среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:11

Хаг одбио Шешељев захтев за жалбу на правоснажну пресуду

уторак, 05.02.2019. у 16:34
Војислав Шешељ (Фото А. Васиљевић)

Судски Механизам у Хагу одбио је данас, по други пут, захтев лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља да му се омогући да уложи жалбу на правоснажну пресуду којом је осуђен на 10 година затвора због прогона Хрвата из војвођанског села Хртковци, 1992.

У образложењу одлуке, председник Механизма Кармел Ађијус констатовао је да статутом и правилником суда није предвиђено улагање жалбе на правоснажну пресуду коју изрекне апелационо веће.

Ађијус је подсетио Шешеља да, по правилима, може затражити ревизију пресуде на основу новооткривених чињеница, ако их има, које би могле показати да је пресуда била неправична.

На тај правни лек, Шешеља је, одбијајући његов први захтев да му се дозволи улагање жалбе на правоснажну пресуду, у новембру 2018. упутио и тадашњи председник Хашког суда Теодор Мерон.

Као пример успешне ревизије, Мерон је тада навео поништавање правоснажне пресуде у процесу бившем официру ЈНА Веселину Шљиванчанину, коме је казна затим била умањена.

У захтеву да му се омогући улагање жалбе, Шешељ је тврдио да је немогућност улагања жалбе „незамислива ситуација, поготово кад се ради о преиначењу ослобађајуће пресуде”. Осуђујућа пресуда која му је изречена је, по Шешељу, стога „преседан у међународној кривичној пракси”.

Апелационо веће могло је, тврди Шешељ, или да му потврди ослобађајућу пресуду или да наложи ново суђење. По лидеру радикала, „право на жалбу је универзално и не може бити укинуто”.

У одговору на тај Шешељев захтев, тужиоци су навели да је пресуда апелационог већа „коначна” и да статут судског Механизма, правног наследника Хашког трибунала, не даје право странама на „улагање друге жалбе”, укључујући и ситуацију када је, као у Шешељевом случају, првостепена ослобађајућа пресуда у жалбеном поступку преиначена у осуђујућу.

Тужилаштво је нагласило да је, по статуту суда, могућа само ревизија читавог поступка, ако су испуњени одређени услови, пренела је Бета.

Првостепеном пресудом, Хашки трибунал је Шешеља, 31. марта 2016, ослободио оптужби за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

Шешељ је тада био ослобођен кривице за прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и присилно премештање, као злочине против човечности.

Трибунал је том пресудом утврдио и да Шешељ није крив за убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине, као кршење закона и обичаја рата.

Делимично усвојивши жалбу тужилаца, апелационо веће хашког Механизма, прогласило је, 11. априла 2018, Шешеља кривим за подстицање и почињење прогона Хрвата у селу Хртковци у Војводини, 1992.

Апелационо веће констатовало је да је Шешељ казну већ одслужио, јер је у притвору у Хагу био од 2003. до 2014. године.

Веће је, у свим другим аспектима, одбацило жалбу тужилаца на првостепену пресуду којом је Шешељ био ослобођен кривице.

Правоснажном пресудом потврђено је да није постојао удружени злочиначки подухват трајног и насилног уклањања Муслимана и Хрвата са великих делова територија Хрватске и БиХ, које би биле укључене у нову државу под српском контролом. По оптужници, на челу тог подухвата био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а један од учесника био је Шешељ.

Шешељ је на слободи у Србији од новембра 2014, када је, одлуком расправног већа Хашког трибунала, био привремено ослобођен због болести, пре него што му је била изречена првостепена пресуда.


Коментари2
328be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba car
Nije predviđeno ulaganje žalbe. Mada je prvostepena osuda preinačena. I time je sve rečeno. Oni određuju pravila i presuđuju (kadija te tuži i kadija ti sudi). Brutalno otvoreno. Tek da nešto kaže.
Maja Medić
U civilizovanom svetu iskaze svedoka može da ocenjuje samo onaj sudija koji je tome neposredno prisustvovao, pa drugostepene sudije ne mogu preokrenuti ocenu dokaza koju je izvršio prvostepeni sudija. Sudija MORA da vidi i čuje svedoka da bi mogao da proceni da li svedok govori istinu, to se ne može zameniti čitanjem iskaza sa papira. Ako se drugostepeni sudija ne slaže sa procenom prvostepenog - može da otvori raspravu i lično ponovo sasluša svedoke, pa tek onda može da odlučuje da li će nekom verovati ili ne. Zbog toga su, kao i zbog mnogih drugih grešaka, odluke ovog Trabunjala u Hagu izvan standarda civilizovanog društva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља