уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:57

Да ли је споран нацрт новог закона о науци

Укупан број финансираних истраживача на факултетима и у иновационим центрима је 1.718, што је готово половина од броја финансираних истраживача у свим научним институтима у РС
Аутор: Зоран В. Поповићпонедељак, 11.02.2019. у 18:00
(Драган Стојановић)

Могло би се сматрати да постоји општи консензус за промене досадашњег начина организације и финансирања науке у Републици Србији (РС). Он се базира на важећој Стратегији научно-технолошког развоја РС и Акционом плану за њено спровођење. Наведеним документима се, поред осталог, предвиђа да се досадашњи пројектни начин финансирања истраживања замени институционално-пројектним моделом.

Први корак у овој реформи начињен је усвајањем Закона о научном фонду, почетком децембра 2018. године. Један од најважнијих задатака Фонда је спровођење компетитивног конкурса за финансирање новог циклуса научноистраживачких пројеката. Да би се приступило овом послу, неопходно је озаконити институционално финансирање, што је задатак новог закона о науци, чији је нацрт објављен почетком децембра прошле године. Јавна расправа, која је трајала до половине јануара 2019. године, указала је и на недостатке који се лако могу отклонити.

Највише пажње изазвао је члан 126 у поглављу Прелазних и завршних одредби Нацрта закона, којим се санкционише тренутно стање на универзитетима у Србији. Реч је о следећем: током пројектног циклуса започетог 2011. године, који још траје, на појединим факултетима већине универзитета у РС дошло је до ангажовања нових истраживача за рад искључиво на научноистраживачким пројектима. Њихов рад (плате плус директни материјални трошкови, ДМТ1 и ДМТ2) у потпуности се финансира (100 одсто) из науке, преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР). Тренутно имамо 1.431 овако финансираног истраживача на свим универзитетима у РС. Предњачи Београдски универзитет са 768, затим Универзитет у Новом Саду са 333 и универзитети у Крагујевцу (157) и Нишу (154). Највише их је ангажовано на Филозофском факултету у Београду (131), на ПМФ-у (102) и ТФ-у (90) у Новом Саду, као и на Биолошком и Медицинском факултету Универзитета у Београду (по 83). Поред наведених истраживача, из пројеката науке потпуно се финансира још 287 истраживача који су запослени у иновационим центрима (ИЦ). Најбројнији је ИЦ Технолошко-металуршког факултета у Београду са 103 финансирана истраживача, а следе ИЦ Машинског факултета (62) и Хемијског факултета (54). Укупан број финансираних истраживача на факултетима и у иновационим центрима је 1.718, што је готово половина броја финансираних истраживача у свим научним институтима у РС (3.736) и око 25 одсто од укупног броја универзитетских наставника и сарадника (7.074) чији се истраживачки рад финансира преко пројеката МПНТР.

Овакво стање је неодрживо из два разлога. Први, иновациони центри су формирани према Закону о иновационој делатности за рад на иновационим пројектима, а не за рад на пројектима основних истраживања и технолошког развоја, за које области нису ни акредитовани. Други, светска универзитетска заједница не познаје праксу која је код нас, надам се, привремено уведена. Наиме, универзитетски наставници и сарадници баве се и наставом и науком. Сви остали (докторанди, постдокторанди, гости и други истраживачи) запошљавају се на универзитету само у временски ограниченом периоду, колико трају пројекти и програми на којима су ангажовани. Управо то и предлагач закона МПНТР хоће да уреди, предлажући у оквиру члана 126 став: „Од дана ступања на снагу овог закона, факултети и иновациони центри не могу ангажовати истраживаче у истраживачким и научним звањима, осим истраживача ангажованих преко пројеката Фонда за науку Републике Србије, међународних пројеката и свих других буџетских средстава изван Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Ово ангажовање је временски ограничено на период трајања предметних пројеката”. За превазилажење постојећег стања у оквиру истог члана нуди се чак шест могућности и временски период за прилагођавање од пет година.

Некима је и ово недовољно и хтели би да сви који су сада запослени пређу на институционално финансирање уз даље повећање броја сарадника путем нових пројеката, правећи тако институте у оквиру факултета, и то често у областима у којима већ постоје научни институти, неки од националног значаја. За овакво понашање постоји и материјални интерес, јер су ДМТ1 трошкови по истраживачу у науци двоструко већи од истих у просвети. Тај проблем треба решавати променом Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета, која није мењана од 2007. године. Конкурс за компетитивне пројекте више нико и не помиње.

Научни сарадник Института за физику Београд

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари21
5128b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Profesorka
Akademik Popovic napisao je formulaciju iz clana 126 kakva nije napisana u nacrtu zakona o nauci koji je zvanicno iznet na javnu raspravu (na sajtu Ministarstva), dopunivsi recenicu i dodajuci novu. U nacrtu zakona pise samo: "Od dana stupanja na snagu ovog zakona, fakulteti i inovacioni centri ne mogu angažovati istraživače u istraživačkim i naučnim zvanjima. " Nema nastavka "osim istraživača angažovanih preko projekata Fonda za nauku Republike Srbije, međunarodnih projekata i svih drugih budžetskih sredstava izvan Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovo angažovanje je vremenski ograničeno na period trajanja predmetnih projekata”. Nacrt dakle potpuno zabranjuje angazovanje istrazivaca u u istrazivackim i naucnim zvanjima na fakultetima! Jos uvek umemo da citamo kako je napisano! Zakon u osnovi ima prebacivanje nauke i njenog finansiranja na institute, posebno na njih nekoliko od nacionalnog znacaja (ukljucujuci i DMT1).
Ranko Milic
Ovaj ajademik, pa jos potoredsednik SANU, ne zasluzuje da mu mladi pregaoci koji bi da u nauci potraze svoje mesto pod suncem, ne zasluzuje da mu kazu ni dobar dan! Kakav sebicnjak!
Profesor
Kao što kolege sa instituta žele "leba bez motike", tako i kolege sa univerziteta, koji nisu u nastavi, žele "institucionalno finansiranje". Razlika gotovo da ne postoji. Sa jedne strane, da li je opravdano da državni instituti postoje gotovo samo u Beogradu, a sa druge strane, šta će Srbiji toliki broj instituta? Da li je poteban toliki broj nastavnika i saradnika na univerzitetima? Situacija koja je stvorena pogoduje neradnicima i manipulatorima. Stanje u kome istraživači sa instituta "čekaju" institucionalno finasiranje, saradnici u nastavi "čekaju" izbor u profesorsko zvanje, a profesori "čekaju" povećanje plate, ne vodi nikuda. Država kao osnivač treba da reši tu situaciju na taj način što će uvesti visoke kriterijume. Tada ne bi bilo "čekanja", nego bi bilo više rada.
Mилош, научни сарадник
Ja sam jedan od tih kolega sa instituta. Niko ne traži specijalan tretman, ne zamenjujte teze. Суштина се огледа у томе да нови нацрт закона није једнак за све, а врло је једностаство уредити науку и поставити јединствене критеријуме, као и права и обавезе. Инстраживачи са факултета морају да имају право на институционо финансирање, као што и инстраживачи са института морају да имају право на еквиваленцију звања и плата попут колега у наставном звању. Све остало је будалаштина. Држава је већ покушала да уведе високе критеријуме који нису довели до повећања квалитета него квантитета, јер је злоупотребе и дописавања на радове било и дешава се и даље у великим количинама. Ваш предлог је суштински за демотивацију научних радника и потенцира интензивнији одлив струке, поготову младих људи. Тужно је што тако сагледавате ситуацију.
Препоручујем 17
Radovan
Cilj zakona je da institutski lobi, kome pripada Popovic, sve pare od nauke kanalise ka institutima (narocito institutu za fiziku). Na americkim univerzitetima ima puno istrazivackog osoblja i to sto pise Popovic je netacno. Doktorate takodje nigde ne daju instituti vec fakulteti. Sve u svemu sraman nacrt zakona, pisan od strane autora sa necasnim i neprofesionalnim namerama.
Kosta
Tekst je potpuno korektan. Inovacioni centri su parainstituti. Profesor Sedmak je doneo zakon o inovacionoj delatnosti i prvi registrovao svoj centar a onda su i drugi krenuli tim putem. Drze monopol nad inovacionim projektima a da bi neko ucestvovao sa njima uzimaju 20% od vrednosti, odnosno da bi ustupili pecat, ubacujuci ljude koji nemaju veze sa temom.Pranje para. To moze lako da se utvrdi. Javna tajna.U centre se ubacuju deca prijatelja i po geografskom lobiju a manji deo kvalitetne dece . Direktorka IHTMa je ubacila cerku u IC TMF a jedva je zavrsila srednju skolu , privatni fakultet a sada joj rade doktorat u IC, naravno ubacila je u projekat. a kvalitetni odlaze.Centri su izgubili smisao osnivanja i prerasli u kartele.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља