уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Како изгледа живот последњег становника куршумлијског села

среда, 06.02.2019. у 11:32
Милош Илић из села Парада (Фото Бета)

КУРШУМЛИЈА – Најудаљеније планинско село на територији општине Куршумлија, село Парада на обронцима Копаоника, данас има само једног становника Милоша Илића (75), али то није једино селу у том крају које је у таквом положају и којем прети нестајање.

У општини Куршумлија до сада је угашено седам села, а да није горштака Милоша Илића, село Парада би било осмо село без становника.

Милош је, каже, једини остао да чува традицију, успомене и сећања на некада живо и препуно село а после њега и то село ће пасти у заборав, као и преосталих седам напуштених села у општини Куршумлија.

„Када сам био мали, само у мојој кући је живело петнаесторо чељади. А у селу пет стотина душа. Никада ни слутио нисам да ћу једног дана остати баш ја једини у селу, и то под старе дане. Нема дана да не пустим сузу и зајецам од туге и бола”, прича Милош, преноси Бета.

Његова супруга је одавно умрла, тројица синова стасала и отишла у „бели свет”, па је Милош остао сам.

Фасада на петнаестак кућа, груписаних у селу, одаје бурну и богату прошлост села. Свака кућа је иста, исте величине, има исти распоред просторија и број прозора.

Уским сеоским сокацима, некада пуним дечије граје, није се могло проћи од воловских кола и стоке. Сада, међу коровом који је покрио сокаке, тек по који Милошев траг. И само име села говори о његовој важности и бурној историјској прошлости.

„Одвајкада су овде парадирале војске. За време Турака, и пре и после њих. Ваљда је овде било важно место, јер иза брега, где је сада Косово, вазда је било неко важно подручје, па се парадирало. Зато се село зове Парада”, казао је Милош.

Од Куршумлије је удаљено око 40 километара, ушушкано међу рачвастим венцима обронака Копаоника. Прво најближе насељено место Паради је Луковска бања, на око десет километара. Нема сигнал за телефон ни за телевизију.

„Нико се није трудио да обезбеди сигнале, а и за кога ће? Кад се ужелим да чујем синове и унуке, изађем на друго брдо, око сат времена хода, нађем сигнал и зовем унуке”, прича Милош, бришући сузе крајевима рукава, поцепаног сивог џемпера.

Ретко виђа људе, понекад ловце или бераче печурака, нема с ким да разговара. Живи од скромне пољопривредне пензије, развлачи је од почетка до краја месеца. Купи намирнице за по неколико месеци и за њих иде пешице до Куршумлије.

„Има шест месеци како нисам срео и видео човека, па данас вас, новинаре. Никад не чекам да ми намирнице скроз нестану. У Куршумлију идем пешице, преко планина. Стигнем у град за седам сати пешачења, са једне стране. Натоварим намирнице на леђа и донесем кући”, каже Милош.

Не треба му много намирница, само оно основно, а за друго, пензија и не стиже. Зима му је, каже најтежа, тада нема куда. У четири зида, у мислима са својим унуцима.

„Дође ми тако мисао да су кренули к мени. Па кренем и ја у сусрет, а пропланком само трагови вукова и медведа”, уз тежак уздах зајеца старац, покривајући лице испуцалим рукама.

Председник општине Куршумлија Радољуб Видић каже да има још неколико села са по једним становником и да прети њихово нестајање.

„Много је села у фази нестајања, и то је највећи проблем наше општине. Исељавања из наших села су почело још педесетих година и даље трају. Ми се трудимо да помогнемо онима који су остали у селима, али је веома тешко јер су у питању старачка домаћинства”, казао је Видић.

Општина Куршумлија је до села у којима је остало више становника правила путеве и издвајала пољопривредне субвенције како би мотивисала младе да не напуштају села, али и да се враћају у села.

До сада је седам села потпуно угашено, без становника. У онима где је преостало малобројно становништво, доминирају оронуле куће и имања обрасла коровом. Често се могу видети и табле са натписом „На продају кућа и имање”, углавном у бесцење. Купаца нема, млади се не враћају, јер нико не жели да живи без основних услова за живот.

Милош Илић, и да има где да се одсели, то неће учинити. Каже да га здравље добро служи, па ће још дуго сам ослушкивати како ветар завија између опустелих кућа и вукова из шуме.

Жали што ће се после њега то село угасити, иако је било једно од највећих и најбогатијих села у Куршумлији.


Коментари43
32a73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samir
Napraviti projekte sa UNCHR i obnoviti infrastrukturu u napustenim selima i dovesti iznjeglice, iskljucivo porodice sa djecom i naseliti ih u napustenim selima, ako treba i dzamije im podignut. Bolje da bilo kakvi ljudi tu zive nego da ostane pustos. Inace iz tih krajeva je 1912 raseljeno mnogo albanskih porodica koje su zavrsile ili u Turskoj ili juznija na Kosovu i Makedoniji. Zemlja bez naroda je pustinja. U Srbiji citava zona juznog granicnog podrucja opustela, tako je i od Bosne do Sijenice... Sad razmislite kome su trebale 90-te? Milijarde opljackane iznesene na Cypar, Rusiju, Dubai...lopovske porodice pobjegle sa parama a zemlja opustosena. Ucinite neku korisnu stvar od te zemlje ili je razmenite sa albancima za sjever Kosova?
Иван
А баш те породице које су се одселиле 1912 су дошле одакле? А нема размене. Има само подела али Албаније. На Црногорски, Србски и Грчки део.
Препоручујем 1
МИШКО
"Danilo".Nama sve keno smeta.Vama komusnisti,drugima Turci.U vreme komunizna Juga je bila ,po razvijenosti,na nivou srednje Evrope,a sada gde se nalazimo poštemi moj Danilo...Ne treba da krivimo nikog već smo i sada i uvek bili sami krivi...
Beogradjanin Schwabenländle
Опет пусти снови, никада није Југославија била на разини средње Европе, прошао сам целу Југославију осим Јужне Србије, а богами и целу Европу. Били сте светски рекоредри за дизање кредита код Американаца, Британаца, Швајцараца и Немаца. Совјети нису никада давали кредите, и сами су такорећи живели од западних кредита.
Препоручујем 1
Stamenko
Koga Milosev zivot nije istihski ganuo, treba da se postidi . Podrzavam razumne predloge da se ovakvim ljudima pomogne. Velika odgovornost i sramota pada na one u najblizoj opstini.Hvala Politici sto objavljuje ovakve slucajeve.
Zoran
Sto da me gane, covek zivi gde mu lepo. Sto me ganulo sto neko zivi gde mu lepo.
Препоручујем 1
Dejan Ranđelović
Niko od mladih ljudi ne želi da živi na selu jer tamo nema ničega. I ne znam po čemu je život na selu, u moralnom smislu, bolji od života u gradu. Dva procenta stanovništva, uz adekvatnu mehanizaciju, su dovoljna da proizvode hranu za ostalih 98% populacije. Mi ostali treba da se bavimo "višim" zanimanjima kao što su programer, grafički dizajner, inženjer itd.
Леон Давидович
Само још понеки заљубљеник природе може опстати у оваквим условима. Наравно да се већ деценијама нико не занима за насељеност територија. А када се број становника на некој територији драстично смањи онда услови за даље одржавање друштва постају немогући. Више се не може одржавати путна инфраструктура, снабдевање струјом водом, више нема ђака за школу, нема амбуланте, нама поште, телефона итд.нема исплативости улагати у машине за пољопривреду , једноставно све постаје неодрживо. Богатство су људи јер територија без људи не вреди али одавно о томе нико бригу не води.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља