продавница у селима Србије.

Нацртом закона дефинисано је да Влада Србије може одредити подстицајне мере, а специјални саветник министра трговине Владимир Матовић рекао је да је тешко наћи кредитне линије за ту врсту подстицаја.

Зато се, каже, о подршци подстицајима малим продавницама воде разговори са Европском банком за обнову и развој, преноси Танјуг.

Током јавне расправе у ПКС, представници сектора трговине упозорили су на значај увођења обавезе стављања бар кода на све производе.

Како се нови закон доноси после девет година важења старог, у Нацрту су регулисани и нови начини електронске и трговине на даљину.

У предложеном закону се одређује да се декларација производа мора на „јасан, лако уочљив и читљив начин” учинити доступном на српском језику.

Цене ће и даље бити истицане у динарима осим у трговини у сектору туризма када се послује са иностранством као и електронској трговини софтвером и дигиталним производима, када се извози ИТ технологија.

Електронска трговина ка Србији, како је предложено, мораће да има опциону валуту - па ће потрошач моћи да бира коју цену жели да види.

У сектору трговине ради 19 одсто запослених у Србији, а трговина остварује 10 одсто БДП- а, речено је на скупу.

Један од тема „на округлом столу” коју су трговци покренули је и појам „непоштене трговачке праксе” који се по први пут налази у предложеном закону, а за коју привредници кажу да је потребно да се додатно појасни или изостави.

Нацртом закона „непоштена трговачка пракса” дефинише се као „поступање супротно начелу савесности и поштења” којим се, рекли су трговци, неоправдано и несразмерно преноси ризик пословања на друге учеснике у ланцу снабдевања.

Као примери такве праксе у Нацрту се наводи да је реч о „безусловном поврату робе, условљавање продаје робе компензацијом, наметање обавезе плаћања у висини која није адекватна вредности услуге - накнада за излагање и уврштавање производа у асортиман”.

Примедба која се могла чути је да ће ова одредба „унети забуну о томе шта се све може третирати као непоштена пракса”.

„До нацрта новог закона дошло је после анализа стања читавог сектора трговине”, рекао је помоћник ресорног министра Јован Стојић и додао да документ доноси новине у дефинисању трговине на мало, као и оне које се односе на акције, попусте, распродају, прикупљање података...

Примедбе су изречене и на дефинисање „акцијске продаје” за коју је у Нацрту закона наведено да је продаја „по цени која је нижа од редовне цене”.

Трговци су с друге стране тражили да постоји доња граница акцијске цене, односно, да оне не може бити нижа од нето произвођачке цене.

Јавна расправа о Нацрту закона трајаће до 21. фебруара.


Коментари14
9c831
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

мр
Диже се беспотребна драма. Људи треба да схвате да је то просто цивилизацијски процес, и да ће се сеоско становништво све више смањивати. И на западу је тај проценат највише до 5%, тако да и ми можемо очекивати да ће тако бити код нас. Тако да то где су данас опустеле и порушене куће, већ сутра ће бити ливаде и шуме, и држава Србија треба да то уради квалитетно, а не да се ту развијају пацови, змије и наркомани. Уређеност државе тј природе и насеља никакве везе нема са бројношћу, већ са организацијом и стратегијом.
Игор Г.
Опустело 1.600 села, НАПУШТЕНО 195.000 кућа! У чак 86 одсто села сваке године опада број становника и да ће управо због тога за десетак година нестати још 1.200 села, нарочито оних у околини Ниша, Лесковца, Куршумлије и Житорађе. Такође, 260.000 мушкараца и око 100.000 жена у зрелој доби, који живе на селу, нема своју породицу ни потомство. О каквим продавницама и опстанку села пишете? Шта је са апотекама, здравственој заштити, ветеринарској слушби, поштом? Свега тога у селима нема. Мислите да је неко луд да остане на селу и да ће те све проблеме решити са бакалницама?
Nedim
1000 prodavnica fali u selima,neka u svakoj bude zaposleno po 2 radnika to je 2000 radnih mesta!U svakom selu postoji barem jedna prazna kuća koja bi se mogla adaptirati u prodavnicu i žitelji bi mogli kupovati potrebštine.Valjda ne treba sada još i studija o izvodljivosti svega.Po selima su mahom stariji koji ne mogu dugo da pešače.Ovako bi se ljudi snabdeli na vreme jer veliki sneg i led mogu samo da zasmetaju.
Стефан
Одлична идеја! И ја бих да отворим радњу негде где нема купаца, а да се порезом неких других људи субвенционише мој рад. Тако да ми плаћају и кад су пола државе далеко!
Zoran
Drzava naredjuej ko gde da otvori radnju, drzava brine sto ovi sto registruju voiizla nece da imaju posao ako ne obezede i nalepnice, .... Da li uopste znate cemu sluzi drzava?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља