субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:05

У јавном купатилу и библиотека и галерија

Аутор: Б. Васиљевићчетвртак, 07.02.2019. у 17:00
(Фотодокументација Политике)

Део комплекса „Парног купатила браће Крсмановић” на Дорћолу биће додељен Турском културном центру „Парно купатило браће Крсмановић” у Улици цара Душана 45 на Дорћолу, чија су врата већ 15 година затворена, могло би најзад да поврати стари сјај. Јер, недавно је начињен први корак како би се ово времешно здање обновило. Потписан је Протокол о сарадњи на изради пројекта конзервације и рестаурације између турског и нашег Министарства културе. На обнову Османског задужбинског турског купатила обе стране су се одлучиле јер оно представља део заједничког културног наслеђа, наводе у Министарству културе и информисања.

Протокол о сарадњи потписао је крајем децембра прошле године Мехмет Нури Ерсои, турски министар културе и туризама, док је после потписа нашег министра културе и информисања Владана Вукосављевића у јануару ове године он ступио на снагу.

Када ће се тачно кренути у израду пројекта и његову реализацију још се не зна. Познато је да ће део објекта да задржи своју оригиналну намену, јер у Београду дуже од деценије и по не ради ниједно јавно купатило. Економска неисплативост само је један од разлога због којих су такви објекти, попут јавног купатила у Мишарској улици, Господара Вучића, у близини Цветкове пијаце и у Улици адмирала Гепрата, престали да раде.

Део простора биће прилагођен културним, уметничким и образовним садржајима. У плану је изградња учионица, административних јединица, вишенаменских сала, ходника, библиотеке и галерије. Део простора биће додељен на коришћење Институту „Јунус Емре” – Турском културном центру. Да би се појачала културна размена, Турски културни центар ће у једном делу објекта организовати различите манифестације, док је други део намењен другим институцијама културе.

Комплекс парног купатила, које многи суграђани памте и по имену „Дунав”, био је и раније предмет интересовања странаца. Пре две године купатило је посетио Гунар Кваран, директор музеја „Аструп Фернли” из Осла, који је приликом посете истакао да је идеја да се овде направи културни центар одлична. Пре госта из Норвешке овај простор видели су и представници аустријске, француске, турске и иранске амбасаде.

Град је 2008. године расписао конкурс за обнову купатила. Изабрана су три најбоља идејна решења која је требало да послуже за преуређење старог амама, али се на томе стало. Простор се користи за изложбе, снимање спотова и филмова. У њему су чак и журке организоване.

Парно купатило браће Крсмановић

Комплекс „Парног купатила браће Крсмановић”, познат и као Јавно топло купатило „Дунав”, формиран је од 1901. године до двадесетих година 20. века око остатака некадашњег Малог амама, за који се претпоставља да потиче из 18. века.

Комплекс је првобитно носио име „Браћа Крсмановић”, по браћи из угледне београдске породице која су купатило завршила, а после рата био је преименован у „Дунав”. У средишту купатила налази се кружни базен – амам и мањи базен полигоналне основе, са хладном водом. Темељи просторије са кружним базеном, као и канали испод базена, представљају остатке старијег објекта турског амама. За споменик културе проглашен је 2001. године.

Амам кнеза Милоша, Адмирала Гепрата 14

Саграђен је 1836-1837. године према принципима турских јавних купатила. Претпоставља се да је објекат изведен према замисли Хаџи Николе Живковића, „дворског” неимара кнеза Милоша, коме се приписују најзначајније грађевине у Београду из овог периода – Конак кнеза Милоша у Топчидеру и Конак кнегиње Љубице. Био је део дворског комплекса кнежевих синова Милоша и Михаила Обреновића, а потом је служио потребама Министарства финансија. До данас је једино сачуван амам, приземна зграда са истуреном оџаклијом.

И поред тога што димензије зграде нису велике, она има све саставне делове амама – шадрван, капалук, халват, хазну и ћулхан.Амам у Доњем граду Београдске тврђаве – Планетаријум

Претпоставља се да је подигнут између 1860. и 1867. године, када су кључеви града из турских коначно прешли у српске руке. За време Првог светског рата амам је служио као војничко купатило, али је касније девастиран и разорен експлозијом у оближњој Источној капији 1944. године.

Године 1962. после оснивања Завода за заштиту споменика културе града, приступило се обнови амама као објекта неоспорних споменичких својстава. Две године касније реконструкција је приведена крају и наредне три године амам је чекао нову намену. У њему је 1967-68. смештен Планетаријум Астрономског друштва „Руђер Бошковић”.


Коментари3
cfba9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dorcolka
Ja sam sa mamom isla kao dete u taj amam a kasnije sa drugaricama - to je bilo -pedesetih godina -pobeleli u toplom bazenu pa u pari i izlazili smo iz amama cisti - precisti - uzivali smo u tom amamu. Mirjana
Beogradjanin Schwabenländle
Прво, да ли ће Србима у Србији остати нешто српско ??? Друго, библиотека, галерија и парно купатило у једној згради,да ли су ти политиканти чули за реч влага и како та влага све уништава у близини, изнад,испод и около ? Изгледа да нису. После 10 година остаће само фрагменто од слика и кљига. Иначе против влаге као и воде лека нема, сем иселење, о Србијо ко нас то казни са обаквим бетонским главама.
Marko
Na sve strane se grade muzeji, to je lepo ali nece doneti napredak. Da li znate da nasi naucnici nemaju gde da rade, instituti I fakulteti Univerziteta u Beogradu nemaju dovoljno prostora za rad!!! Ako nastavite sa izgradnjom muzeja, napravite i jedan za nasu propalu drzavu, jer bez nauke stvarno cemo biti za muzej.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља