субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

„Коњи Светог Марка” на Би-Би-Сију

Концерт у Лондону, на ком је Симфонијски оркестар Би-Би-Сија извео и дело Исидоре Жебељан, снимљен је и биће емитован 8. марта на програму Радија 3 ове медијске куће
Аутор: Биљана Лијескићсреда, 06.02.2019. у 20:00
Исидора Жебељан (Фото Лука Вулетић)

Mузика за дело „Коњи Светог Марка” писана је у живом темпу, она се готово без даха, као неки левантински, балкански „роуд-муви”, све време покреће у различитим врстама мешовитих ритмова, који се током композиције све више захуктавају, да би на крају експлодирали у  празничној, шареној, циганској химни, која као да се распрскава из напуклих грла паора, војника, јуродивих, мајки, удовица, лудака, курви и свих презрених чији дух и даље слави живот упркос кукњави и дерњави дневно политичких демонских врачева, каже за „Политику” Исидора Жебељан, београдска композиторка и академик поводом концерта одржаног средином јануара у Лондону, на ком је Симфонијски оркестар Би-Би-Сија у дворани „Меида Вејл” извео њену композицију „Коњи Светог Марка”.

Дириговао је овом приликом Мајкл Сил, који ради са Бирмингенским симфонијским оркестром, чији је шеф диригент био сер Сајмон Ретл, пре одласка у Берлинску филхармонију. Концерт на ком је изведено дело Исидоре Жебељан био је распродат до последњег места, а поред њене музике представљена су и остварења младе енглеске композиторске звезде Дани Хауард, затим прве Афроамериканке Флоренс Прајс (1887–1953) која је писала симфонијску музику, као и виолински концерт Дејм Елизабет Меконки (1907–1994), која припада најзначајнијим британским композиторима.

Енглески музичари, чувени по својој вештини да веома брзо савладају нови нотни текст, овога пута су спремили све ове композиције са програма за само две пробе (укључујући и генералну). Овај концерт је снимљен и биће први пут емитован 8. марта на програму Радија 3 Би-Би-Сија, који је посебна радио-станица специјализована за класичну музику и једна од најпопуларнијих у свету, чије програме преузимају многе друге сличне станице.

Било је ово заправо једно женско музичко вече, на задовољство оних који сматрају да су на програмима концерата уметничке музике готово искључиво заступљена дела мушкараца композитора. Многа квалитетна дела жена, нарочито с почетка века, попут, на пример, виолинског концерта Елизабет Меконки, била су неправедно запостављена. Од наших жена композитора у свету се истичу Љубица Марић или Лудмила Фрајт (њих две су, поред досадашњих остварења Исидоре Жебељан, ауторке чија су сабрана дела штампали инострани издавачи).

Да додамо да је композиција „Коњи Светог Марка” настала као поруџбина Венецијанског бијенала 2004. године и да је светску премијеру имала у „Театру пиколо арсенал“, у извођењу Симфонијског оркестра Фриули Венеција Ђулија, уз диригента Кристофа Попена из Немачке. Дело је инспирисано причом о статуама четири бронзана коња, које се налазе изнад улазних врата у Цркву Св. Марка у Венецији. Скулптуре су својевремено из старе Грчке прво пренете у Рим, из Рима у Византију, а потом одатле у Венецију. Њихово авантуристичко путовање траје већ 2.400 година и пуно је фантастичних детаља и догађања. Коњи су отелотворење старе легенде и са собом носе тајну трајања.

Музику Исидоре Жебељан критичари пореде са литературом магичног реализма, пре свега са Маркесом. Сер Џон Елиот Гардинер, један од највећих диригената 20. века, о делима наше композиторке је рекао: „Импресиониран сам вештином, снагом и нивоом имагинације музике Исидоре Жебељан… Оно што ме највише привлачи тој музици јесу њен калеиодоскопски опсег тембра и, у првом реду, разноврсност емотивних расположења.”


Коментари4
7f585
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dobro de
Ovo je treći veliki tekst o istom dogadjaju! Stvarno nema smisla. Dok ne pratite značajne dogadjaje u kulturi, kao što je dodela Vukove nagrade, posvećujete jednom istom, jednoj istoj ličnosti, tri broja Politike. O čemu se ovde radi?
DAN
Konje Svetog Marka je pokupio najmoćniji Venecijanac Enriko Dondolo iz Carigrada kada su ga osvojili Krstaši. Priiča se da je doneo kao poklon unuci Ani. Ana će ostati jedini njegov potomak a sudbina če je dovesti u srednjevekovnu Srbiju ! Tu će postati prva Srpska kraljica, majka Uroša Velikog, baka Milutina i čukunbaba Cara Dušana, čime se on ponosio ! Njena smrt će biti ovekovečene na, verovatno najlepšoj, grupnoj fresci tog doba u manastiru Sopoćani. Viodite da su Konji Svetog Marka došli na pravo mesto !
Ivan M.
Šareno, samo šareno, duga i jednorog... A gde se to priča i ko to priča, da je to bio poklon Ani, a ona kao:" nije mi za dnevnu sobu, stavite ih na krov crkve.?" Da dodamo malo stvarnosti, tadašnji papa Inoćentije treći je nakon do tad od strane Rima neviđenog pokolja u Konstantinopolju izjavio da istočni Hrišćani neće više verovati Rimu nakon tih zločina, ali konjići su mu izgleda ublažili gnev, kao i blago koje se otimalo sledećih 50- tak godina iz do tada carskog grada. Na pravo mesto i jesu, jer to nikad ne bi bilo na Pravoslavnom hramu, a u Konstantinapolju su bili na hipodromu, gde je i logično, ali ko te pita. I sada im se pišu ode i pesme.
Препоручујем 5
Boško
Dobre vibracije :) Samo ovakve vesti širite!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља